Паун: Фудбал будућности не играју битанге
НАМА СУ ПОТРЕБНИ КАРАКТЕР ПОБЕДНИКА НА ТЕРЕНУ, АЛИ
СА СВИМ ПОЗИТИВНИМ ЦРТАМА, ВЕЛИКИ ПОБЕДНИК, НЕ МАЛИ
Вељко Пауновић
- „Овде се често потенцира да играч мора да буде мангуп у фазону - шта је, бре, шта хоћеш?, али такви неће бити победници у времену које долази“, рекао је Вељко Пауновић
Селектор омладинске репрезентације Србије, која је не тако давно на другом крају планете, током супротног годишњег доба, направила нешто сасвим друго и супротно од онога што се од нас у фудбалу очекује, није причао дуго, али је рекао много тога.
Како је популарни Паун успео да нас учини поносним чак и када смо поражени на старту турнира од Уругваја?
„За доброг спортисту је јако битно да буде и добра личност, то природно иде једно с другим. А, није увек тако! То одмах да вам кажем... И због тога се некад, свесно, у други план стављају психо-физичке способности играча, који можда с лоптом уме много, али... Мој модел је такав. Врхунски спортиста мора да буде и комплетна личност и бирам по томе, свакако“, рекао је и додао:
„И то је сасвим легитиман критеријум при селекцији за групу која иде на Светско првенство у намери да игра достојанствено“.
Навео је и примере...
„Погледајте... Нико се није повредио. Физички су момци били снажни, јаки, спремни, изгурали су четири продужетка. Психички? Кад је било најтеже, окренули смо резултат, изједначили и победили и то више пута. Понашање? Мало опомена, без искључења, имали смо два жута картона, од чега је за мене један споран, мислим на оно играње руком Милана Гајића...“
И онда...
„И онда финале, у 120. минуту Вукашин Јовановић повукао је играча с леђа и одмах се окренуо, не према судији, него према мени, склопио руке и извинио ми се. Зашто? Он је урадио најбоље за екипу у том тренутку, али се сетио да смо рекли – нећемо да будемо битанге, хоћемо да се боримо поштено и мушки, али нећемо да будемо битанге!“.
Не једном, више пута камера га је после драматичних завршница у „нокаут“ фази „хватала“ како скупља играче по терену и шаље их у правцу противника, не публике...
„То је увек нешто што мора да се уради. Можда је људима то овде деловало чудно, али то се ради свуда. Пуно људи обраћа пажњу на те ствари, нарочито људи из FIFA и организатори, који су нам рекли: Ништа од овога нисмо очекивали од Србије. Оно што смо ми тамо, носећи наш грб, пружили у том смислу је непроцењиво“, рекао је и додао:
„Док не почне неки нови турнир, када ће то морати да се уради опет, јер људи слабо памте и остаје им само последњи утисак, тамо је остала наша порука - спортски, до краја, срчано за своју земљу, јединствено... На томе су нам многи честитали и рекли: Показали сте идентитет, ово је идентитет. Честитали су нам и речима: Показали сте све оно за шта се залажемо и шта се промовише, фер-плеј, без жутих картона, без приче са судијама, без ваљања на терену... И наравно да нам је то пријало“.
„А, шта смо радили? Сећам се, била је још 2012. година када сам овим истим момцима, тада дечацима, рекао да вредности које гајимо морају да буду оне које њих треба да красе кад одрасту, праве вредности, не да си мангуп на терену, него да си личност, да си прави...“
Не виде сви тренери професионалца тим очима?
„Овде се често потенцира да је неопходно да играч буде у фазону - шта је, бре, шта хоћеш?, да буде битанга на терену. Битанга да, у смислу да хоће да победи увек, а не да пљуне, удари, падне, симулира... Нама су потребни карактер победника на терену, али са свим позитивним цртама, велики победник, не мали“, рекао је и нагласио:
„Фудбал будућности неће играти мангупи и битанге, фудбал који њих чека ће играти личности, а личности ће постати победници“.
