„Успоравање Сунца“ вратиће температуре у Европи „корак“ уназад, али...

БРИТАНСКИ НАУЧНИЦИ ВЕРУЈУ ДА ЋЕ НАША ЗВЕЗДА

ПОНОВИТИ „МАУНДЕРОВ МИНИМУМ“

• Последице очекиваног новог „затишја“ у „функционисању Сунца“ биће прилично приметне, мада не у свим деловима Земљине кугле. На пример, у Европи ће се темпо глобалног загревања успорити и просечне годишње температуре ће расти за степен мање него што се данас очекује
• То ће се највише манифестовати у поларним регионима северне полулопте, где ће се температуре у појединим регионима западног и источног Сибира, севера Канаде и САД смањити за 1,5 степен Целзијуса. Услед тога просечне годишње температуре у неким деловима тих региона не само да неће порасти, већ ће се и нешто смањити у поређењу са садашњим
• Ипак, то генерално неће бити довољно за заустављање климатских промена јер ће просечне годишње температуре ће наставити да расту, макар и са померањем уназад на 2-3 године

        ДУГОРОЧНИ трендови соларне активности указују на то да би следећа фаза затишја у животу Сунца могла да успори промене климе на Земљи и да изазове приметно смањење брзине раста просечних годишњих температура на северу Евроазије и северним деловима Канаде и САД, истичу астрономи у чланку објављеном у Nature Communications.

        Соларна активност одређује се по броју пега и експлозија на Сунцу везаних за промене у његовом магнетном пољу. Циклус сунчеве активности - од максимума до максимума - траје око 11 година. У годинама активног Сунца интензивирају се и чешће су магнетне буре, које могу да изазову како техничке проблеме, тако и здравствене тегобе код људи, чешће су и поларне светлости.

        Најдужи познати пад сунчеве активности открио је крајем 19. века астроном Едвард Маундер проучавајући архиве посматрања Сунца. Маундеров минимум трајао је од 1645. до 1715. године, за њега се везује и „мало ледено доба“ у Европи.

        Друга таква епизода, која је добила име „Далтоновог минимума“, забележена је већ после почетка редовних посматрања активности Сунца од 1790. до 1830. године.

        Ричард Вуд (Richard Wood) из Метеоролошке канцеларије Велике Британије у Ексетеру и његове колеге утврдиле су, проучавајући осцилације у интензитету Сунчеве активности у последњих неколико векова, да би нешто слично Маундеровом минимуму могло да почне у наредним деценијама.

        Како објашњавају научници, до недавно се Сунце налазило у фази такозваног „Великог сунчевог максимума“, током којег је соларна активност била нешто виша од дугогодишње норме. Међутим, испоставило се да је садашњи 24. циклус, који је почео у јануару 2008. године, рекордно слаб, па су се астрономи једно време плашили да Сунце пада у „сан“.

        Вуд и његове колеге, забринуте због таквог сценарија, решили су да утврде какве ће климатске промене оставити иза себе почетак нечега сличног Маундеровом минимуму или његовог „млађег брата“. Користећи податке прикупљене током година праћења Сунца, аутори чланка су направили компјутерски климатски модел који је рачунао са почетком таквог минимума.

        Како се испоставило, последице „затишја“ Сунца биће прилично приметне, мада не у свим деловима земљине кугле. На пример, у Европи ће се темпо глобалног загревања успорити и просечне годишње температуре ће расти за степен мање него што се данас очекује.

        Оне ће се највише манифестовати у поларним регионима северне полулопте, где ће се температуре у појединим регионима западног и источног Сибира, севера Канаде и САД смањити за 1,5 степен Целзијуса. Услед тога просечне годишње температуре у неким деловима тих региона не само да неће порасти, већ ће се и незнатно смањити у поређењу са садашњим.

        С друге стране, тај ефекат генерално неће бити довољан за заустављање климатских промена и просечне годишње температуре ће наставити да расту, макар и са померањем уназад на 2-3 године.

        Како наглашавају научници, сасвим је могуће да се тај сценарио неће обистинити ако се следећи циклус сунчеве активности врати на „нормалне“ вредности које су постојале претходних деценија. У том случају глобално загревање ће се наставити постојећим темпом. Ипак, сам Вуд и његове колеге сматрају да ће минимум ипак наступити, ослањајући се на податке праћења „дна“ текућег циклуса у октобру 2013. године.