ФБИ чак учетворостручио број Американаца које стално прислушкује

Извештај Министарства иностраних послова Русије

„О стању људских права у неколико земаља света“ у 2011. години (2)

– СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ

Седиште ФБИ у Вашингтону

• Са доласком Б. Обаме на власт америчке специјалне службе уопште се нису одрекле праксе шпијунирања „унутрашњих непријатеља“. Нарочито је у пуном замаху започета 2008. г. истрага односа активиста пацифистичког и синдикалног покрета са страним структурама.  Међу осумњиченима су сарадници НВО, професори, блогери, религијски лидери - сви који отворено критикују америчку политику у Латинској Америци и на Блиском Истоку. Само прошле јесени, судски позив су добила 23 активиста
• Органи за спровођење закона, као и раније, могу да прате оне који су осумњичени за екстремизам, чак и ако нису повезани са терористичким организацијама
• ФБИ, Агенција за националну безбедност и друге специјалне службе задржале су практично неограничена овлашћења да без одобрења суда прислушкују телефонске разговоре и цензуришу електронску и поштанску кореспонденцију лица и организације осумњичене за тероризам
• ФБИ објавио за 2010, овај ресор је четири пута повећао број операција у сталном прислушкивању. За исти тај период, у разне организације послато је 24.300 захтева за достављање поверљивих информација о Американцима и странцима (укупно за 14.200 људи)
• После неуспелог терористичког акта на аеродрому у граду Детроиту, у децембру 2009, скоро два пута се повећао списак лица којима није дозвољен лет у америчким авионима или страним авионима који прелећу кроз ваздушни простор САД-а (до децембра 2009. г. на списку је било око 3.400 имена, - сада је око 6000)
• У јулу 2010. г. отпуштена је О. Наср, уредник сектора за Блиски Исток телевизијске куће Си-Ен-Ен, која је на Твитеру изразила  жаљење поводом смрти духовног лидера либијских шиита, С. Фадала

​        Превела: Ксенија Трајковић

        ВЕОМА је индикативан извештај „Хјуман Рајтс Воч“ објављен 2011. г. под речитим насловом: „Тортуре остају некажњене: поступање са ухапшенима у време администрације Џ. Буша-млађег, у којем су - у поређењу са сличним извештајима - знатно проширени доказна база злочина у време Буша и круг лица која по мишљењу те НВО треба позвати на личну кривичну одговорност (Џ. Буш, бивши потпредседник Д. Чејни, министар одбране Д. Рамсфелд, директор ЦИА, Џ. Тенет, председнички саветник за националну безбедност К. Рајс, државни секретар К. Пауел, министар правде Џ. Ешкрофт и низ других сарадника високог ранга који су именовани као „аутори правне легализације тортура“).

        Како истичу активисти за људска права, са доласком Б. Обаме на власт америчке специјалне службе уопште се нису одрекле праксе шпијунирања „унутрашњих непријатеља“. Нарочито је у пуном замаху започета 2008. г. истрага односа активиста пацифистичког и синдикалног покрета са страним структурама које је администрација унела у списак терористичких организација – са „Револуционарним оружаним снагама Колумбије“, Народним фронтом за ослобођење Палестине и „Хезболахом“. Међу осумњиченима су сарадници НВО, професори, блогери, религијски лидери – сви који отворено критикују америчку политику у Латинској Америци и на Блиском Истоку. Само прошле јесени, судски позив су добила 23 активиста.

        У мају ове године амерички Конгрес је продужио важност „Патриотског акта САД-а“, који је донет после 11. септембра 2001. г. Органи за спровођење закона, као и раније, могу да прате оне који су осумњичени за екстремизам, чак и ако нису повезани са терористичким организацијама. Сем тога, ФБИ, Агенција за националну безбедност и друге специјалне службе задржале су практично неограничена овлашћења да без одобрења суда прислушкују телефонске разговоре и цензуришу електронску и поштанску кореспонденцију лица и организације осумњичене за тероризам.

        Коначно, они могу да и даље траже информације, укључујући и поверљиве, од било које установе и комерцијалне компаније (финансијске извештаје, медицинске картоне, податке о банкарским рачунима и т. сл.). Само према подацима које је ФБИ објавио за 2010, овај ресор је четири пута повећао број операција у сталном прислушкивању. За исти тај период, у разне организације послато је 24.300 захтева за достављање поверљивих информација о Американцима и странцима (укупно за 14.200 људи).

        На почетку овог става, уз одобрење америчког министра правде  Е. Холдера, ФБИ је припремио поверљива упутства за своје агенте која им омогућавају да приликом хапшења на територији САД-а осумњиченим за повезаност са Ал-Каидом и Талибанима не тумаче њихове правне гаранције.

        После неуспелог терористичког акта на аеродрому у граду Детроиту, у децембру 2009, скоро два пута се повећао списак лица којима није дозвољен лет у америчким авионима или страним авионима који прелећу кроз ваздушни простор САД-а (до децембра 2009. г. на списку је било око 3.400 имена, - сада је око 6000). Резултат тога је да неки Американци не могу да се врате кући и налазе се у присилном прогону.

        У јуну 2010. г. амерички савез за грађанске слободе поднео је против владе тужбу у име 10 америчких грађана који су се нашли на таквом списку. Правобраниоци претпостављају да ФБИ користи такву праксу да би специјалне службе у иностранству -лица која их интересују - саслушавале без адвоката.

        У САД-у слободу говора и штампе гарантује први амандман на Устав САД-у и традиционално је једна од најчуванијих либералних вредности, али је и она после терористичких аката 11. септембра 2001. г. озбиљно ограничена.

        По мишљењу организације „Репортери без граница“, у 2009-2010. г. према степену слободе штампе САД су заузеле 20. место у свету (од 178). На рејтингу друге НВО - Фридом Хаус - у 2010. г. САД су се нашле у 25. реду.

        Без обзира на обећања Б. Обаме о повећању нивоа транспарентности у делатностима државних органа, америчке власти су објавиле прави рат Џ. Асанжу - оснивачу интернет пројекта Викиликс, на којем су биле постављене хиљаде фајлова са поверљивим информацијама о ратовима у Ираку и Авганистану, као и тајна преписка америчког спољнополитичког ресора.

        Кривичне пријаве поднете су против обичног војника Б. Менинга, осумњиченог за објављивање поверљивих информација на Интернету. Мере предузете у односу на обичног војника, Б. Обама је назвао „адекватним“. Под притиском међународних заштитника људских права били су му побољшани основни затворски услови. Истовремено су против њега поднете додатне оптужбе по 22 тачке, укључујући „пружање помоћи непријатељу“ због чега Б. Менингу прети смртна казна.

        У вези са питањем о тортурама, специјални известилац ОУН-а за људска права Х. Мендез, два пута је – 11. априла и 12. јула ове године - критиковао САД због одбијања Вашингтона да му омогући неометан и ненадзирани приступ Б. Менингу. 

        У мају ове године, федерални тужилац је послао позив за долазак у суд Џ. Рајзену, репортеру„Њујорк Тајмса“. Од новинара су захтевали да сведочи против бившег агента ЦИА, Џ. Стерлинга. Према верзији тужилаштва, бивши сарадник ЦИА дао је репортеру поверљиву информацију која је постала основ једног поглавља књиге „Стање рата“ (о плановима ЦИА да снабде Иран фалсификованим нуклеарним технологијама уз помоћ руског агента).

        Током неколико година, Конгрес САД не може да донесе закон који новинарима даје право да своје изворе задрже у тајности (са изузетком низа случајева када суд признаје неопходним обелодањивање информације).  

        У САД новинари све чешће губе посао због својих „политички некоректних“ изјава. Тако је у јуну 2010. г. под притиском утицајних јеврејских кругова била приморана да заврши каријеру легендарна Х. Томас, која се усудила да критикује деловање Израела у односу на „флотиле слободе“. У јулу 2010. г. отпуштена је О. Наср, уредник сектора за Блиски Исток телевизијске куће Си-Ен-Ен, која је на Твитеру изразила  жаљење поводом смрти духовног лидера либијских шиита, С. Фадала.

        Представник ОЕБС-а за слободу медија, Д. Мијатовић 11. новембра ове године оштро је критиковала власти САД поводом хапшења новинара који су расветљавали уличне протесте у оквиру акције „Заузми Волстрит“. Деловање органа за спровођење закона она је окарактерисала као „гажење слободе медија и друштвених интереса“. На иницијативу ЕУ, 17. новембра ове године ово питање је изнето на заседању Сталног савета ОЕБС-а на којем је америчка страна била приморана да поднесе извештај о протививзаконитом деловању њујоршке полиције у односу на новинаре. Амерички представник у Савету признао је да су се десила „погрешна“ хапшења новинара и да ће бити истражена.

        Према подацима пројекта „Пребројавање убијених у Ираку“ (Iraq Body Count),  до августа ове године сукоб у Ираку однео је животе 111.600 цивилних лица. Ове цифре потврђују поверљиви извештаји са ратишта који су објављени на сајту Викиликса (109.000 од јануара 2004. г. до децембра 2009. г.). Према истраживању угледног медицинског часописа „Ланцег“, које је узело у обзир индиректне факторе – болести, глад, општу кризу система здравствене заштите и борбе против криминала и т. сл. – само у периоду од момента америчког упада у марту 2003. г. до октобра 2006. г. изнад просечног нивоа смртности у тој земљи је страдало више од 650.000 Ирачана (војних и цивилних лица).

        У априлу 2010. г. „Викиликс“ је објавио такозвани „ирачки досије“ који открива раније непознате чињенице о страдањима цивилног становништва у Ираку у периоду од 2004-2009. г. Међу њима је 39-минутни видео-снимак из хеликоптера ваздушног напада на Багдад 12. јула 2007. г. у којем су погинула два репортера агенције Ројтерс и срушена зграда у којој су се налазили жене и деца. Како потврђују документа, америчка војска је била свесна правних прекршаја али је често пред њима затварала очи. Високи комесар ОУН-а за људска права, Н. Пилај, позвала је америчке власти да спроведу истрагу о овим догађајима и виновнике позову на одговорност.

(следи наставак)