Зашто је Ватикан наоко напречац „заволео” православну Србију?
ПОГЛЕД ИЗ МОСКВЕ: СВЕТА СТОЛИЦА СВЕ ЧИНИ ДА ОБЕЗБЕДИ СВОЈ ПРОДОР У БЕОГРАД
Колинда Грабар-Китаровић и Папа Франциско
- Папа је примио хрватску председници Колинду Грабар-Китаровић и био пријатно изненађен што хрватска председница добро говори шпански и специјално је замолио да с њим прича на том језику. Она је поглавару РКЦ, који је љубитељ фудбала, поклонила дрес хрватске репрезентације са бројем 9 и натписом „Папа Фрањо”
- Света столица се наглашено интересује за Балкан. Недељу дана пре посете хрватске председнице Ватикану, папа Франциско је примио премијере Македоније и Бугарске Николу Груевског и Бојка Борисова, а ускоро ће посетитити БиХ
- Од 25. до 29. маја у посети Србији био је председник Папског савета за промовисање хришћанског јединства кардинал Курт Кох
- Заједно са православним и католичким богословима из Србије, Хрватске, БиХ и Словеније Кох је учествовао у раду екуменске међународне конференције која је одржана на православном богословском факултету у Београду. Али, главна тачка његовог програма је био сусрет са поглаваром Српске православне цркве патријархом Иринејем, који је средином маја током Синода СПЦ био на ивици да се повуче због напада конзервативног крила српског православног епископата
- Аустријска католичка агенција KATHPRESS, тврди да је „посета кардинала Коха потврдила добре односе између Ватикана и СПЦ”, чак и узимајући у обзир разматрање питања екуменизма и односа са Католичком црквом на регионалном и светском нивоу на недавно одржаном Синоду
Пише: Станислав СТРЕМИДЛОВСКИ
ПАПА римски Франциско примио је председницу Хрватске Колинду Грабар-Китаровић, која се затим састала са државним секретаром Свете столице кардиналом ПјетроМ Паролином и секретаром за односе са државама надбискупом Полом Галахером, преноси Radio Vaticana.
Папа је био пријатно изненађен тиме што хрватска председница добро говори шпански и специјално је замолио да с њим прича на том језику.
Грабар Китаровић је даровала понтифексу, који је љубитељ фудбала, дрес хрватске репрезентације са бројем 9 и натписом „Папа Фрањо”, а заузврат је добила медаљу с ликом светог Мартина. Током „срдачног разговора истицани су добри односи између Свете столице и Хрватске, поткрепљени одговарајућим споразумима закљученим између две стране”.
Како пише хрватски Јутарњи лист, председница је позвала понтифекса да посети њену земљу. „Рекао ми је да много зна о Хрватској — рекла је у интервјуу хрватском листу Грабар-Китаровић. — Папа је додао да ће нас са задовољством посетити”.
Истина, касније је кардинал Паролин прецизирао да је папин распоред за ову и следећу годину пребукиран, па ће бити изузетно тешко да се нађе времена за Загреб.
По речима хрватске председнице, Франциско је говорио и о канонизацији блаженог кардинала Алојзија Степинца. „Свети отац ми је рекао да он у том питању нема никакве недоумице” — истакла је Грабар-Китаровић. — Међутим, поред тога је формирана једна заједничка комисија са Православном црквом како би се размотрили неки други аспекти”.
Она је хрватским новинарима рекла да су током разговора с папом покренуте „многе теме — ситуација Хрватској и Босни и Херцеговини, светска криза, проблеми хришћана, питања глобалне безбедности”.
Како је нагласила Грабар-Китаровић, разговарало се „између осталог, о томе да у Хрватској млади напуштају земљу, о демографским проблемима и кризи породице због тога”. Такве трендове Загреб примећује и у БиХ и изражава забринутост јер Хрвати напуштају ту земљу.
Недељу дана пре посете хрватске председнице Ватикану, папа Франциско је примио премијере Македоније и Бугарске Николу Груевског и Бојка Борисова.
Понтифекс је у априлу требало да се састане са председником Србије Томиславом Николићем, али се овом покварио авион буквално током лета.
Почетком јуна понтифекс ће посетити Босну и Херцеговину.
Света столица се интересује за Балкан. Подсетимо, прва европска земља коју је посетио Франциско била је Албанија, у септембру 2014. године. Албанија је чланица НАТО, али не и Европске уније.
Кардинал Кох и Томислав Николић
То је муслиманска земља, 63−64 одсто њених грађана исповеда ислам, али значајан део, 31−32 одсто, чине хришћани. Говорећи у Тирани, понтифекс похвалио је „поштовање и узајамно поверење” које постоји између албанских католика, муслимана и православаца. По његовима речима, то је „изузетно драгоцен дар”, такав суживот различитих религија посебно је важан у данашње време, када су „постала популарна изопачења истинског верског духа од стране екстремиста и манипулисање верским разликама”.
С обзиром да је у новембру исте године, обраћајући се посланицима Европског парламента у Стразбуру, Франциско оштро критиковао ЕУ, може се претпоставити да Ватикан види Албанију као „алтернативни европски пројекат”.
А где је Албанија — тамо је и цео Балкан. Тај сложени регион карактерише историјски снажно преплитање верског, политичког, националног и културног фактора. Довољно је сетити се борбе за Македонију између Бугара и Грка крајем XIX — почетком XX века.
Како пише руска историчарка Лора Герд, сукоб се водио, пре свега, на црквеном нивоу, иза којег се крио национално-политички сукоб, „током две деценије Македонија је била поприште герилског рата између бугарских и грчких оружаних одреда који су терорисали сељаке и претњама и директним насиљем принуђивали на прелазак у Егзархију (бугарски пројекат) или враћање у патријаршију (грчки пројекат)”.
При том се православна Бугарска политички оријентисала на католичку Аустроугарску, као и православна Србија, која се тек после мајског преврата 1903. преоријентисала на Санкт Петербург.
Ни данас нијанси и финеса у међусобним односима једних с другима и спољним светом није ништа мање. То се одражава и на ставу Ватикана. На пример, Света столица не признаје Косово, али је 2011. године званично позвала делегацију на челу са премијером Хашимом Тачијем на свечаност поводом беатификације папе римског Јована Павла II.
Ватикан пажљиво прати како се развијају односи између Србије и Албаније.
Radio Vaticana посебно је истакао посету премијера Србије Александра Вучића ове недеље Албанији и нагласио да су, упркос многим тешкоћама, „српски и албански премијер изразили наду да ће несугласице бити решаване мирним путем, пошто обе земље теже зближавању са Европском унијом”, међутим, нагласио је радио, потребно је да „зарасту историјске ране”.
Иако је Хрвтска католичка земља, а Србија није, Света столица све чини за свој продор у Београд.
Од 25. до 29. маја у посети тој земљи био је председник Папског савета за промовисање хришћанског јединства кардинал Курт Кох.
Заједно са православним и католичким богословима из Србије, Хрватске, БиХ и Словеније он је учествовао у раду екуменске међународне конференције која је одржана на православном богословском факултету у Београду. Али, главна тачка његовог програма је био сусрет са поглаваром Српске православне цркве патријархом Иринејем, који је средином маја током Синода СПЦ био на ивици да се повуче због напада конзервативног крила српског православног епископата.
Како с тим у вези констатује аустријска католичка агенција KATHPRESS, „посета кардинала Коха потврдила је добре односе између Ватикана и СПЦ”, чак и узимајући у обзир разматрање питања екуменизма и односа са Католичком црквом на регионалном и светском нивоу на недавно одржаном Синоду.
Нове аспекте који откривају суштину потеза Свете столице на Балкану по свој прилици ћемо сазнати током посете папе Франциска БиХ планиране за јун.
Наравно, Ватикана нема „дивизије” да би могао самостално да спроводи своју политику у одређеном делу света. Али, имати га за млађег партнера је велики бонус, како су показали догађаји од прошле и са почетка ове године, када је Света столица заједно са администрацијом америчког председника Барака Обаме изводила Иран из изолације.
У условима растуће конкуренције на Балкану између Вашингтона и Берлина, временом ће постати јасно на чијој је страни Ватикан, а не треба искључити ни могућност да он игра своју игру са неком од балканских држава.
