ФЈОДОРОВ: За Американце је обарање Путина питање опстанка њихове глобалне власти

„ПУТИН СЕ ВЕЋ 15 ГОДИНА БАВИ ВРАЋАЊЕМ СУВЕРЕНИТЕТА РУСИЈЕ - ОД 2008. ОТВОРЕНО“

Владимир Путин

• Главни задатак је стварање национално оријентисане привреде. А за то је неопходно, „раскрчити“ домаћу економију од иностраних кредит. Русија у овом тренутку нема своју валуту. У нашој привреди се обрће 15 билиона долара у виду реалне новчане масе, 15 билиона рубаљских обвезница и 45 билиона рубаља у доларима. Последњи део - је задуживање у иностранству. Рубља је у највећем делу - дериват долара, јер Централна банка пушта у промет рубље и мења их за доларе
• Некада се сваки трећи авион на свету производио у СССР. А сада? Домаћа цивилна авијација је полумртва, јер свог новца није имала, а иностране кредите јој нису давали. „Суперџет“ се овде не прави одавно. Зато се у Калуги може изградити инострана фабрика аутомобила, уз помоћ кредита од 2 одсто годишње, док руска фабрика такве услове не може да добије
• Морамо вратити суверенитет Русије кроз додавање надлежности шефу државе. Морамо укинути 13. члан Устава који забрањује држави да има своју идеологију. Тај члан забрањује њеним званичницима било какву идеологију. А како се могу покретати законодавне иницијативе (та овлашћења има влада), ако нема никакве идеологије, ако се не зна чиме се при том руководити?! Извор права, који одређује идеологију кроз 15. члан Устава, налази се иностранству
• Колонијална војска је свуда по бившим територијама СССР - држави незаконито ликвидираној од стране Горбачова. У балтичким републикама, у Украјини, у Средњој Азији. Сада је војних база на руским границама довољно да нас контролишу. Уосталом, колонија је, у ствари, вазал, на рачун кога се напаја суверен. Није обавезна војна присила. Стога Путин користи термин „полуокупација“
• Механизам „обојених револуција“ је започет и у Русији већ у Путиновом периоду. Али, нису успели да га реализују. Првих неколико година Владимир Владимирович их је једноставно вукао за нос, маневрисао. Јер, Американци су га на почетку његовог првог мандата лако могли лишити власти
• Да ли је Хитлер могао одолети СССР-у? Могао је. Али, није! Ако ми данас успемо да се мобилишемо, а то смо увек успевали у најдраматичнијим моменатима историје, победа ће бити наша!

        ЈЕДАН од најперспективнијих, најборбенијих и најкреативнијих млађих руских посланика је Јевгениј Фјодоров који је истовремено шеф Национално-ослободилачког покрета Русије.

        Стратешки подржава Владимира Путина. Прочитајте овај његов интервју листу „Трибуна“ и упоредите политички и интелектуални калибар са калибром наших из Народне скупштине који подржавају Александра Вучића и његову владу.

        У вези са 15-годишњицом Путинове владавине много тога је речено о позитивним резултатима његовог деловања, са конкретним цифрама које заиста делују импресивно. Али, шта је за вас главни резултат рада националног лидера?

        - Главна ствар је у томе, да се свих 15 година Путин бавио обнављањем суверенитета државе. Првих 5 година, без оглашавања, после говора у Минхену отворено и активније.

        Био сам сведок тог преломног момента, био сам у Минхену у саставу „Кремљског пула“ и врло добро сам разумео, зашто је председник на тај начин иступио. Након што је Меркелова одбацила историјски предлог Русије за савезништво, постало је јасно да Русија не може више толерисати игнорисање својих интереса од стране Запада, и да неће пристати да буде послушни статиста у светским пословима. И Путин је то отворено рекао...

        - Тако је. Иако већина није разумела зашто је Путин одржао такав говор и шта из њега произлази. Али, то је била прекретница у руској спољној политици. Међутим, главни задатак обнављања нашег унутрашњег националног суверенитета је већи и шири од тога и ми тек треба да га започнемо. Започећемо га стварањем национално оријентисане привреде. А за то је неопходно, „раскрчити“ домаћу економију од иностраних кредита, покренути националну валуту. Тренутна борба за ниске каматне стопе коју води Путин - је кључ не само за економски развој, већ и одговор на многа геополитичка питања.

        Шта имате у виду под сувереном рубљом, националном валутом?

        - Можда ћу вас изненадити, али у овом тренутку Русија нема своју валуту. Довољно је само погледати новчанице рубље и уверити се да она нема референце на националну економију. Садашња рубља не одражава економски потенцијал земље. Дозволите ми да објасним.

        У руској привреди се обрће 15 билиона долара у виду реалне новчане масе, 15 билиона рубаљских обвезница и 45 билиона рубаља у доларима. Последњи део - је задуживање у иностранству. Стриктно говорећи, у Русији се рубља малтене не користи. Рубља је код нас у највећем делу - дериват долара, јер Централна банка пушта у промет рубље и мења их за доларе, који с друге стране немају реалну вредност. То јест, ми производимо праву вредност у облику енергетских ресурса и других добара и мењамо их за празне папире - доларе, и на тај начин спонзоришемо америчку економију. То је систем убирања колонијалних прихода у замену за празан папир. У САД је ових колонијалних прихода три четвртине. Удео Русије у њима - само 7 одсто.

        Али, безмало цела руска економија почива на долару или његовом еквиваленту. На шта то утиче? Ево, на шта утиче. Фармер у Тамбовској области, да би посадио кромпир, треба да узме кредит од иностране банке, јер Банка Русије не даје новац под прихватљивим каматама. Ово може да уради комерцијална банке по двоцифреној стопи. Али, чак и ако је ова банка формално руска, она се ипак кредитира са Запада, узима девизе мења их за рубаље и даје фармеру. А када обави жетву и прода усеве, фармер враћа новац назад. Ово је механизам управљања нашом привредом споља. Фармеру ће, можда, и дати кредит али ваздухопловном заводу - неће. Јер онда Боинге немају где да продају.   

        Некада се сваки трећи авион на свету производио у СССР. А сада? Домаћа цивилна авијација је полумртва, јер свог новца није имала, а иностране кредите јој нису давали. „Суперџет“ се овде не прави одавно. Зато се у Калуги може изградити инострана фабрика аутомобила, уз помоћ кредита од 2 одсто годишње, док руска фабрика такве услове не може да добије.

        Па шта онда да радимо, како да изменимо ситуацију? И зашто је за све ове године тако мало учињено да би се обновио овај, како га ви називате, економски суверенитет?

        - У свету око 40 земаља функционишу као развијене економије на основу националне валуте и ниских каматних стопа. На челу тих унутрашњих финансијских ланаца стоје централне банке тих земаља.

        Дакле, проблем је у томе што Централна банка Русије насилно формира кредитне стопе?

        - Она то ради 20 година, јер тако функционише систем који нам је наметнут споља. Зато, на крају крајева, није ни битно ко управља Централном банком. Уосталом, Елвира Набиулина је, када смо је у Државној Думи постављали на дужност, обећала да ће смањити кредитне стопе. Тада је стопа била 7 одсто, а сада - 17 одсто. Идући у ЦБ, она је била сигурна да ће бити у стаљу да испуни Путинове захтеве. Али, њене наде су осујећене системом уговора, по којима функционише ЦБ. Након тога, Путин је почео да „ручно“ спроводи унутрашње одлуке у ЦБ које утичу на руску економију. А претходних 20 година о нашој привреди тамо није било ниједне линије. Није било унутрашњих одлука о подршци рубље, иако је то уставна дужност Централне банке. У унутрашњим документима ова подршка је реализована тек сада. Тек сада су се почели мењати принципи рада ЦБ. Само, то је дуга прича и, највероватније, председник ће морати ово питање да решава личним ангажовањем.

Јевгениј Фјодоров

        А зашто председник не сломи тај систем?

        - Зашто мислите да је то у његовој надлежности? Он нема таква права. Може, наравно, лично утицати на неко конкретно питање и решити га. , само повремено. Зато што код нас по Уставу постоји подела власти, постоји судска власт, извршна, законодавна, Централна банка је четврта власт. Сви они самостално раде и не потчињавају се никоме. Концептуално, по 15-ом члану Устава који дефинише владавину међународних уговора и споразума, сви смо ми потчињени САД.  

        Управо ово је имао у виду шеф Истражног комитета Александар Бастрикин, када је говорио о Уставу као правној диверзији. Стриктно говорећи, ми немамо једну државу, већ 3-4-5. И све оне концептуално имају своје претпостављене у иностранству. Председник Русије није шеф свим тим властима, он је само координатор. И Путин је такође говорио о овоме: ако постоји сукоб међу властима, председник га решава. А ако не постоји сукоб, председник нема овлашћења да се меша у рад власти. Он њима, строго говорећи, не управља.

        ...Да бисте променили овај систем морате дати шефу државе овлашћења, створити одговарајући апарат, а што је најважније, потребно је одузети ова овлашћења од... Сједињених Америчких Држава. Јер према 15-ом члану Устава Русије, та права припадају САД.

        Ово треба разјаснити неупућеним читаоцима...

        - Ова ситуација је детаљно објашњена у одлукама Врховног суда Руске Федерације од 15. марта, 27. јула и 10. октобра 2003. године. Тамо се говори о безусловној надмоћи међународног права над унутрашњим законима Русије, која је изведена из 4. тачке 15-ог члана Устава Русије. Ту је наведено да су извор права међународне организације: ММФ, Светска банка и тако даље. Односно свака одлука ММФ-а или другог органа, у којем учествује Русија, постаје надзаконски акт у вези са било којим од 4 хиљаде руских закона. Прочитајте Устав Русије, прочитајте декрете Врховног суда Русије, и наћи ћете одговоре на многа актуелна питања из наших живота. Ово је кључ за разумевање многих руских проблема који се не решавају годинама.

        То је веома слично одлукама ЦК КПСС, које су биле обавезујуће за све власти у Совјетском Савезу...

        - Тачно тако. Ето ко је извор законодавне и извршне власти у Русији. О чему је и говорио Александар Бастрикин? О хијерархији власти која проистиче из специјализованих међународних организација у чијем оснивању Русија није учествовала. Ова хијерархија се узима у обзир у свим руским законима, у сваком послу, у свакој уредби владе, то одређује смисао парламентарних активности. А да би се изменила ова ситуација, и повратио суверенитет Русије, неопходна је уставна реформа. Треба вратити председнику (или неком другом званичнику Русије, али председнику је - најлогичније) право непосредне контроле и власти.

        Да ли је то одговор на чувено питање „шта да се ради“?

        - Да, морамо вратити суверенитет Русије кроз додавање надлежности шефу државе. И укинути 13. члан Устава који се односи на забрану држави да има своју идеологију. Тај члан забрањује званичницима било какву идеологију. А како се могу покретати законодавне иницијативе (та овлашћења има влада), ако нема никакве идеологије, ако се не зна чиме се при том руководити?! Извор тог права, који одређује идеологију кроз 15. члан Устава, налази се иностранству. Ја као државни чиновник немам таква права.

        У економији је главна идеологија - долар?

        - Идеологија је дефинисана различитим правцима од стране различитих међународних организација. У економији - то је долар. Али, суштина система је да „неразвијене земље“ попут Русије хране оних 40 развијених. Колонијални систем. Стога, ММФ за Грчку установљава нулту стопу кредита, а за Русију - 20 одсто. Једни исти званичници ММФ то раде. Како бисмо ми позајмљивали новац од њих и њима обезбеђивали профит, при чему не смемо развијати оне секторе привреде који им могу бити конкуренција. Русија никада није била колонија, осим за време монголско-татарског јарма. А сада су је пребацили у статус колоније.

        Слажемо се у многим стварима, али се не може Русија називати колонијом, јер, на пример, не постоји колонијална војска која би контролисала земљу...

        - Колонијална војска је свуда по бившим теритроијама СССР - држави незаконито ликвидираној од стране Горбачова. У балтичким републикама, у Украјини, у Средњој Азији. Фашисти, када су окупирали СССР, нису у сваком селу држали гарнизон. Сада је војних база на руским границама довољно да нас контролишу. Уосталом, колонија је, у ствари, вазал, на рачун кога се напаја суверен. Није обавезна војна присила. Систем који је изграђен, довољан је да би се хранио на рачун Русије, лишавајући је њеног суверенитета. Стога, Владимир Владимирович користи термин „полуокупација“, то је рекао, уосталом, пре неколико недеља.

        Мада, војске има и на територији Русије. На пример, према СНВ споразуму, потписаном од стране Горбачова, америчка војска (читај агенти ЦИА) постоје при свакој дивизији стратешких ракетних система.

        Али неке елементе суверенитета Русија је ипак задржала. На пример, упрво те нуклеарне снаге...

        - Да, оне су сачуване, уосталом, Путин их је и развијао колико је могао. Првобитно су Американци хтели да их ликвидирају, као што су лишили, на пример, Украјину тог најважнијег стратешког инструмента. А Украјина је била моћна нуклеарна сила...

        Радио сам у Росатому и добро знам како су Американци извозили нуклеарно гориво, затварали реакторе, одводили научнике и стручњаке. Они су на то трошили по 500 милиона долара годишње и више. И успело им је да елиминишу наш нуклеарни потенцијал за три четвртине.

        Нуклеарно оружје - то је елемент суверенитета, али у ствари главно оружје САД против оних који се не потчињавју је државни преврат. А за подршку и за вршење притиска на неугодне режиме постоје војно-поморска флота са носачима авиона, војне базе широм света. Јељцин је - изводећи државни удар 1993. Године - био сигуран за своју личну безбедност, јер је амерички авион био спреман, а америчке снаге стављене у стање високе приправности. Америчке војне снаге - су инфраструктура за подршку, а најважнија је - контрола изнутра, завера у власти, завера елите, олигарха, контрола медија, „пета колона“. То је главна технологија, о којој је Путин говорио на последњем колегијуму ФСБ.

        Механизам „обојених револуција“ је започет и у Русији већ у Путиновом периоду. Али, нису успели да га реализују. Првих неколико година Владимир Владимирович их је једноставно вукао за нос, маневрисао. Јер, Американци су га на почетку његовог првог мандата лако могли лишити власти. Бивши државни секретар Бејкер недавно је отворено признао да су са Русијом направили грешку, било је неопходно да с нама ураде оно што су урадили с Немачком и Јапаном: да уведу војску. И они су апсолутно могли увести своју војску у Русију. На пример, у оквиру мировних снага у Чеченији или под изговором заштите нуклеарног оружја. Такви планови су постојали.

        Зашто то нису урадили?

        - У почетку су мисли да ће довољан бити поменути елемент контроле који и даље функционише. Дакле, механизам „наранџасте револуције“ нису одрадили, када су били јаки. А сада контрола није толико ефикасна. Више не контролишу догађаје у Русији. Не могу ничим да парирају Путиновом лином управљању, јер је оно неочекивано, несистемско. Поред тога, Путин сада има нове инструменте за оживљавање суверенитета. Такаве, као што је, на пример, обједињавање народа са „финим људима“.

„Финоћа град узима”

        Зашто поводом Крима нисмо ишли путем Абхазије и Јужне Осетије?

        - Колико сам ја схватио, зато што смо „спалили мостове“, раскрстили с претходном политиком повлачења. Крим је - стратешка тачка без пута назад. Више не може да се говори о Криму у Украјини. Због тога Путин и говори: да није било Крима, било би нечег другог. У смислу да је покренут процес враћања суверенитета и да нема назад. Крим је такође и одбијање признавања резултата 1991. године, када је земља незаконито уништена и предата окупатору. Постављен је задатак: одбранити све од пораза 1991. године.

        Али, да ли ми имамо ресурсе за то, ако и даље не можемо свој ајфон да направимо?

        - Ако буде националног новца, можемо изградити сваку фабрику и купити све што је потребно за привреду. Данас, као и током совјетске ере, Русија је у стању да изгради све, од свемирског брода до ајфона. Потребна је само национална валута.

        Али, како се десило, да сиромашна Кина, која није имала стратешки нуклеарни потенцијал, постане прва економија на свету?

        - То чудо се зове - суверенитет. Кина је суверена држава. Она је одбранила свој суверенитет на тргу Тјенанмен, када су Американци покушавали да започну механизам „наранџасте револуције“. За разлику од Русије, Кине је јединствена државна структура, контролисана из једног центра. Кина је, призанјући своје слабости и слушајући налоге САД у извесној мери, задржала систем контроле. Тамо су владајући Политбиро и Државни савет чије одлуке су обавезујуће за целу земљу.

        Суверенитет у Кини у ствари није изгубљен. Како се то ради? Код њих је чак и курс јуана успостављен онако како је наредио амерички председник, када је посетио Пекинг. Кинези су салутирали: да, бели човече. Али, са хиљаду других одлука које су произашле из унутрашњег центра моћи, они су ту одлуку о јуану дезавуирали. Економија је наставила да ради у националну корист. Формирали су мали бизнис, који чини 55 одсто привреде и о којем смо ми говорили на последњем Државном савету. Они су развили инфраструктуру. Изградили многе секторе националне економије.

        Свих протеклих година они су чували суверенитет. Чим је Русија преусмерила гнев „императрора“ на себе, Кина се одлучила прошле године за потез којим је показала своју пуну сувереност у привреди - снизила је каматне стопе на кредите до 2,5 одсто. Иако су били 20, па чак и више. Самим тим, Кина се коначно из колоније преселила у категорију развијених земаља. Постоји и такав индикатор - употреба конвертибилне валуте у резервама. За годину дана Кинези су одбацили 1,5 билиона долара. То је сада највећи проблем Америке. Вратили су им 1,5 билиона, ничим обезбеђених, папира. Тај новац сада врши притисак на америчку привреду. То је технички девалвација.Више не могу да штампају доларе, јер их више нико не узима.

        Морали су да смањују расходе буџета два пута, а то је потпуна катастрофа.

        Али, Кина је почела да активно користи свој суверенитет тек након што је Русија преузела главни удар на себе, преусмеравајући снаге и средства САД. Русија је сада лидер национално-ослободилачког, антиколонијалног покрета. Зато су САД поставиле за циљ рушење Путина. Американци су схватили да њиховој светској доминацији, целом систему колонијалне владавине - ако то не ураде - прети потпуна катастрофа. Свргавање Путина - то је питање опстанка америчке власти. Због тога, они концентришу свој удар на Русију и мире се са Ираном и другим својим заклетим непријатељима.

        А ми, ако желимо да постанемо слични Кини, морамо да повратимо економски суверенитет, и ради тога да спорведемо уставну реформу. Да би се то постигло, неопходно је савладати отпор пете колоне.

        Да ли ће Американци остварити своје циљеве?

        - То је питање борбе. Да ли је Хитлер могао одолети СССР-у? Могао је. Али, није! Ако ми данас успемо да се мобилишемо, а то смо увек успевали у најдраматичнијим моменатима историје, победа ће бити наша.

        Да ли постоји довољно ресурса за то?

        - Имамо све што је потребно, само треба довести ствари у ред и, што је најважније, ставити те ресурсе под суверену контролу. А то је питање замене елите, замене олигарха националном буржоазијом и националним капиталом. На овој тачки се враћамо тамо одакле смо и почели - неопходно је национализовати валуту, одштампати 45 билиона суверених рубаља за инвестиционе сврхе које нису повезане са доларом.

        Ударивши на Русију, Американци су пробудили у нама дух Отаџбинског рата. Исто то је урдио Хитлер уништивши 10 хиљада совјетских градова: он је покренуо технологију руског чуда - трансформацију националног духа, мобилизацију за отпор непријатељу. У Европи су навикли да на тањиру предају јачем непријатељу кључеве града. У Русији се никада тако нешто није дешавало, ми градове без борбе нисмо предавали. На Западу не схватају наш менталитет, само код нас је нормално умрети у опкољеном граду, али се не предавати. Отуда грешке свих окупатора, укључујући Наполеона, Хитлера и сада САД.

        Да ли мислите да је руско чудо могуће и сада, да се руски дух није променио?

        - Наша земља живи већ милион и по година. Шта је ужасније, од монголско-татарског јарма што се десило у последњих 100 година?

        Много тога: неколико револуција, неколико ратова који су покосили десетине милиона људи, ломили дух... Садашња младеж је аполитична, она мисли на другачији начин, не жели уопште да учествуе у неким глобалним процесима и догађајима.

        - Сетите се 1941. године...

        - И шта даље?

        - Бизнис, који је живео од иностраног финансирања, након увођења санкција је остао без њега. Сходно томе, тај бизнис ће умрети или озбиљно ослабити. На његово место ће доћи национални капитал. Физички, у 80 одсто случајева то ће бити други људи, они долазе из других социјалних група, које су до сада биле потиснуте, угњетаване, у условима окупације. То више неће бити становници Лондона, који долазе у Русију само због новца. Исти такав процес очекује и средства масовних медија.

        Када ће се, по вашем мишљењу, то догодити?

        - Много брже него што мислите. Када смо успостављали штаб Национално-ослободилачког покрета, мислили смо да ћемо морати да радимо деценијама, јер неке земље су се ослободиле од окупације тек после 50 и 100 година. Али, све се десило много брже, јер је започео процес Отаџбинског рата. Ми смо били нападнути, и започео је други режим. Након Крима, било је јасно да ће се за 2-3 године све радикално променити. Зато што је Путин спалио мостове. Сада почиње наставак '91. године: тада је била ликвидација земље, сада покушавају да униште нацију. Само, то је немогуће.

        Победа ће бити наша. Ми смо на победу осуђени историјом.

        Превод Срђан Ђорђевић