Лењинову прву љубав - Аполинарију Јакубову - звали „праисконском снагом земље“

ЊЕНУ ФОТОГРАФИЈУ У МОСКОВСКИМ АРХИВИМА ПРОНАШАО

БРИТАНСКИ ИСТОРИЧАР ХЕНДЕРСОН

Лењин и Аполинарија Јакубова

• Ћерка свештеника, Јакубова је студирала физику и математику на Високој школи за жене у Санкт Петербургу а потом је држала вечерњу школу за радничку класу. Тамо се упознала са будућом Лењиновом женом. Била је послата у сибирски логор, као и Лењин, због политичке активности и побегла је у Лондон где је била кључна фигура партије у егзилу
• Амерички новинар Луис Фишер тврди да ју је Лењин запросио и да га је она одбила. „Да ли је ово истина или не, на основу сећања њених савременика јасно је да је Јакубова имала бројне квалитете који би привукли и најхладнију особу“, тврди Роберт Хендерсон

        ЛОНДОНСКИ академик Роберт Хендерсон пронашао је фотографију жене за коју неки кажу да је била Лењинова права љубав и коју су савременици звали „праисконском силом земље“.

        Хендерсон, стручњак за руску историју са универзитета Квин Мери пронашао је, после готово једног века, фотографију Аполинарије Јакубове, руске револуционарке која је побегла у Лондон почетком 20. века.

        Јакубова и њен супруг били су блиски сарадници Лењина и његове жене Надежде Крупскаје.

        Локални медији пренели су да је Хендерсон фотографију пронашао у Државном архиву Руске федерације у Москви у априлу, док је истраживао другог револуционара - Владимира Бурцева за своју књигу.

        Академик каже, преноси Гардијан, да је Лењин Јакубову звао „Лирочка“. Јакубова је живела у сада уништеној згради на Риџент скверу у близини Британске библиотеке, била је „сила природе“ и позната по жучним дебатама о комунистичкој доктрини у Ист Енду. Била је и члан дебатног клуба у Вајтчепелу.

        У стучној студији, која би требало да се појави у децембру 2016. у листу „Револуционарна Русија“, Хендерсон пише да је Јакубова имала „несаломив дух и бескрајну енергију“.

        Ћерка свештеника, Јакубова је студирала физику и математику на Високој школи за жене у Санкт Петербургу а потом је држала вечерњу школу за радничку класу. Тамо се упознала са будућом Лењиновом женом.

        Била је послата у сибирски логор, као и Лењин, због политичке активности и побегла је у Лондон где је била кључна фигура партије у егзилу.

        Најпознатија је по тврдњи америчког новинара Луиса Фишера из 1964. да ју је Лењин запросио и да га је она одбила. „Да ли је ово истина или не, на основу сећања њених савременика јасно је да је Јакубова имала бројне квалитете који би привукли и најхладнију особу“, навео је Хендерсон.

        Савременици су је описивали као „сјајну особу, интелигентну, бистру, одлучну и истинољубиву“ која је мирисала на „свеже покошену траву“.

        У писму које јој је годинама касније послао, Лењин је написао: „Можда је непристојно да теби од свих људи пишем о борби. Али мислим да наше дуго пријатељство чини ову отвореност обавезном“.

        Лењина и Јакубову судбина је раставила. Њих двоје су се оштро сукобили око правца револуционарног покрета и писма показују да је Лењинова супруга, некада најближа савезница Јакубове, сав бес и мржњу усмерила ка евентуалној ривалки.

        Хендерсон каже да је, када је сазнао да постоји могућност да је пронашао фотографију Јакубове, одмах морао то и да провери. Првобитно је пронашао референце за две фотографије у московском архиву али се испоставило да је прва „повучена“. Друга фотографија показала је привлачну младу жену снажних црта лица. Та фотографија снимљена је у логору у Сибиру.

         „Био сам одушевљен када сам је пронашао. После 100 година, мистерија њеног лика је решена. То је једна од радости архивског истраживања“, рекао је он.

        Јакубова се са супругом вратила у Санкт Петербург 1908, али, каже Хендерсон, о њеном животу касније се мало зна. Хендерсон пише да је „било декретом Лењина или Крупскаје или неке друге особе, ова кооснивачица Лиге за еманципацију радника избрисана из историје“.

        Ни тачан датум смрти није познат и варира од 1913. до 1917.

        Тањуг