ASTROPHYSICAL JOURNAL: Наше Сунце је „касно дете“ Млечног пута
ВЕЋИНА ЗВЕЗДА НАШЕ ГАЛАКСИЈЕ НАСТАЛА ТОКОМ ПРВИХ ПЕТ МИЛИЈАРДИ ГОДИНА ЊЕНОГ ПОСТОЈАЊА
- Амерички астрофизичари успели да помоћу телескопа „Хабл“ „погледају уназад“ безмало 10 милијарди светлосних година и да пронађу готово 2000 младих двојника Млечног пута који су на различитим удаљеностима од наше Земље
- Првих пет милијарди година биле су „звездани бејби-бум“. Захваљујући „касном рођењу“, у планетарном диску из којег су се појавиле Земља и друге планете Сунчевог система - било је више кисеоника, угљеника, азота и осталих хемијских елемената који чине основу живота на нашој планети
СНИМЦИ најстаријих познатих галаксија - направљени помоћу космичког телескопа „Хабл“ - помогли су астрономима да утврде да се наше Сунце појавило знатно касније него већина звезда Млечног пута.
У тексту објављеном у Astrophysical Journal, тврде да се наша звезда појавила целих пет милијарди година касније него звезде које су се родиле у време „главног космичког празника“.
Један од аутора - Кејси Паповић са Тексашког универзитета - објаснио је:
„Истраживање нам је помогло да схватимо како је Млечни пут изгледао у својој младости. Утврдили смо да младе галаксије, сличне њему, претрпеле велике измене у маси својих звезда током последњих 10 милијарди година, односно - да су се „удебљале“ 10 пута. Ово је потврда претпоставки да галаксије расту. Већи део тог раста догодио се током првих пет милијарди година њиховог постојања“.
Паповић и његове колеге су посебну пажњу поклониле и младим спиралним галаксијама које су по форми и маси сличне Млечном путу, верујући да ће им њихово проучавање помоћи да схвате како се родила наша.
У поменутом чланку се тврди да су учесници истраживања успели да „погледају уназад“ безмало 10 милијарди светлосних година и да пронађу готово 2000 младих двојника Млечног пута који су на различитим удаљеностима од наше Земље.
Утврдили су да су се звезде у њиховом саставу рађале у различито време током првих пет милијарди година. Тај период су означили као „галактички „бејби-бум“ јер су се за његовог трајања звезде рађале великом брзином. Потом се раст галаксија успорио, а звезде су се много ређе појављивале.
Зато тврде: ако се формирање Млечног пута одвијало на сличан начин - онда се наше Сунце може назвати његовим „касним дететом“. И наглашавају да то уопште није лоше јер се Сунце појавило онда када се већи део звезда прве генерације већ претворио у супернове.
Захваљујући „касном рођењу“, у планетарном диску из којег су се појавиле Земља и друге планете Сунчевог система - било је више кисеоника, угљеника, азота и осталих хемијских елемената који чине основу живота на нашој планети.