МЕДСЕН: САД су широм света организовале 64 обојене револуције и преврата

АМЕРИЧКИ ПУБЛИЦИСТА УТЕРАО У ЛАЖ ЏОНА КЕРИЈА И ОПТУЖИО ДА МАНИПУЛИШЕ

Вејн Медсен

• Публициста и новинар Вејн МЕДСЕДН: „Џон Кери изјављује да САД нису подржавале обојене револуције по свету. Господину државном секретару треба послати паковање од 64 оловке у боји - по једну за сваку револуцију коју је од свргавања Слободана Милошевића спремао Вашингтон“

        КАДА је амерички државни секретар Џон Кери изјавио да Вашингтон не подржава и да није учесвовао у организацији „бројних обојених револуција“ по читавом свету, или нешто смишљено скрива или уопште не разуме шта говори, оценио је амерички новинар и публициста Вејн Медсен.

         „Џон Кери изјављује да САД нису подржавале многобројне обојене револуције по свету. Господину државном секретару треба послати паковање од 64 оловке у боји - по једну за сваку револуцију коју је од свргавања Слободана Милошевића спремао Вашингтон“ - нагласио је Медсен. 

        Указао је да садашњи амерички државни секретар, који је учестовао у раду сенатског Комитета за међународне односе, мора боље од других да познаје америчку политику организовања, подстицања и помагања „обојеним“ покретима.

        Поготово што је Џон Кери био и председник тог комитета и усмеравао многе расправе које су биле посвећене свргавању „сандинистичке“ владе у Никарагви. Интересантно је, пише овај експерт, да је у то време Кери ватрено опонирао присталицама организације државних удара, али је на крају ипак постао „идеални скривач“ и лобиста таквих активности. 

        Овај публициста наводи списак земаља у којима је, по његовом мишљењу, изведен државни удар уз учешће и подршку Вашингтона: „Револуција Ружа“ у Грузији, „Наранџаста револуција“ у Украјини, либанска „Револуција кедра“, „Револуција маслина“ у Палестини, „Револуција тулипана“ у Киргизији, а на списку су и државни удари у Југославији, Кувајту, Либији, Бурми, Тибету, Ирану и другим земљама.

        У плану су - подвукао је Медсен - биле и „револуције“ у Молдавији, Монголији, Узбекистану, Еквадору, Боливији и Белорусији. Медсен сматра да је иницијатива ОУН „Обавеза заштите“ механизам за реализацију „интервенција“ који су створиле америчке неолибералне елите. 

        Након што је после државног удара, у организацији CIA, свргнути председник Хондураса Мануел Зелаја изјавио да планира повратак на власт, Џон Кери га је подржао рекавши да је он „демократтски изабрани председник“. 

         „Али, Кери није подржао такву идеју у случају председника Украјине Виктора Јануковича који је, као што је познато, демократски изабран и лишен власти неуставним путем“ - истиче Медсен. 

        Он додаје да током свог формирања представници америчке политике елите пролазе „солидну школу лицемерја“, пролазећи елитне образовне установе, радећи у владиним аналитичким центрима или навладиним организацијама. 

        Медсен истиче да ни Кина није „имуна на америчке обојене револуције“. 

        Пекинг је први пут тестиран да ли је у стању да се „одбрани“ током протеста на Тибету, а затим и у Хонгконгу. У хонкошким догађајима Медседн види траг невладиних организација на чијем је челу су ћерке милијардера Џорџа Сороша - Trace Foundation и Tsadra Foundation. Ове организације дају подршку влади Тибета у прогонству. 

        Медсен је пронашао трагове ових организација и у тзв. „Револуцији шафрана“ у Бурми која је почела позивањима на протест, а који су били објављени на једном сајту на кинеском језику чији се домени налазе у САД. 

        Превео Горан Шимпрага