Како је Саша Ђорђевић „укротио“ Теодосића
СЕЛЕКТОР РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ СРБИЈЕ ПРИЧАО КАКО ЈЕ ИЗВУКАО НАЈБОЉЕ ИЗ ТЕА И КАКО ЈЕ ОН ПОСТАО ЛИДЕР „ОРЛОВА“ У ШПАНИЈИ
Милош Теодосић и Александар Ђорђевић
Александар Ђорђевић успео је да са репрезентацијом Србије направили велики успех на Светском првенству када су освојили сребрну медаљу.
Ту екипу, у коју су много сумњали, јер је имала и објективних проблема пред Мундобаскет, предводио је Милош Теодосић.
Селектор Србије објаснио је како је из Теа, момка који је често трпео критике због солажа и нетимске игре, извукао најбоље.
„Теодосић је био мој задатак, као што је Мирослав Радуљица био задатак Јовице Антонића. Свако од нас имао је одређене играче и тражили смо начин да од њих добијемо највећи квалитет у најпотребније време“, изјавио је Ђорђевић, преноси „Спортски журнал“.
Ђорђевић је рекао да је Тео био тема свих састанака пре припрема , јер је било јасно да је све полазило од њега и његове спремности и због тога што он има редак квалитет да све играче око себе чини бољима.
Плејмејкер је продужена рука тренера у игри. Ђорђевић је као играч баш то и био и тако је приступио и односу са Теом.
„Мало ствари могу Милоша да научим о кошарци. Игра сјајно, имао је врхунске тренере, наравно било је ту и неких ситница, финеса... али на репрезентативном нивоу, људски однос је много битнији. Он нас је све изненадио феноменалним приступом тренингу, од првог дана. Рекао ми је после десетак дана припрема да никада није тако радио, због чега ми је било драго и напоменуо сам му да ми то улива поверење“, објаснио је Ђорђевић.
Он је додао да је чинио све како би од њега направио лидера тима.
„Давао сам му да чита текстове на тему шта је комадант, вођа, о доносу према играчима, како се поступа према последњем и најбољем од њих. причао сам шта играчима значи моја критика, а шта капитена и јеговог другара. Колико их више боли када их играч наружи. То је мој посао и када ја критикујем то је ок, али када играч то уради, све то има потпуно другу тежину. или обрнуто када се хвали. Када он каже Штимцу да је имао одличан блок, Штимац порасте до 225 центиметара, а када ја то кажем, он ми одговори да зна и да је зато у репрезентатицији“.
Селектор је открио да му је играчко искуство које поседује помогло да дође до правог Теодосића.
„Управо то што сам прошао као играч и све оно што сам доживео у свлачионици помогло ми је да из њега извучем све квалитете. Не знам да ли су и раније били скривени, јер са њим нисам пре радио, али их он има, и те како. Прихватио је такав начин рада и успели смо да иградимо лични однос“.
Ђорђевић је поменуо и како је са Теом водио важан одговор пре скраћивања списка.
„После турнира у Француској, на који је Теодосић путовао иако је био повређен, пришао ми је да разговарамо. Рекао ми је да ћу имати проблема када будем скраћивао списак, јер је навео да момци играју добро, упркос томе што у екипи осим њега није било ни Крстића. Рекао сам му да знам, али да то није само мој проблем, већ и његов, јер је он то направио. Рекао сам му да остали момци играју добро зато што је он тако кренуо од првог дана. Он је лидер који је својим примером показао од почетка како и шта, а други то прате“, истакао је селектор „орлова“.
КАД МАЈСТОР ПРЕПОЗНА МАЈСТОРА
Ђорђевић се присетио речи професора Владимира Копривице. „Једном ми је рекао да мајстор увек препозна мајстора и стави га под мишку. Да је то закон. Долазимо ми на тренинг на Копаонику а Теодосић и Богдановић шутирају тројке, такмиче се, а пре тога никада нису играли заједно. Тео је узео Богдана и рекао му: Ти си тај, мајсторе“.
А селектор се присетио личног примера када је улазио у Партизан са 16 година где су репрезентативци били Горан Грбовић, Бобан Петровић, Небојша Зоркић... И њега је Петровић после неколико тренинга „одвојио“ и узео под своје. „Питао ме је које сам годиште, а онда је Грбовићу рекао да више нису цимери. Сваки тренинг играо је са мном један на један. нешто је препознао у мени и ставио ме под своје. Он можда ни не зна колико је то мени био ветар у леђа, али ја ћу то увек памтити“, истакао је Ђорђевић и испричао је да је и он препознао неколико година касније једног мајстора.
„Први пут када се Дејан Бодирога појавио у репрезентацији били смо у Солуну на припремама. Позвао сам га да играмо један на један“, навео је Ђорђевић.
Све остало је историја...
