Велика геополитичка игра ће се током 2015. даље заоштравати

„МЕЂУНАРОДНИ ТУРНИР” 2014. ОКУПИО ЈЕ СВЕ НАЈВЕЋЕ „ИГРАЧЕ” А ЗАВРШИО СЕ - НЕРЕШЕНО

• САД су добро прошле - успеле су да реше један од кључних задатака због којих је пројекат „Украјина: Мајдан-2” и започет. Створиле су широку зону економске нестабилности у чијем светлу Америка изгледа као финансијски рај, чак и када се узму у обзир њени домаћи текући потреси
• Међутим, Вашингтон ће тај успех плаћати падом цене нафте. За пример се може узети Аљаска, чији буџет се највећим делом формира од нафтних прихода. Она већ има дефицит буџета од 3,5 милијарде долара, па је због недостатка новца већ обуставила изградњу једног гасовода, једне хидроцентрале, два пута, једног моста и ракетног система Kodiak
• Цех плаћа и британска економија која је изгледала здраво, али је прогноза нјеног раста - како се приближавао крај године - прво смањена са 3,2 на 3%, затим на 2,6. Неки експерти већ сада тврде да је неосновано очекивати више од 2,2%. Узроци су исти – пад цена за енергенте.
• Вероватно ће Лондон у 2015-ој морати да ослаби фунту, што ће довести до далекосежних последица како за Британију, тако и за Европску унију у целини
• Рачун углавном плаћају „млади Европљани” попут Пољске и прибалтичких земаља, наравно, и Украјина која је за разне спољне обавезе током 2014. дала два пута више новца него што је добила финансијске помоћи 
• Москва је успела да пренесе игру на европску половину. У ЕУ се постепено формира схватање да Русија уопште није претња њеној територијалној целовитости и финансијском благостању. Сем тога, партија која је у току проверава чврстину саме Европе. А САД више немају шта да изгубе

         Пише: Александар ЗАПОЉСКИС, независни експерт

         МИНУЛА година је на међународном плану веома личила на велику спортску утакмицу у којој учествују сви главни светски „играчи”: САД, Кина и Русија.

         Немачка, Француска, Велика Британија и неке друге европске земље наступале су тобоже у име заједничког тима јединствене Европе, али не либећи се и потајних игара у своју корист. По свему судећи, у 2014. главна такмичарска дисциплина био је велики тенис. Са бомбом у улози лоптице у виду Украјине. Истина, САД су касније покушале да искомпликују игру убацајући на терен још и Исламску државу.

         Засад нико нема коначне и званичне резултате, али прогнозе ММФ пружају могућност за извођење неких закључака.

         Треба признати да је Вашингтон - према годишњим резултатима - свакако успео да победи. Није формално, јер је Кина, према паритету куповне моћи, постала прва у свету са 17,6 билиона долара или 16,48% светске економије. Нека и није много, али је више од прогнозе за САД где се очекује само 17,4 билиона долара, односно, 16,28%.

         Међутим, то је тако ако се рачуна по паритету куповне моћи, јер ако се рачуна у апсолутним цифрама, онда су САД успеле да реше један од кључних задатака због којих је пројекат „Украјина: Мајдан 2.0” и започет – стварање широке зоне економске нестабилности, да би у њеном светлу Америка изгледала као финансијски рај, чак и када се узму у обзир њени домаћи текући потреси.

         Као рај у који мора да појури капитал из осталог дела света. 

         На пример, за период јануар-септембар 2014. чисти одлив капитала из Русије износио је 85,2 милијарде долара. То је два пута више него за исти период прошле године.

         Новац је одлазио и из других земаља, што је омогућило Америци да по текућим ценама очекује достизање БДП на нивоу 16,8 билиона долара, у Кини само 10,4 билиона долара.

         Према општој оцени, Вашингтон има чиме да се поноси. Према подацима Федералног резервног система, годишње се БДП САД у целини повећава за 2,3-2,4%. Министарство финансија успело је да сведе буџет са дефицитом само од 483,4 милијарде долара, иако је тај показатељ пре годину дана износио 680,2 милијарде, а кризне 2008. био достигао 1,4 билиона долара.

         Међутим, чиме је Америка платила свој прелазни успех?

         Пад цена сирове нафте фактички је убио читав сектор америчке производње угљоводоника из шкриљаца, који је један од кључних програма пораста економије САД, тако да ће у текућој години Вашингтон морати да тражи неке друге изворе. Могу се заборавити и испоруке течног природног гаса из САД, као и канадског гаса из шкриљаца. До лета 2015. на тржишту се очекује промена тренда од садашње хиперпродукције на нивоу 1,2-1,8% обима светске производње до 6-8% њеног дефицита. Али, тешко да ће то помоћи САД.

         За пример се може узети држава Аљаска, чији буџет се највећим делом формира од нафтних прихода. Тако је због пада светских цена дефицит буџета те државе повећан до 3,5 милијарде долара. Због недостатка новца већ је обустављена изградња једног гасовода, једне хидроцентрале, два пута, једног моста и ракетног система Kodiak. Све то значи укидање радних места, а то уопште није јединствен случај.

         У Тексасу је у периоду октобар – новембар из нафтне привреде отпуштено 2,3 хиљаде људи. У периоду јул – децембар због пада цена за барел на берзи та држава је свакодневно губила до 83 милиона долара, а дефицит буџета Луизијане за наредни период 2015.-2016. прогнозиран је на нивоу од 1,4 милијарде долара.

         Ово је важно да се разуме зато што су САД успеле да покрију губитке на рачун проширења буџетских расхода и интензивирања широке потрошње у свету. На пример, у трећем кварталу 2014. федерална влада САД повећала је трошкове за 9,9%, а трошкове држава – за 1,1%. Али, то се могло чинити само на рачун инфузије бескаматног новца у економију. Могућности таквог инструментау овом тренуткусу исцрпљене. Зато би било добро кад би граната украјинског рата експлодирала на руском делу терена за игру.

         Али, за сада последице више иду Кини на руку и ударају по Европи, најпре по Немачкој, Француској и Великој Британији.

         Током 2014. британска економија је демонстрирала здрав изглед, али како се приближавао крај године прогноза њеног раста прво је смањена са 3,2 на 3%, затим на 2,6. Неки експерти већ сада тврде да је неосновано очекивати више од 2,2%. Узроци су исти – пад цена за енергенте.

         Пад националног извоза (према интерним прорачунима) за сада је 1,6%, а раст увоза за 0,6%.  Британски индекс FTSE100, који симболизује британску економију до децембра је пао за 2,1%, што је поколебало инвеститоре у односу на британску економију. Вероватно ће у 2015. Лондон морати да ослаби фунту што ће довести до далекосежних последица како за Британију, тако и за Европску унију у целини.

         У гео-економској партији за 2014. такође приметно добија Немачка. Ако је раст њене економије за 2012. износио 0,7%, за 2013. – 0,4%, онда се према резултатима протекле године одмах очекује повећање немачког БДП за 1,4%, а затим и 1,45-1,5%. Ипак, ни то не пролази без проблема. Само антируске економске санкције довеле су до смањења обима извоза у РФ за 16,4%.

         Рачун углавном плаћају „млади Европљани” попут Пољске и прибалтичких земаља, наравно, и Украјина која је за разне спољне обавезе током 2014. дала два пута више новца него што је добила финансијске помоћи. 

         Иначе, чак и Немачка више није у стању да настави да носи бреме европског финансијског донатора. Унутар ЕУ већ се разговара на тему „носивости” Боливара. Први пут за све време, почев од кризе  2008. Берлин је изјавио да није против изласка Грчке из ЕУ, што је чак и могуће према резултатима предстојећих избора, иако су пре тога сви сложно говорили да ризик од потпуног распада ЕУ у случају одласка Грчке превазилази све тешкоће за финансијско спасавање Атине.

         Не чуди што је Европа некако изненада престала да даје новац Украјини. Много обећава, али се сваки пут испостави да је за то неопходно да Кијев испуни све више нових услова, пре свега финансијског и општег организационог карактера. На пример, да смањи дефицит државног буџета и да победи корупцију. И једно и друго је недостижно иако се Кијев веома труди.

         Премијер Украјине успео је да организује највећу аферу у историји те земље – да постигне прихватање предлога буџета за 2015. од стране парламента без обзира што га нико од посланика чак није ни видео. Ипак, уз новогодишњу тишину и у припитом стању посланици су прихватили буџет, јер без њега земља уопште нема шансе за добијање било каквог новог новца од међународних финансијских институција. А новац је потребан у великим количинама – најмање 17 милијарди долара.

         Уосталом, шта год тим поводом говорио Сорош, Кијеву свакако нико неће дати новац. Прво, зато што донатори немају толики новац. Друго, колапс украјинске економије већ данас чини илузорним изгледе за његово враћање. Треће, влада Украјине не крије нереалност одобреног буџета, а такође ни чињеницу да нико не намерава да га у прихваћеном облику реализује. Буџет је одобрен искључиво форме ради, а даље ће га исправљати „у ходу”.

         Од 48 нових пореза (или смањења ставки буџетских расхода) за сада су посланици ратификовали само 9.  То значи да су цифре које су „нацртане” у буџету од самог почетка неоствариве. То и у Бриселу добро разумеју.

         Уз то, Кина је одлучила да подсети Кијев на „стари дуг”. Ради се о следећем. У оквиру опширног инвестиционог програма по моделу „новац у замену за намирнице”- Пекинг је 2012. постигао споразум са Украјином - Кина ће улагати у модернизацију украјинске пољопривреде, а повећање пољопривредне производње испоручиваће се у Кину.  У оквиру тог споразума, Кина је, поред осталог, само на рачун будућих испорука пшенице почетком 2014. дозначила Украјини 1,5 милијарду долара аванса. Међутим, где је и за шта тај новац потрошен још увек је тајна.

         Кијев је испоручио Кини пшеницу само за износ од 153 милиона, а онда је слегао раменима, наводно, нема више. Опет су у земљи револуција, лустрације, одбијање спољне агресије, једном речи – „виша сила”. Нема пшенице. Прецизније, ње нема само за Кину пошто је за сиријске устанике, за Иран, Саудијску Арабију и за низ афричких земаља Украјина негде нашла пшеницу.

         Пошто је све то видео, Пекинг је саопштио да припрема тужбу против Украјине у међународним судовима. Догађај је занимљив не само зато што је позиција Кине необорива. Украјина је стварно прекршила обавезе из уговора. Не само тиме што су 1,5 милијарда судског процеса, плус казнени пенали, плус судски трошкови који у таквим случајевима нису мали, за данашњи буџет смртоносни. Главна финеса односи се на то што европски „међународни судови” немају аргумената који омогућавају да се игнорише међународно законодавство, као што је то било, на пример, са увођењем санкција против РФ или са француским „Мистралима”.

         Кина ни са ким не ратује. Сем тога, са кинеском економијом тесно је повезана не само европска него и америчка економија.

         Дакле, неће проћи само „џентлменски” – Кијев ће куцнути шаховском таблом по глави. Мораће да се плати. При том, у украјинској благајни више нема толико новца, а званично „суверено банкротство” апсолутно јасно изазвано „спољним” државним превратом, Кину доводе до преношења својих захтева на САД и ЕУ. Али, сада је за европску економију која балансира на ивици рецесије потпуно погрешно време за економски рат са Кином.

         Уопште, ако се подвлачи црта, онда је привремени резултат нерешен.

         Русија је успела да пренесе игру на европску половину. У Европи се постепено формира схватање да Русија уопште није претња њеној територијалној целовитости и финансијском благостању. Сем тога, партија која је у току проверава чврстину саме Европе. А САД више немају шта да изгубе.

         Изгледа да нас у години која је тек наступила чека заоштравање игре.