Свету је сада потребна деамериканизација као некада денацификација Немачке

ВАШИНГТОН СТАЛНО ПОДИЖЕ УЛОГЕ И У ТО УКЉУЧУЈЕ СВЕ НОВЕ РЕСУРСЕ,

А МОСКВА ПРИХВАТА СВАКИ НИВО КОНФРОНТАЦИЈЕ

• Ако Русија успе да издржи притисак до краја лета - САД ће већ од јесени, а можда и раније, бити принуђене на стратешко одступање и потом више неће бити способне да поврате иницијативу
• Зато треба очекивати да током 2015. цела територија Украјине буде на овај или онај начин захваћена пламеном грађанског рата
• У Украјини више нема снага које би биле у стању да зауставе грађански рат и да врате живот у нормалу. Зато конфликт може зауставити једино спољно мешање, са овуђењем спољног управљања оним што од Украјине остане
• Геополитички конфликт који је у току неће се решити до краја 2015., али ће довести до ликвидације данашње цивилизације засноване на принципима војно-политичке и финансијско-економске доминације САД (које више не одговарају тој улози)
• Доминација САД биће замењена праведнијом мултицентричном цивилизацијом  у којој ће англосаксонске земље - као иницијатори актуелног светског конфликта у којем ће претрпети пораз - играти улогу какву сада играју Немачка и Јапан - важну економску улогу, али другоразредну политичку

Пише: Ростислав ИШЋЕНКО

        ПАЖЊА руске јавности, а у доброј мери и светске, била је у 2014. прикована за Украјину. То је разумљиво с обзиром на драматизам догађаја, али је неправилно из угла глобалних процеса чији је Украјина била тек бледи одраз.

        Украјинска криза је логичан наставак сиријске и либијске кризе које су почеле 2011. и трају све до данас, а такође - грузијске кризе из 2008. године. Све кризе су, наиме, етапе офанзиве САД на Русију.

        Током свих последњих шест година траје глобална конфронтација Москве и Вашингтона која је 2008.- на иницијативу Вашингтона - прешла у отворену фазу и отад се развија по узлазној линији. Година 2014. је у томе била - гранична.

        Американци су у Грузији претрпели пораз, а на Блиском Истоку и северу Африке су се заглибили, па су покушали да једним ударцем реше исход конликта у Украјини у своју корист. Ради тога је у Кијеву био организован државни удар и покушано са успостављањем нацистичке русофобске државе којој је намењеено да буде полигон за антируске акције, па да крајњи резултат буду - дестабилизација Русије и разарање њене државности.

        Захваљујући целом комплексу војних, политичких, дипломатских, економских и финансијских мера - које је предузело русководство Русије - Вашингтон није успео да свој план у потпуности реализује. Међутим, САД нису одступиле, нити су променили тежишни правац својих напора, као што је то било у време када је Грузија уступила Либији централно место у америчким плановима, а потом Либија Сирији и, на крају, Сирија - Украјини.

        Вашингтон је овога пута кренуо путем појачавања напора и већ крајем прошле године је могилисао све своје ресурсе, као и ресурсе својих савезника.

        Упркос свему томе, Русија се одупрла, а САД су се заглибиле и у Украјини и још су својим деловањем испровоцирале унутрашњу дестабилизацију ЕУ. Тако се 2014-та претворила у годину борбе за иницијативу, борбом у којој је Вашингтон стално подизао улоге и у то укључивао све нове ресурсе, а Москва прихватала сваки нови понуђени ниво конфронтације.

        Војни маневри које је Русија организовала летос - са укључивањем пола милиона војника из свих војних округа и са увежбавањем одбијања нуклеарног напада, односно наношењем узвратно-сусретног нуклеарног удара - имали су за циљ да опонентима покажу да је Русија спремна за сваки развој догађаја, чак и за највиши ниво конфронтације.

        Чињеница је да су САД крајем 2014 ангажовале све ресурсе који су им били на располагању и да су их убациле у борбу. Русија је за то исто време сачувала способност привлачења нових ресурса - како својих, тако и својих савезника. То у средњорочној перспективи пораз САД чини неизбежним.

        Зато Вашингтон сада покушава да - преко максималног појачавања економског притиска и активирања технологија за унутрашњу дестабилизацију Русије - тактички добије стратешки изгубљени рат.

        САД и њихови савезници (у првом реду ЕУ, у којој су већ почели процеси распада) нису у стању да дуго издрже такво енормно напрезање. Ипак, за Русију ће неколико наредних мсеци - вероватно цела прва половина 2015. - бити критична.

        У том истом периоду ће бити веома висока опасност случајног избијања широког војног конфликта нулеарних сила.

        Ако Русија успе да издржи притисак до краја лета - САД ће већ од јесени, а можда и раније, бити принуђене на стратешко одступање и потом више неће бити способне да поврате иницијативу.

        А Украјина је - због потпуне неадекватности свог постпучистичког руководства и његове неспособности да контролише и стабилизује унутрашњу политичку и економску ситуацију - већ изгубила субјективитет и постала искључиво објекат према којем су усмерени спољни (првенствено амерички) напори.

        Та земља се претворила у потропни материјал за туђе геополитичке ингтересе, па ће управо у том својству и бити искоришћавана током 2015. године.

        Американци заиста журе да у дестабилизацију Русије укључе све ресурсе који су им при руци, а за то најбоље могу искористити остатке државности Украјине. За то је, опет, најподесније разбуктавање грађанског рата у Украјини са његовим ширењем на нове територије.

        Зато треба очекиватида током 2015. цела територија Украјине буде на овај или онај начин захваћена пламеном грађанског рата.

        У Украјини више нема снага које би биле у стању да зауставе грађански рат и да врате живот у нормалу. Зато конфликт може зауставити једино спољно мешање, са овуђењем спољног управљања оним што од Украјине остане.

        Русија је дужна да узме учешће у војно-политичком решавању проблема Украјине. Јер, она у томе већ учествује, а друго - Москва не може дозволити да у условима глобалног конфликта неко заводи ред у њеном предворју.

        Геополитички конфликт који је у току неће се решити до краја 2015, али ће довести до ликвидације данашње цивилизације засноване на принципима војно-политичке и финансијско-економске доминације САД (које више не одговарају тој улози).И до тога да доминација САД буде замењена праведнијом мултицентричном цивилизацијом  у којој ће англосаксонске земље - као иницијатори актуелног светског конфликта у којем ће претрпети пораз - играти улогу какву сада играју Немачка и Јапан - важну економску улогу, али другоразредну политичку.

        За успостављање новог преведног света - деамериканизација није мање важна него што је после Другог светског рата била денацификација Немачке.