Саша Ђорђевић: Никада нисам играо у Звезди
У ИНТЕРВЈУУ „ВРЕМЕНУ“ ОБЈАСНИО КОЛИКО ЈЕ ТРЕНИРАО У ЗВЕЗДИ
И ДА ЛИ ЈЕ БИЛО ПОНУДА ДА СЕ ВРАТИ У ПАРТИЗАН ПО ОКОНЧАЊУ КАРИЈЕРЕ
Александар Ђорђевић
Александар Саша Ђорђевић (47) писао је историју наше кошарке као играч, пише је и као тренер. У дресу Партизана постао је шампион Европе, у дресу репрезентације и шампион Европе и шампион света.
И на клупи репрезентације умало је овог лета освојио злато на Мундобаскету. То шпанско сребро најавило је успешну еру „орлова“ под вођством старог љубимца нације, који сада прати кандидате за екипу чији ће циљ у Француској 2015. бити „напад“ на медаљу и олимпијску визу.
За то време, Ђорђевић се може видети и на утакмицама клубова Кошаркашке лиге Србије и на мечевима АБА лигаша. Почетком децембра, био је и на „вечитом дербију“ у хали Пионир, где је гледао узбудљиву утакмицу Црвене звезде Телеком и Партизана.
Навијачи клуба из Хумске диче се његовим наступима у црно-белом дресу, у најсјајнијем периоду у историји „Парног ваљка“. У разговору за недељник „Време“ одговорио је на питање да ли има позив да се врати у Партизан.
„Човек доноси одлуке када му на столу стоје неке понуде, па може да се определи. Ако понуде нема, нема о чему да се говори“, јасно је поручио.
На констатацију да су Предраг Даниловић и Владе Дивац „сами себи створили понуде почетком 2000. година“, узвратио је на исти начин.
„Мислим да сам одговорио. Они који су негде, требало би да дају предлоге или да понуде неке ствари, тако да није могло од мене да зависи, јер ме нико није звао“.
Да ли је баш он својевремено наговорио Дивца да на почетку каријере не заигра за Звезду?
„То је донекле тачно. Знали смо се из млађих репрезентативних категорија и једном сам му предложио да дође у Партизан. Можда је он дошао због нашег другарства и због начина на који смо тада правили тим заједно са Драганом Кићановићем, који је био вођа и имао визију како да споји нас млађе са искусним играчима. Искористио је моје пријатељство са Дивцем, Жарком Паспаљем, Ивом Накићем и са Даниловићем и ми смо са старијима успели да направимо добар тим“.
Познато је да је његов отац Братислав био тренер у Звезди, који је био уз клуб са Малог Калемегдана и у тешким тренуцима. Шта је Салета определило да заигра у Партизану?
Да ли је тачно да је на старту каријере играо за црвено-беле?
„Никада нисам играо у Звезди, већ у Радничком. У то време се почињало у школским секцијама и моја је школа бил при Црвеној звезди и мој први тренер био је Божа Маљковић. После неког времена, та школа - од моје 12. године, била је под Радничким. и ја сам играо за кадете и јуниоре тог клуба. А, онда више није било новца за млађе селекције и то се распало: две зиме смо тренирали напољу на Крсту тако што бисмо прво чистили терен од снега и воде, носили смо дупле тренерке и пролазили су тренинзи без дриблинга, јер то није било могуће од бара и воде на терену“.
„Када се ствар распала, мој тадашњи тренер повео је део екипе у Црвену звезду, ја сам остао у Радничком још неко време размишљајући шта да радим. Кренуо сам са својим тренером у Звезду, био тамо десетак дана, после којих ми је рекао да могу да останем да тренирам, али да са мном не рачунају у будућности. У то време, у Звезди је било пуно играча моје конституције. Ми смо били близу првог тима и гледано из данашње перспективе, добро је што су ме тада тамо тако оценили. Тада сам то ипак такође схватао лично, а сада видим да је ипак нека струка била иза такве одлуке“.
Убрзо је задужио црно-белу опрему.
„Са друге стране, Влада Драгутиновић је био тада у Партизану, позвао ме је и ја сам отишао. Већ неки месец након тога, прикључен сам првом тиму“
Остало је историја.
