„Драга пета колоно, са ратом се не треба шалити“

КО ГОД ДА ПОБЕДИ У СПОРУ И СУДАРУ СУПЕРСИЛА

- ОД УКРАЈИНЕ ЋЕ ОСТАТИ ВЕОМА МАЛО

Разарање у Украјини

• Владимир Путин се из Бризбејна ипак вратио мало раније, а то значи - нема договора са Западом. На читавом простору од Лемберга до Владивостока „просвећена јавност“ одмах је почела да попут Украјинаца „скаче“:  „Путину је показано где му је место - ура!“ „Сатерали су га у ћошак, ура, ура“, „То је почетак новог хладног рата, ура-ура-ура“
• Председник Русије поседује заиста анђеоско стрпљење и још 1000 и једну врлину, али свепраштање није међу њима. Веома је наивно сматрати да ће после љутите опомене канадског премијера на тему „купите се из Украјине“ Владимир Владимирович отићи у манастир пошто претходно врати Крим. Вероватније је да ће се узајамни притисак само појачавати
• Ко ће победити у конфронтацији суперсила, веома је спорно питање. Разуме се, свака група за подршку навија за свој „фудбалски тим“. Невоља је у томе што знатан део „украјинизатора“ - од Галиције до Сахалина - неће чути завршни звиждук на тој утакмици. Дакле, драга пета колоно, ратом се не треба шалити

Пише: Александар АНТОШИН

        ПРЕДСЕДНИК Русије отпутовао је из Бризбејна не чекајући званично саопштење, иако је његов прес-секретар, Дмитриј Песков, дан раније искључио такав развој догађаја.

        Показало се да Владимир Владимирович треба да се наспава, а иначе, у понедељак и на посао да иде.

        Чиме је изазван тако отворен демарш руског лидера може само да се наслућује, међутим, на читавом простору од Лемберга до Владивостока „просвећена јавност“ одмах је почела да попут Украјинаца „скаче“ у својим удобним блоговима. „Путину је показано где му је место - ура!“ „Сатерали су га у ћошак, ура, ура“, „То је почетак новог хладног рата, ура-ура-ура“.

        Јасно је да су у садашње време слични форуми лидерима ретка могућност да једни другима погледају у очи и покушају да тамо виде дубоку руску/америчку/енглеску/немачку или још неку душу. Заправо, да се потруде да нађу политичко решење украјинске кризе.

Владимир Путин у Брисбејну

        Брз одлазак руског лидера показује да сусрет није донео позитиван резултат и да процес преговора није успео. У погледу тога могао бих да разумем радост Дмитрија Ољшанског или неког другог поборника рата до победничког краја, али никако не ону господу која је не тако давно излазила на „марш мира“. Зато што у новом хладном рату неће бити мира.

        Трговина није успела. Није важно из ког разлога. Попуштање напетости није успело, стране су се вратиле кућама крајње незадовољне једне другима.

        Размислимо шта може даље да следи.

        Уочи америчког упада у Ирак, мудри Владимир Жириновски је у свом неизрецивом ораторском маниру упозоравао Буша-млађег: „Џорџ, не треба се шалити са ратом“.

        Као што је познато, тадашњи лидер „слободног света“ није послушао веома искусног руског политичара - још увек анализирамо свакакве непријатне последице у облику ИДИЛ.

        Његово упозорење и данас је актуелно. Добро је да све стране садашње конфронтације - сем, можда, непосредно Украјине, имају довољно могућности да „мало промене гравитационо поље Земље“.

        Председник Русије поседује заиста анђеоско стрпљење и још 1000 и једну врлину, али свепраштање није међу њима. И све поуке - „подметни леви образ“ - никада за Путина нису биле одреднице за деловање. И било би веома наивно сматрати да ће после љутите опомене канадског премијера на тему „купите се из Украјине“ Владимир Владимирович отићи у манастир пошто претходно врати Крим. Вероватније је да ће се узајамни притисак само појачавати.

        Санкцијама и контрасанкцијама Русија и ЕУ једна другој сатерују економије у рецесију на радост САД.

Руски председник и канадски премијер

        Москва може да престане да „кочи“ народну војску, да коначно напусти мински процес, а онда ће „осетити“ да у Украјини лоше живе у миру још и - Мариупољ и Дебаљцево, или одмах Харков, у нади да ће ратни порази принудити Кијев и Запад да заузму конструктивнији став у преговорима.

        Топови су - последњи аргумент краљева, а шта сте ви хтели? Поготово што Москва, са садашњом величином украјинског спољног дуга, може да покрене за Кијев крајње непријатно питање о превременом откупу евро-обвезница за три милијарде, а има довољно и других могућности да учини живот Министарства финансија веселијим и садржајнијим. 

        Судбина Украјине у свим потенцијалним варијантама не улива оптимизам. Ко год да победи у спору суперсила - од бившег бисера Совјетског Савеза остаће веома мало. А ми сада анализирамо варијанту без озбиљне ескалације конфликта, односно, у условима када ће поштоване стране које хладно ратују деловати отприлике онако како данас делују.

        Наша „просвећена јавност“ добро живи само у време умерено лоших односа између Русије и Запада. Њени припадници могу мирно да се освајају западне донације и да се критикују Путиново деловање на Фејсбуку и у „локалним“ медијима. Прави хладни рат апсолутно им се неће допасти зато што до победе ове или оне стране треба живети.

        Како са Мајданом: већ је сто година откако су нестала пецива од госпође Нуланд, а девалвација гривне и претња банкрота - то је за дуже време. У случају преласка конфронтације између Запада и Русије на нов ниво, руска страна неће следећи део „Анатомије протеста“ почети да снима, не - хероје тога неснимљеног филма довлачиће на саслушања у компетентне органе и са тих разговора никако се сви неће вратити у омиљене кафиће са седам столова. Срећом, повезаности са страним, а према данашњим временима, само непријатељским обавештајним службама, тамо уистину има довољно.

        Ко ће победити у конфронтацији суперсила, веома је спорно питање. Разуме се, свака група за подршку навија за свој „фудбалски тим“. Невоља је у томе што знатан део „украјинизатора“ - од Галиције до Сахалина - неће чути завршни звиждук на тој утакмици.

        Дакле, драга пета колоно, ратом се не треба шалити.