Ослобађање Украјине изједначиће Русију са САД и Кином и променити свет

АКО ОСУЈЕТИ ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ - ТО ЋЕ БИТИ ГЛАВНА ПУТИНОВА ПОБЕДА У ЖИВОТУ

• Није случајно што су сви напори Запада усмерени на то да не дозволи ослободилачки поход руске армије на Ужгород
• Хладни рат се не води за нацизам у Украјини него за уништење Русије: 2% становништва које поседује 20% ресурса у свету – сувише је то примамљиво парче да би му се у глобалној кризи све израженије конкуренције дозволило да и даље постоји
• Међутим, изгледа да код драматично значајног дела бирократа и олигарха Русије има знатно више симпатија према украјинским нацистима  и за интересе Вашингтона него према свом народу
• Упркос свему, верујем да ће народна војска ослободити Украјину и без војне, само захваљујући нашој хуманитарној помоћи. И да ћемо се срести следеће године у Кијеву, а у Лавову ће бити споменик генералу Судоплатову који је уништио бандеровске лидере. Међутим, цена ће бити превисока

         Пише: Михаил ДЕЉАГИН

         ВОДИ се борба, али не за Украјину него за уништење Русије. Русија неће увести трупе на територију коју су окупирали нацисти.

         То је једно од „страшила” чији пут, као у „Лову на вукове” Висоцког, наше руководство не може да пресече.

         Ни под каквим условима, шта год се десило.

         Да, Путин неће предати  ни продати Украјину, како сам писао почетком јула, а хуманитарна помоћ радиће своје полако и мукотрпно уз чудовишне непотребне жртве. Не само војне – разорена Новорусија патиће због смрзавања читаву дугу зиму, а ми треба да очекујемо још неколико милиона избеглица иако и са једним садашњим милионом нико јасно не зна шта да ради.

         Али, иза плашила – никако.

         „Спасавање дављеника је – ствар руку самих дављеника”, нема говора ни о каквој „хуманитарној интервенцији”: то могу само Американци.

         „Што је дозвољено Јупитеру – није дозвољено волу”

         Мотив,  колико га је могуће ухватити у мукању про-владајућих јунаца са телећим очима, јесте вероватан: страх од Трећег светског рата.

         Да, једини начин да се отпише громада очигледно бесповратних дугова, док се та громада није сама срушила и под собом сахранила Запад, јесте – спалити је у пламену рата.

         А једина позитивна стратегија Русије је – одложити рат: да не би плануо у (минулом) августу у Харкову, него (на пример) у Меки у новембру. Засад произлази: ако успе, то ће бити главна победа Путина у његовом животу, а ми се ње нећемо ни сетити: спречена опасност се не броји, а историја је неправедна дама. 

         Само, то нема никакве везе са увођењем трупа и ослобађањем Украјине од нациста које су на власт довеле САД (а као извођачи су се нашлa „три прасета” – министри иностраних послова Немачке, Велике Британије и Пољске).

         Јер, одржавање нациста на власти не умањује вероватноћу разбуктавања ватре великог рата у Украјини, већ је повећава: после војно-хируршке операције не би имало шта да се разбуктава.

         Истискивање по кап гноја у „војно-хуманитарној операцији” само погоршава зараженост организма.

         Нацизам је – обична болест: лечи се само оловом.

         Терапија дипломатије не делује, штавише, схвата се као знак слабости, као позив на агресију иако се  васпитаност разликује од безначајности јер објашњавање умоболнима, који скачу уз „москаљаку на гиљаку” („москаље на вешала”), кошта хиљада људских живота

         Не треба гајити илузије о квалитету седељке владара и поседника наше земље.

         Све до средине јуна Русија је финансирала нацисте очигледно бесплатним испорукама гаса, чинећи кривично дело како према руском, тако и према међународном праву, а сада се претвара да је у Украјини очувана државност.

         Русија де факто учествује у рату на страни нациста ма колико нас они клеветали (заједно са либералним нацистима и њиховим помагачима у земљи). А наша држава није интернирала казнене одреде и убице из такозване „армије Украјине”, како је обавезна да чини свака неутрална земља него их брижно враћа њиховој нацистичкој команди да би наставили да убијају жене, децу и старце, да живе спаљују „ура-патриоте” и „кромпирову златицу”, да циљно разарају инфраструктуру некада „златне” Украјине да би становништво масовно умирало од глади и хладноће.

         Изгледа да код драматично значајног дела бирократа и олигарха Русије има знатно више симпатија према украјинским нацистима него према свом народу.

         Иначе, нацисте су на власт довеле не само корпорације и политичари Запада, него и чиновници и олигарси Украјине. А устанак Новорусије против не само нациста, него и олигарха, чије интересе ти нацисти опслужују – ужаснији је за руске олигархе и њихову послугу него сва зверства „бандероваца” стотине километара од њихових поседа.

         То је класни интерес: олигарх олигарху очи не вади.

         Антиолигархијска револуција Новорусије ужасна је не само за Кијев него и за Рубљовско-Куршевељски федерални округ,  и то не само за онај његов део који је себе прогласио за „офшорну аристократију”.

         Можемо ми колико хоћемо да пребацујемо на либералну „пету колону” на власти која сматра да је смисао постојања Русије подржавање финансијске стабилности САД – али, ко их је постављао? Ко их и данас држи на власти? Ко им дозвољава да „упразно” приређују кризе регионалних буџета, да ликвидирају социјалну сферу, да ликвидирају пензионе фондове? Ко им дозвољава да блокирају издвајање новца за војне пројекте који замењују украјинске, а да истог момента бацају стотине милијарди за подршку финансијских система земаља које против нас воде хладни рат? Је ли Обама?

         Рептили са планете Нибиру?

         Грађани-бирачи који се слободно и демократски опредељују за свој избор?

         Русија охрабрује нацисте тиме што их одржава на власти.

          Ко се нада да ће изгладнели и озебли Украјинци подићи устанак, ништа не зна о терору и пропаганди. Неће бити устанка: биће хиљаде појединих убистава о којима ми нећемо сазнати, као што не знамо о оним стотинама, можда и хиљадама таквих убистава која су нацисти већ починили.

         Биће конфискације украјинских трофеја (укључујући и плодну земљу црницу  на коју су се Немци полакомили још 1941.: дошло је њихово време!) од стране западног капитала и обука армије за упад на Крим од стране америчких професионалаца. 

         Ако не успе (будући да је народна одбрана већ унела страх међу нацисте) припремаће диверзанте. Није тешко организовати серију терористичких напада да би се осујетила наредна туристичка сезона на Криму: читав Крим схвата такву опасност, видео сам како људи реагују на погрешно окренут фотоапарат. Ипак, свака обазривост отупљује, а наука о терору се усавршава. Ако не успе са Кримом, објекти терористичких напада постаће Ростов-на-Дону, Белгород и, наравно, Москва.

         Код Американаца ће се наћи стручњаци, а сем Галиције радо ће примити логоре за обуку прибалтичке земље и Пољска, чији се министар иностраних послова поноси што је још у Авганистану ратовао против нас. 

         Можемо се тешити илузијама и умиривати агресора – Запад је научио лекцију „умиривања Хитлера” и Минхенске завере, а руски чиновници, изгледа, одавно нису читали књиге.

         И тачно: зашто књиге кад постоје ајфони?

         Чак и најсимпатичнији „ајфончић” који је нежно назван „твитерашки”?

         Мислиоци од спољне политике говоре: тише, не сметајте, постоји строго поверљиви генијални план – а овога пута није чак из Чујске долине…

         Русија се, наводно, не меша да би ужасом свакодневног терора и масовних убистава у Украјини преокренула свест европске елите и ишчупала Европу из тоталне зависности од САД…

         Невоља паметног човека је у томе што је паметан – па суди о другима према себи. И зато онима који га окружују приписује сложене разгранате шеме настале у његовом мозгу. И касније се чуди што су људи које анализира мало простији него што се њему чинило, склони обичним и јасним решењима, а не сопственом заплитању у компликованим интелектуалним играма.

         Пре свега, ова хипотеза има погрешну мотивацију: шта ћемо са том Европом? Ко тамо има родитеље, пријатеље, породицу?

         Остављати украјински народ под влашћу нациста ради уразумљивања евро-бирократа – како, неће ли бити скупо?

         И главно – кога уразумљивати? Меркелову? Оланда у чијем светлу чак и литванска наставница партијске школе која игра улогу шефа државе понекад изгледа као државник?

         Европска елита потпуно је зависна од САД својом вољом: то је њен избор и ничије невоље сем личних неће је узнемирити ни натерати чак ни да се замисли. То у потпуности доказују катастрофе Југославије, Ирака, Северне Африке и Сирије.

         Данас се Запад плаши само једног: другог ослобођења Украјине од нациста. Зато што одлично разуме: он нема шта да супротстави руској армији која је посебно свесна своје исправности и праведности.  

         Нико од оних ко је довео на власт украјинске нацисте неће се борити за њих и неће им слати снаге у помоћ.

         Приватне војне компаније добре су против слабо обучених устаника: са регуларним трупама које поседују тешко наоружање они се неће качити ма какве дозволе да добију од владе. За њих је рат – бизнис, а сваки убијени плаћеник је прескуп.

         И зато ће ослобођење Украјине учинити Русију земљом једнаком Кини и САД.

         Учиниће је центром силе – и променити свет.

         Зато су сви напори Запада усмерени на то да не дозволи ослободилачки поход руске армије на Ужгород.

         Пошто су добро проучили психолошке профиле нашег руководства, западни стручњаци научили су да шаљу индиректне сигнале, неприметне и несхватљиве ником сем оних за чије су поимање предвиђене.

         Информативна хистерија, званична пропаганда, „независни” блогери, дипломатски кораци формирају компликовану информативну слику која омогућава манипулисање руководиоцима, чак и потпуно искључивање из њихове свести директних и најочигледнијих могућности. Ја немам доказе за ову хипотезу, али имајући искуство у достављању информација органима власти, у информативној какофонији разликујем сегменте намењене само онима који доносе системске одлуке и које само они јасно разумеју.

         Зато неће бити ослобођења Украјине – биће само последице, исто онакве као кад би је ослободили: оптужбе за све смртне грехове, клевета, лаж, провокације и санкције. Зато што се хладни рат не води за нацизам у Украјини него за уништење Русије: 2% становништва које поседује 20% ресурса у свету – сувише је примамљиво парче да би му се у глобалној кризи све израженије конкуренције дозволило да и даље постоји.

         Према томе, не брините: ваша деца неће умирати за слободу и против злочина нацизма, већ од вотке, беде, наркотика, болести и опште бесмислености постојања. Као у 90-им.

         Зато што руководство Русије, - желим да грешим, али за сада нема знакова за то – нема стратегију и нема циљеве.

         А лимит линије црвених барјачића постоји.

         Владајућа групација не само да сама бежи, него и нас води тамо куда је воде људи који брижљиво распоређују барјачиће – они исти који против нас воде рат за истребљење. То је смртно опасно.

         Ипак, верујем да ће народна војска ослободити Украјину и без војне, само захваљујући нашој хуманитарној помоћи.

         И да ћемо се срести следеће године у Кијеву, а у Лавову ће бити споменик генералу Судоплатову који је уништио бандеровске лидере.

         Међутим, цена ће бити превисока.