Кијевска хунта сања о 10 дивизија америчких маринаца у украјинским степама
ДОДУШЕ, ОТПОР ТАКВОМ РАЗВОЈУ ДОГАЂАЈА
И У САМОМ NATO ЈЕ ВЕОМА ВЕЛИКИ
- Планови NATO за отварање нових војних база у Европи биће убрзани - очекивати нешто друго сада је већ бесмислено. Једино је отворено питање: хоће ли се кренути и на отварање база на самој територији Украјине
- Очевидно је да базе NATO у Украјини - уколико одлука о њиховом отварању буде донета - неће бити отворене у шумама Западне Украјине, него поред граница Русије - у Харковској, Полтавској, Сумској и можда - Запорошкој или Херсонској области
- А то ће аутоматски принудити Русију да предузме парирајуће - симетричне или асиметричне мере. Резултат ће бити то што ће конфликт одједном прескочити неколико степеника и избити на крајње опасну црту
- Кијев на ту „опасну црту“ управо и рачуна јер хунта зна да нема могућности да самостално сачува власт. При садашњој динамици догађања - до њеног рушења остали су само месеци
Пише: Анатолиј Ел-МЈУРИД
КАКО сада ствари стоје, 4. и 5. септембар могу постати гранични датуми у ситуацији поводом Украјине. Због самита NATO у Велсу који ће се бавити и деловањем алијансе поводом онога што се догађа у Украјини.
У Кијеву се очајнички надају да ће им NATO помоћи и маштају о десет дивизија америчких маринаца у својим степама.
Тога, нема сумње, неће бити, али нека питања остају. У сваком случају, ни у Москви нису сасвим мирни: на не превише високом, али ипак довољно високом нивоу са положаја заменика секретара Савета за безбедност Русије, објављено је да ће „сва могућа дејства поводом Крима бити сматрана за деловање према било којој другој територији Русије“.
Разумљиво, без претходне процене опасности - такве изјаве се не дају, поготово што је Крим на овај начин признат за опасну тачку могуће агресије против Русије.
У самом NATO нема јединства погледа.
Доказ је и то што су представници војно-обавештајне заједнице САД су Самиту у Велсу наменили обраћање европским лидерима са упозорењем да се чувају непромишљених решења и подсетили на грешке учињене поводом Ирака. Штавише, показали су да су скептици поводом саме могућности да контролишу своје јастребове који су САД за Обамине владавине више пута доводили на сам праг „врућих конфликата“.
Очито је да су људи који су потписали тај апел и одлучили да се он објави оценили да су њихове шансе да утичу на Белу кућу директно - недовољне. То, наравно, потврђује да су позиције јастребова много јаче него утицај оних који не желе да се САД увале у нови рат, овог или оног интензитета.
Основно питање самита у Велсу биће: Отварање нових база у Источној Европи.
„Предвиђа се повећање броја и интензивности оперативне и борбене обуке. Биће подигнута оперативност примене снага за почетне операције NATO. То ће бити остварено за рачун отварање нових војних база у Источној Европи и прецизирања планова примене јединица и силе“.
Планови NATO за отварање нових војних база у Европи биће убрзани - очекивати нешто друго сада је већ бесмислено. Једино је отворено питање: хоће ли се кренути и на отварање база на самој територији Украјине.
То питање ће настојати да реше док се на власти у Кијеву налазе америчке марионете. Позоције Порошенковог режима релативно су стабилне, па би Американци могли да обаве неке консултације са Русијом - макар ради тога да створе привид да узимају у обзир и њене интересе.
Међутим, кијевски режим може крахирати наредних месеци и зато никакву демонстрацију политичке коректности Сједињене Државе себи не могу да дозволе.
Питање нових база решаваће се на Самиту у Велсу и само од тога хоће ли јастребови умети да га намету - зависиће колико ће брзо базе да се појаве и на украјинској територији.
Врховна Рада Украјине, иако је распуштена и нелегитимна, наставља да делује и само што није ратификовала споразум о прикључивању програму европартнерства. За парламент у Кијеву није никакав проблем да Украјину лише ванблоковског статуса и да дају сагласност за отварање NATO-база. Тим пре што је одговарајући нацрт закона већ регистрован.
Очевидно је да базе NATO у Украјини - уколико одлука о њиховом отварању буде донета - неће бити отворене у шумама Западне Украјине, него поред граница Русије - у Харковској, Полтавској, Сумској и можда - Запорошкој или Херсонској области.
А то ће аутоматски принудити Русију да предузме парирајуће - симетричне или асиметричне мере.
Резултат ће бити то што ће конфликт одједном прескочити неколико степеника и избити на крајње опасну црту.
Кијев на ту „опасну црту“ управо и рачуна јер хунта зна да нема могућности да самостално сачува власт. При садашњој динамици догађања - до њеног рушења остали су само месеци.
Могуће је да хунта неће успети да се одржи чак ни до наредног пролећа јер ће бити активирано истовремено неколико за Кијев крајње негативних фактора: војни успеси ДНР и ЛНР, економска криза, техногене катастрофе које ће бити неизбежне наредне зиме...
Сви ови фактори заједно могу направити кумулативни ефекат који ће за Кијев бити катастрофалан. Једини спас су зато - NATO и његово учешће у украјинским пословима.
На томе се и заснива рачуница украјинских нациста. Није случајно што ће до нове рунде преговора о ситуацији у Донбасу такође доћи 5. и 6. септембра - одмах након што буде јасно какве одлуке су донете на самиту у Велсу.
Отпор оваквом развоју догађаја у самом NATO је веома велики. Зато апсолутно није неизбежно да ће се ствари развијати у складу са овим неповољним сценаријем. Али, не може се ни одбацити могућност да све тако крене...