Невероватан живот за легенду

МИЛОШЕВИЋ - 70 ГОДИНА

Проф. др Велко Влканов, копредседник Међународног комитета
за одбрану Слободана Милошевића

• Милошевић превазилази оквире своје националности, претворивши се у један од симбола борбе човечанства за правду и слободу, такав симбол какав су Патрис Лумумба, Салвадор Аљенде, Нелсон Мандела
• На крају, да не би признале своју немоћ, такозване судије, а у суштини - најмљене убице у тогама, убиле су га

СЛОБОДАН Милошевић - рођен 20. августа 1941. г., изгубио живот од најамних убица 11. марта 2006. г.

У ова два датума уоквирен је један невероватан живот посвећен добробити југословенских народа, добробити српског народа. Али, као и све велике личности, Милошевић превазилази оквире своје националности, претворивши се у један од симбола борбе човечанства за правду и слободу, такав симбол какав су Патрис Лумумба, Салвадор Аљенде, Нелсон Мандела.

Човечанство мери свој раст управо кроз такве личности, код којих је сопствена судбина подређена судбини људи.

Велко Влканов

________________________________________________________________________

* Живот Милошевића је завршио у Хагу, у Холандији, куда је отпремљен како би пред једним нелегитимним судом одговарао за туђе злочине. У ствари, требало је да одговара за злочине оних који су напали његову земљу и готово три месеца уништавали људе и имовину бомбама и ракетама

________________________________________________________________________
Живот Милошевића започео је у невеликом српском граду Пожаревцу, у породици обичних радних људи, да би наставио на служби истих тих обичних људи. Усвојио је најбоље особине српског народа – осећање достојанства, оданости, обавезе.

Изнад свега је стављао судбину свога народа, судбину народа Југославије. А као сваки истински патриота, није имао непријатељских осећања према другим народима.

Био је прожет свешћу да је однос према другим народима - мера односа према сопственом народу. Јер, онај који мрзи било који други народ - не може волети ни сопствени народ.

Живот Милошевића је завршио у Хагу, у Холандији, куда је отпремљен како би пред једним нелегитимним судом одговарао за туђе злочине. У ствари, требало је да одговара за злочине оних који су напали његову земљу и готово три месеца уништавали људе и имовину бомбама и ракетама. Током пет година натовско правосуђе је употребило сва могућа средства како би сломило вољу овог поносног Србина, и у томе није успело.

Ремзи Кларк, Велко Влканов и генерал Спасоје Смиљанић

________________________________________________________________________

“Како време тече, његов живот све више ће се претварати у легенду, а његово дело - у школу у којој се учи храброст.”

________________________________________________________________________

На крају, да не би признале своју немоћ, те такозване судије, а у суштини - најмљене убице у тогама, убиле су га.

Поменућу један стих великог бугарског песника Георгија Џагарова, посвећен судбини ухапшеног антифашисте: "Он не хтеде на колена да падне, милије му беше да занавек очима гледати престане".

Овај стих се у пуној мери односи и на Слободана Милошевића, који је без двоумљења бирао радије смрт него издају. И тако је у суштини постао бесмртан.

Како време тече, његов живот све више ће се претварати у легенду, а његово дело - у школу у којој се учи храброст.

А нама остаје понос због тога што смо се дотакли његове величине.