Примаков уверен да је најважније извући Немачку испод америчког протектората

БИВШИ РУСКИ ПРЕМИЈЕР ОЦЕНИО ДА СУ У ИГРИ ГЛОБАЛНИ ЦИЉЕВИ ЗА КОЈЕ ЈОШ НИЈЕ ДОШЛО ВРЕМЕ

• Јевгениј Примаков истовремено оцењује да је Русија кардинално ојачала своје позиције на међународној арени управо за време украјинске кризе. Уверен је да су речи о мултиполарности света постале реалност, а хегемонија САД – прошлост
• „Руски Кисинџер” одлучно подржао Путинову намеру да војно не интервенише у Украјини

          Пише: Едуард БИРОВ          

          КОНАЧНО је се о Украјини изјаснио и бивши руски премијер и шеф дипломатије и обавештајне службе Јевгениј Примаков...

          Укратко, његова позиција је ова: Русија је принуђена да пође на примирје јер јој прети потпуни прекид односа са Западом, на шта није спремна. Основни разлог је: технолошка заосталост коју можемо отклонити само уз помоћ Запада. 

          Примаков то директно говори: „У свету који се глобализује, уколико будемо слаба карика - са нама ће, у том смислу, разговарати са висине и дејствовати против нас. Морамо исправљати стање. Али, како сами?”.

          Још је додао да Русија нема намеру да упути армију у Украјину (дозвола је била само за случај напада на руски Крим), јер би интервенцијом довела у ћорсокак не само ситуацију у зони конфликта, већ и односе са Западом и започети процес изласка Немачке испод протектората САД.  

          Конфликт у Донбасу само би ујединио Запад, а слање армије би покопало и последњу наду да ће Стари Свет одустати од САД и зближити се са Русијом. 

          Зато сада морамо, наглашава Примаков, да се договоримо са свим странама у конфликту и останемо по страни, поштујући суверенитет Украјине и да покушамо да заштитимо права и животе људи у Донбасу у оквиру „јединствене Украјине„.  

          Примаков недвосмислено ставља до знања и да Русији тренутно нису потребни конфликти и да су у игри глобални циљеви за које још није дошло време да се реализују. 

          Примаков истовремено оцењује да је Русија кардинално ојачала своје позиције на међународној арени управо за време украјинске кризе. Уверен је да су речи о мултиполарности света постале реалност, а хегемонија САД – прошлост.

          Уверен је и да на Западу са сваким даном јача глас оних који позивају на сарадњу са Русијом.

          Примаков процењује да све ово треба узети у обзир и не ићи на крајње заоштравање конфликта, већ допринети смиривању ситуације у Украјини и преврбовати континенталну Европу на своју страну. 

          При том Русија не треба да остави на цедилу Донбас којем је и досад помагала и треба да помаже „и морално и материјално”.