ВОЂА МАЂАРСКИХ НАЦИОНАЛИСТА: Не нападају случајно исти и мене и Путина

ГАБОР ВОНА УВЕРЕН ДА СЕ У УКРАЈИНИ ПУЦА ЈЕР САД НЕ МОГУ

ДА СХВАТЕ ДА ЈЕ ДОШАО КРАЈ УНИПОЛАРНОГ СВЕТА

Габор Вона

• Ми желимо ослобађање Мађарске од евроатлантског ропства, обнављање мађарске индустријске производње, решавање проблема узајамног поштовања Мађара и Цигана и потискивање либералне културне политике из државних области
• Сједињене државе Европе су - апсолутно погрешна концепција. Европа треба да нађе свој пут, а не да стаје на несигурну стазу на коју је приморавају САД. Реална будућност Европе може да се изгради на националним државама
• Данас Мађарска нема никакав суверенитет. Ни у политичком смислу - Брисел нам константно узима суверенитет, практично ни по једном питању не можемо да донесемо одлуку у свом интересу, ни у економском. Мултинационална предузећа Запада која су се обрушила на нас у потпуности су разорила нашу индустрију. Данас су Мађари у својој отаџбини - радници који зависе од страних предузећа за релативно малу плату
• Мислим да је Евроазијски савез неопходан и значајан. Са становишта економије, политике и културе он има будућност. Не мислим да би за Мађарску било реално да се прикључи том савезу, али сам сигуран да с њим треба успостављати блиске односе. И ја сам евроазијац и зато сам недавно са својим пријатељима основао Мађарско евроазијско друштво 

          „УКРАЈИНСКА криза у оквиру које се дешава  етничко чишћење рускојезичног становништва, дешава се, без сумње, због тога што САД нису у стању да прихвате чињеницу да је дошао крај униополарног света“ - рекао је за московски лист ВЗГЉАД Габор Вона, лидер мађарских националиста и партије Јобик.

         У европској политици долази време нових генерација. У различитим земљама на власт долазе млади лидери, на пример,  недавно је 39-годишњи Матео Ренци постао премијер Италије. Ипак, промена генерација уопште не значи увек и промену политике и вредносних оријентација укључујући и у односу на Европску унију - Ренци се залаже за Сједињене државе Европе. У случају Мађарске, нове снаге имају принципијелно нови приступ не само према евроинтеграцијама, него и према глобализацији уопште. 

         Већ осам година 35-годишњи Габор Вона налази се на челу партије Јобик. Нешто раније основана, партија се током тих година претворила у једну од водећих мађарских политичких снага, будући да је 2010. добила 16% гласова, а већ на последњим парламентарним изборима у априлу ове године листу партије „За бољу Мађарску“ (у њеном називу се избегава мађарска реч „јоб“ која истовремено значи и „најбољи“ и „десни“) подржало је више од 20% бирача.

         У Западној Европи Јобик називају ултрадесничарским и неофашистичким, мада су реално они националисти, антиглобалисти и традиционалисти који иступају против САД и Европске уније и залажу за стратешке односе са Русијом.

         Вона је боравио у Москви и том приликом одговорио на питања  ВЗГЉАДА.

         ВЗГЉАД: Вашу партију подржава петина мађарских бирача. Који је ваш основни циљ у случају да дођете на власт - ако подршка буде расла и за неколико година ви победите на изборима и могнете да формирате владу?

         Вона: Партија За бољу Мађарску не разликује се само политички од партија које су већ биле на власти. Ми постављамо друга питања и постављамо их другачије од партија чије руководство се формирало у време комунизма. Полазећи од нашег животног доба, ми смо пре склони да поставимо стратешке задатке. Најважнији задаци које ћемо ми решавати су следећи: ослобађање Мађарске од евроатлантског ропства, обнављање мађарске индустријске производње, решавање проблема узајамног поштовања Мађара и Цигана и потискивање либералне културне политике из државних области.

         ВЗГЉАД: Како оцењујете своју партију према скали „социјализам - капитализам“? Какав је економски програм ваше партије?

         Вона: Наша партија се не може класификовати према тој скали. Чини ми се да се проблеми међународне економије данас не састоје у борби капитализма и социјализма, него у борби владајућег глобалног међународног капитала и националних економија. Глобални - интересује само профит, а они други (у најбољем случају) осећају одговорност за благостање читавог друштва и његових појединих чланова. Ако се са тог становишта посматрају процеси међународне економије, онда се може рећи да је наша партија на страни националних економија узимајући при том у обзир социјалне и еколошке моменте.

         У нашем програму ја сам то формулисао на следећи начин: партија За бољу Мађарску сматра застарелом либералну тржишну економију и социјалну тржишну економију, а залаже се за еколошку, социјалну националну економију. Вероватно ће класична политикологија овде открити и десничарске и левичарске елементе, али нама то не смета. Ја не размишљам у категоријама прошлости.

         ВЗГЉАД: Као и многе друге европске конзервативне, традиционалистичке, антиглобалистичке партије и вашу партију често називају ултрадесничарском и етикетирају као фашистичку. Ко и због чега то чини? Ради ли још таква пропаганда против вас у Мађарској, или су бирачи већ схватили да је то само лаж и покушај да се дискредитује?

         Вона:У Европи, посебно у Мађарској, доминирају евроатлантски политички интереси који су идеолошки засновани на либерализму. Данас, у ХХI веку, то значи сведопуштеност, неморалност и обезвређивање традиционалних вредности. Сваку политичку снагу која не само на речима, него и реално устаје у одбрану традиционалних вредности, као што је Отаџбина, породица, ауторитет, обичаји, сада жигошу као екстремне и фашистичке. Та тактика све мање је ефикасна и све више и више људи види шта се иза ње крије, посебно омладина за коју ти појмови немају такво  значење. Са тог становишта, време ради за нас.

         ВЗГЉАД: Какав је ваш став према Европској унији? Да ли сте за продубљивање интеграција, укључујући и политичке, или за расформирање? Или за оснивање нове организације (као што предлаже Марин Ле Пен)?

         Вона:По мишљењу наше партије Сједињене државе Европе су - апсолутно погрешна концепција. Европа треба да нађе свој пут, а не да стаје на несигурну стазу на коју је приморавају САД. Реална будућност Европе може да се изгради на националним државама. Нама, Мађарима, нацији са источним коренима, важно је да настојимо да градимо хармоничне и мирне односе на Истоку. Због тога ја у сваком свом спољнополитичком говору позивам Европу да, чувајући своје интересе настоји да успоставља партнерске и савезничке односе и да се не упушта у конфликте који јој се намећу преко океана.

         ВЗГЉАД: Ваша партија већ више година има своје посланике у Европском парламенту. Како намеравате да организујете свој рад у његовом новом сазиву? Да ли ће се удруживати европске десничарске, традиционалистичке партије, укључујући и евросептике? Шта омета такво удруживање?

         Вона: Оснивање заједничке фракције омета много противречности. Ипак, мислим да сарадња не зависи од оснивања заједничке фракције него од тога да ли у датом тренутку можемо да се крећемо у истом правцу, да гласамо и одлучујемо. Ту ће Јобик увек знати који задатак има партија.

         ВЗГЉАД: По вашем мишљењу, која су основна својства  националног суверенитета? И да ли их све сада има Мађарска?

         Вона: Данас Мађарска нема никакав суверенитет. Ни у политичком смислу - Брисел нам константно узима суверенитет, практично ни по једном питању не можемо да донесемо одлуку у свом интересу, ни у економском. Мултинационална предузећа Запада која су се обрушила на нас у потпуности су разорила нашу индустрију. Данас су Мађари у својој отаџбини - радници који зависе од страних предузећа за релативно малу плату. И на крају, у културном смислу нема суверенитета, мађарска култура је - најпре копија наметнуте нам западне псеудокултуре која се утолико пре сматра више вредном што више разарања изазове у традиционалним обичајима и вредностима.

         ВЗГЉАД: Какав је ваш став према глобализацији, према њеним политичким, економским и културним последицама?

         Вона: У потпуности је осуђујем, могу да кажем, ја сам антиглобалиста. Али, то многи могу да кажу за себе, а ја се нећу увек с њима сложити. Глобализација је - производ САД и међународног капитала. Прави патриота који воли свој народ, отаџбину, обичаје, историју и који има представу о будућности, може само да се супротставља томе.

         ВЗГЉАД: Реците нам како ви схватате туранску идеју о Мађарској (концепција према којој Мађари немају угро-финско, него туранско порекло које води од номадских народа Евроазије)? Какве ће спољнополитичке последице имати њена примена за Мађарску?

         Вона: Туранизам је био посебно распротрањен и популаран у првој полови ХХ века. Циљ тог покрета био је у зближавању степских туранских народа у области културе, економије и политике. Наша партија почела је опет да обнавља ту заборављену традицију. На територији Русије такође живе турнски народи. Са наше стране то значи зближавање са таквим земљама, као што су Турска и Казахстан. Уверен сам да се ту отвара много више могућности за Мађарску него од стране ЕУ.

         ВЗГЉАД: Како се односите према евроазијским интеграцијама на простору бившег СССР-а?

         Вона: Мислим да је Евроазијски савез неопходан и значајан. Са становишта економије, политике и културе он има будућност. Не мислим да би за Мађарску било реално да се прикључи том савезу, али сам сигуран да с њим треба успостављати блиске односе. Што се тиче евроазијства као идеологије, ја такође себе сматрам Евроазијцем. Зато сам недавно са својим пријатељима основао Мађарско евроазијско друштво. 

         ВЗГЉАД: Како би сте могли да дефинишете мађарско-руске односе у њиховој историјској перспективи? Која главна лекција из њих може да се научи? Шта је по вашем мишљењу њихова најсветлија, а шта - најтамнија странца?

         Вона: Са становишта мађарско-руских односа, ја сам оптимиста. Осећам да се налазимо на прагу великих могућности. Зато, са своје стране ја - као председник међупарламентарног савеза  Мађарске и Русије - настојим да учиним све што је могуће за развој односа између наших земаља. Прошлост скрива много конфликата , сетимо се само 1956., али се не сме заборављати колико нас много културних и економских нити повезује у прошлости, а надам се и у будућности.

         ВЗГЉАД: Како оцењујете идеолошки и политички правац Путина у односу на Европу - његову борбу за породичне, традиционалне вредности, одбрану хришћанског морала и културног наслеђа европске цивилизације, као ипомуда Европи да постане независна и да гради односе са Русијом не осврћући се на САД и на англосаксонце?

         Вона: Мишљење господина председника Путина о тим питањима у потпуности се подудара са мојим мишљењем. Русију сматрам за део Европе, то сви треба да схвате, и на тој основи треба градити будућност. Они који нападају Путина, по правилу, нападају и Јобик такође. То није случајно.

         ВЗГЉАД: У чему су, по вашем мишљењу, узроци украјинске кризе? Могу ли Европа и Русија заједно наћи излаз из ње - или ће Европљани и даље учествовати у америчком покушају да отму Украјину из руског света?

         Вона: Украјинска криза у оквиру које се дешава етничко чишћење рускојезичног становништва, дешава се, без сумње, због тога што САД нису у стању да прихвате чињеницу да је дошао крај једнополарног света. Једнополарни свет је постојао током периода од краја хладног рата - као привремена појава после којег се треба вратити на природан пут када светом управља мултиполарни систем који тежи миру и хармонији. Изгледа да САД нису у стању да уче на низу својих грешака које су чинили протеклих година. Надам се да неће морати много људи узалуд да погине ради тога да би САД коначно схватиле да читав свет не припада само њима. Али, за сада,  чини ми се, да САД не желе да прихвате ту чињеницу.

         Превела Ксенија Трајковић