Оружане провокације против Русије и Крима уследиће у среду или четвртак

КИЈЕВУ ЈЕ ПРЕКО ПОТРЕБНА „КРВАВА ПОТВРДА ОРУЖАНЕ АГРЕСИЈЕ СА СТРАНЕ РУСИЈЕ”...

• Максимални циљ је стварање casus belli за отпочињање широких војних дејстава на Кримском полуострву са упућивањем моменталне молбе НАТО пакту да помогне у „одбијању агресије” са слањем „ограниченог војног контигента” алијансе у југоисточне области Украјине
• а ли ће за провокације бити искоришћени свима већ добро познати кијевски снајперисти, ракетни системи „Игла” који су се већ нашли у рукама националиста са запада Украјине, бомбардовање или артиљеријски удари „непознатих авиона и батерија” по насељима у зони границе – то је засад знају само они који их припремају

         Пише: Виталиј ТРЕТЈАКОВ, главни уредник часописа «Политичка класа» (Москва)

         ЈЕДИНИЦЕ украјинске армије, разуме се, неће бити у стању да продру преко границе са Аутономном Републиком Крим и да на полуострву поново успоставе власт Кијева.

         Кијеву је потребно да на тој граници изазове крвопролиће. За њега би било пожељно (задатак максимум) да одговорност за то проливање крви пребаци на Русију (у првом реду) и на власти Крима.

         Зашто? Одговори су очевидни.

         1. Оптимална варијанта за Кијев је да оптужи управо Русију и кримске власти за напад који је довео до бројних жртава и да то буде напад на војнике Украјине док се померају по својој територији. Максимални циљ је стварање casus belli за отпочињање широких војних дејстава на Кримском полуострву са упућивањем моменталне молбе НАТО пакту да помогне у „одбијању агресије” са слањем „ограниченог војног контигента” алијансе у југоисточне области Украјине.

         2. Слабија варијанта је оптуживање Русије и кримских власти за оружане провокације на територији Украјине које су довеле до људских жртава. Рачуница је да би Кијев и на овај начин задобио симпатије земаља и влада које се још колебају поводом украјинске кризе.

         3. Кијеву је у сваком случају потребна „крвава потврда оружане агресије са стране Русије”.

         Разуме се, у првој борби – ако до ње, на жалост, дође – учествоваће кримски добровољци. Зато је Кијеву потребно да удар буде такве снаге да Русија буде принуђена да Криму укаже непосредну војну помоћ.

         Савршено је јасно да ће за достизање тог циља – ако се до њега не може доћи директним путем (а вероватно и није могуће) – бити потребна провокација.

         Да ли ће за то бити искоришћени свима већ добро познати кијевски снајперисти, ракетни системи „Игла” који су се већ нашли у рукама националиста са Запада Украјине, бомбардовање или артиљеријски удари „непознатих авиона и батерија” по насељима у зони границе – то је засад знају само они који те провокације припремају.

         Јасно је да такву операцију треба извести до 16.марта,  а пожељно – најкасније дан-два до референдума.

         Зато се с разлогом може претпоставити да ће основни догађаји уследити у среду или у четвртак.

         Пре почетка те операције, а у нади да ће успети, Запад ће затварати очи на све могуће репресије у југоисточним областима Украјине.

         Све је ово крајње очевидно. Дакле: и за руководства Крима и у Русији. Зато је вероватно већ смишљен неки план који би омогућио да се отклоне такве претње и не дозволе могуће провокације.

         Али, како ће се догађаји стварно развијати – то ћемо тек да видимо…