„ИЗВЕСТИЈА“: Црна Гора пред својом „босанском побуном“

МОСКОВСКИ ДНЕВНИ ЛИСТ ТВРДИ ДА ЈЕ ГРУПА

ВЕЋ ОКУПИЛА БЕЗМАЛО 2.300 НЕЗАДОВОЉНИХ

• Преко Facebook странице „Револуција у Црној Гори! Сви на улице“ позивају се грађани Црне Горе да 15. фебруара дођу на демонстрације испред парламента
• Експерт Института експерименталне економије и финансија Московског државног универзитета „Ломоносов“ Максим КИСЕЉОВ:  Црногорска елита почела је да игра на антируску карту у нади да ће лакше приступити ЕУ. Подгорица је одбила да сарађује са РФ у области енергетике и да се придружи пројекту Јужни ток 
• Наставак потискивања руских инвеститора Подгорицу ће - процeњује Кисељов - коштати даљег успоравања економског раста - до 0,5 одсто БДП годишње. До 2025. године црногорска привреда на томе може изгубити до 1,5 милијарду евра - што је огромни новац имајући у виду да је БДП земље у 2013. био укупно 4,3 милијарде евра

         ВИШЕДНЕВНЕ демонстрације против владе које потресају Босну и Херцеговину по свој прилици ће се прелити изван те земље и стићи до суседне Црне Горе.

         Преко Facebook странице „Револуција у Црној Гори! Сви на улице“ локални становници позивају грађане да дођу на демонстрације испред парламента 15. фебруара ове године.

         Следећи пример бивших сународника, они устају против незапослености и корупције.

         До сада је овој групи приступило безмало 2.300 незадовољних.

         У Црној Гори је свака производња готово у потпуности престала, а расте ниво организованог криминала.

         Незапосленост је у 2013. години прешла 14 процената.

         „Нашу љутњу изазива то што је народ изузетно сиромашан. Имам 42 године и не могу да нађем посао. При том живим са ћерком и старом болесном мајком. Нас троје живи од њене мизерне пензије од 230 евра, од које највећи део одлази на дажбине и комуналије. Таквих у Црној Гори има на хиљаде. Једино богато живи наша власт. Они треба да оду. Наше комшије у Босни и Херцеговини већ су изашле да се боре за своја права. Сада је ред на нас“ - рекао је  „Известјима“ један од организатора протеста.

         Експерт Института експерименталне економије и финансија Московског државног универзитета „Ломоносов“, Максим Кисељов, сматра да се у Црној Гори не поставља питање оставке владе, већ када ће клан Мила Ђукановића изгубити контролу над земљом. Управо је он '90-тих иницирао идеју самосталности Црне Горе и за то обезбедио подршку Запада и власт у земљи. Од тада је неколико пута био премијер и председник. Од децембра 2012. године поново се налази на дужности председника владе.  

         „У свим земљама бивше Југославије након распада СССР и социјалистичког лагера прешло се на тржишну привреду која је праћена корупцијом и сумњивим приватизацијама. Тако су елите, које претежно чине бивши партијско-привредни функционери, постале власници огромне имовине“ - истиче Кисељов.  

         Као панацеју Ђукановић сада нуди улазак Црне Горе у Европску унију, иако они који се спремају да 15. фебруара изађу на демонстрације од тога не виде никакву вајду за сиромашне, а евентуално чланство у Европској унији зову „исувише скупом лакомисленошћу“. 

         „Ступање у ЕУ заиста је веома скупо задовољство за Црну Гору. У условима огромног буџетског дефицита, то само додатно оптерећује привреду земље (на пример, на финансирање административних реформи и модернизацију система пограничне контроле коју намеће ЕУ - опаска „Известија“). А оно што је најважније, европске интеграције стварају ново искушење за елите да се „под фирмом“ испуњења услова које тражи ЕУ за приступање њеним редовима поново изврши прерасподела и легализација својине“ - истиче Кисељов.  

         Овај експерт тврди да је црногорска елита почела да игра на антируску карту у нади да ће лакше приступити ЕУ.

         У прилог овој тврдњи иде одустајање Подгорице да сарађује са РФ у области енергетике и прошлогодишње одбијање (у мају) да се придружи пројекту Јужни ток.  

         Политика против Москве директно туче по привреди Црне Горе - одлазак руских инвеститора (овде треба имати у виду да удео РФ у укупним директним инвестицијама у привреди ове земље износи 25-30 одсто), затварање предузећа, смањење туристичких посета из Русије и ЗНД (на данашњи дан оне су 1/5 од укупног броја страних гостију).

         То само значи да се повећавају незапосленост и буџетски дефицит, што води у стагнацију и социјалну напетост.  

         „То мора да љути становништво чији приходи и животни стандард у многоме зависе од Русије“ - истиче Кисељов.  

         У извештају „Црна Гора: цена евроинтеграција“, који је направио Институт за експерименталну економију и финансије универзитета „Ломоносов“, каже се да ће наставак потискивања руских инвеститора Подгорицу коштати даљег споравања економског раста - до 0,5 одсто БДП годишње.

         На основу прорачуна експерата, до 2025. године црногорска привреда може изгубити до 1,5 милијарду евра - што је огромни новац имајући у виду да је БДП ове земље у 2013. години износио укупно 4,3 милијарде евра.

         Превео: Горан Шимпрага