Лекција Британији и западним лидерима

Кинеска новинска агенција Хсинхуа, 12. август

• Британска влада, некада жестоки заговорник апсолутне слободе Интернета, направила је цензорски заокрет од 180
• Можемо се питати зашто западни лидри без разлике оптужују друге нације за надзирање, а сами предузимају кораке ка надзирању и контроли интернета
• Интернет је мач са две оштрице који сече обострано, па је за добробит јавности адекватно надзирање Интернета и легитимно и неопходно

      НАКОН неколико дана жестоких немира у Британији, шире теорије о томе зашто и како су се тако брзо проширили.

      Чини се да су учесници немира користили друштвене медије као што су Твитер, Фејсбук и Блекбери систем за слање порука, па је британски премијер Дејвид Камерон у четвртак 11. августа изјавио да разматра опције забране коришћења онлајн сервиса за потенцијелно проблематичне кориснике.

      Британска влада, некада жестоки заговорник апсолутне слободе Интернета тако је направила заокрет од 180 степени у погледу свог става о надзирању Интернета.

      Комуникацијски инструменти као што су Фејсбук и мобилни телефони су такође одиграли деликатну улогу пре неколико месеци у масовном друштвеном устанку у северној Африци и (Кини) суседним западноазијским земљама чије су владе тада наметнуле циљану цензуру на проток порука интернетом.

      У говору који је одржао у Кувајту у фебруару, британски премијер је, међутим, изнео аргумент да слободу израза треба поштовати "на тргу Тахрир колико и на Трафалгар скверу".

      Након што се на сопственом горком искуству научила памети, британска влада је коначно признала да се мора увести баланс између слободе и надзирања инструмената друштвених медија.

      Камерон је сам изјавио да се "слободан проток информација може искористити у добре сврхе, али се такође може искористити и у зле".

      "А кад људи користе друштвене медије за насиље, ми треба да их спречимо," изјавио је он британским законодавцима у четвртак 11. августа.

      Можемо се питати: зашто западни лидери, са једне стране, имају тенденцију да без разлике оптужују друге нације за надзирање, а са друге - узимају здраво за готово своје кораке предузете ка надзирању и контроли интернета.

      Њих не занима да сазнају садржај онога што друге нације надзиру, да не помињемо различите националне услове живота у овим нацијама или њихове различите ступњеве развоја.

      Тиме што неумесно подвлаче слободу коришћења Интернета, западни лидери су постали пристрасни против "оних који нису као ми", и више су него спремни да их изведу пред суд, покушавајући да закувају кофликт унутар њихових граница.

      Без икаквог ранијег искуства, свет још увек истражује ефикасна решења за надзирање Интернета.

      "Технологија нема морал," приметила је Ема Данкан, заменик уредника британског "Економиста".

      А Интернет је мач са две оштрице који сече обострано. За добробит опште јавности, адекватно надзирање Интернета је легитимно и неопходно.