Откривена нова класа суперсоничних звезда које јуре Млечним путем

РАДИ СЕ О САМОСТАЛНИМ ЗВЕЗДАМА КОЈЕ СЕ КРЕЋУ ТОЛИКО БРЗО ДА МОГУ ДА ПОБЕГНУ ГРАВИТАЦИОНОМ „ЗАГРЉАЈУ” ГАЛАКСИЈЕ

• Астрофизичари рачунају да би звезда морала да добије убрзање од више од милион миља на сат у односу на кретање галакције да би добила брзину потребну за „бежање”

         МЕЂУНАРОДНИ тим астронома успео је да дође до изненађујућег открића – да постоје нове класе „суперсоничних звезда” – самосталних звезда које се крећу толико брзо да могу побегну гравитационом „загрљају” Млечног пута.

         „Ове нове суперсоничне звезде се веома разликују од осталих које су раније откривене”, рекла је Лорен Паладино, водећа ауторка истраживања.

         „Првобитне суперсоничне звезде су велике плаве звезде за које се верује да потичу из центра галаксије. Ове нове су релативно мале – величине нашег Сунца – и изненађује што изгледа да ниједна од њих не потиче из језгра галаксије.

         До открића је дошло када је Паладино, радећи под надзором Кели Холи-Бокелман, професорке астрономије Универзитета Вандербилт, мапирала Млечни пут мерећи орбите звезда налик Сунцу на СДСС-у (Слоан Дигитал Скy Сурвеy), масивном попису звезда и галаксија у региону који покрива готово четвртину неба.

         „Веома је тешко избацити звезду из галаксије,” рекла је Холи-Бокелман и додала: „Најпознатији механизам за тако нешто укључује интеракцију са супермасивним црним рупама у галактичком језгру. То значи уколико пратите живот звезде уназад до њеног рођења, да оне долазе из центра наше галаксије. Међутим, ниједна од ових суперсоничних звезда не долази из центра, што указује да постоји неочекивана нова класа суперсоничних звезда, са различитим типом механизма за избацивање.”

         Астрофизичари рачунају да би звезда морала да добије убрзање од више од милион миља на сат у односу на кретање галакције да би добила брзину потребну за „бежање”. Такође процењују да је маса црне рупе у центру наше галаксије већа од нашег Сунца четири милиона пута, што је довољно велико да произведе гравитациону силу довољно јаку да убрза звезде до суперсоничне брзине. Уобичајени сценарио укључује бинарни пар звезда који је ухваћен од стране црне рупе. Како једна звезда иде спиралном путањом ка црној рупи, друга се одбацује невероватном брзином. До сада је пронађено 18 џиновских плавих суперсоничних звезда које су највероватније настале на тај начин.

         Паладино и њене колеге су открили додатних 20 звезда налик Сунцу које су окарактерисали као потенцијалне суперсоничне звезде.

         „Један приговор се односи на познате грешке у мерењу звезданих кретања. Да бисте добили брзину звезде, морате измерити њену позицију деценијама уназад и то врло прецизно. Уколико је позиција погрешно измерена неколико пута током тако дугог интервала, може се учинити да се креће брже него што се заиста креће. Урадили смо неколико статистичких тестирања како бисмо повећали прецизност наших процена.

         Самим тим верујемо да, иако неки наши резултати могу бити погрешни, већина то није.”

         „Велико је питање шта је проузроковало убрзање ових звезда до тако екстремних брзина? Тренутно радимо на томе”, рекла је Холи-Бокелман.

         (Извор: Национална географија)