Кина мења спољну политику и постаје светска војна сила

ПОТЕЗИ КОЈЕ ЈЕ ПЕКИНГ ПОВЛАЧИО У 2013. УТИЦАЋЕ НАРЕДНИХ ГОДИНА

НА ПОЛИТИЧКУ И ВОЈНУ СИТУАЦИЈУ У ЧИТАВОМ СВЕТУ

• Током 2013. су нове кинеске нуклеарне ракетне подморнице са ракетама „Цујлан-2“ достигле почетну борбену готовост. А активирана су и тестирања нових интерконтиненталних балистичких ракета
• У пуном замаху је и опремање оружаних снага бомбардерима Н-6К, почела је серијска производња разарача Ј-15, а истовремено се граде два носача авиона
• Током првог месеца после увођења зоне за идентификацију Кина је - одговарајући на упаде јапанских и америчких ратних авиона у ту зону - чак 51 пут подизала у ваздух своју војну авијацију
• Ако сиријски режим издржи, онда ће то бити први случај, од времена распада СССР-а, да је била у стању да победи влада коју су САД осудиле на смрт и која води борбу против побуне подржаване од стране Запада. Тај успех имаће значајне глобалне последице, а Башару Асаду пресудно помажу Русија и Кина

         ТОКОМ 2013. године у спољној и одбрамбеној политици Кине десиле су се корените промене. Промене које су Кини помогле да постане светска војна сила.

         У марту 2013. Кина је променила начин понашања у простору око спорних острва Сенкаку (Дјаоиу). Тада је - уместо ненаоружаних бродова службе за поморски мониторинг - у тај регион први пут упутила ратне бродове и авионе Ратне морнарице НОАК (Народно ослободилачке армије Кине). Та мера је имала озбиљан политички ефекат.

         Током године Кина је остварила и значајну реформу својих органа и поморских служби безбедности и основала јединствену и снажну обалску стражу. Повећане су и њене могућности да у спорним ситуација не реагује војно, што се и одразило на деловање кинеских снага у Источном и Јужном Кинеском мору.

         У новембру је Пекинг добар део Источно Кинеског мора увео у своју зону идентификације ПВО. У тој зони САД и Јапан су почели демонстративне летове својих ратних авиона да би тиме показали да не признају одлуке кинеске стране. 

         Иако Кина у таквим ситуацијама још не прибегава директној примени силе, не може се рећи да је пасивна.

         Током првог месеца после увођења зоне за идентификацију Кина је као одговор на упад страних ратних авиона у ту зону чак 51 пут подигла у ваздух своју авијацију. Кинески авиони извели су укупно 87 полетања.

         Тако је Кина добила нови потенцијални инструмент за притисак на Јапан поводом спорне територије: дугорочно,  такав притисак може да подстакне јапанске лидере на тражење компромиса са Народном Републиком Кином, а може да има и супротан ефекат у виду јачања јапанских снага самоодбране и јапанско-америчког савеза.

         Вероватно није далеко и увођење сличне зоне за идентификацију у читавој или у делу спорне акваторије Јужног Кинеског мора. Засад о томе нема доступних информација, али су САД већ изразиле забринутост због потенцијалног појављивања такве зоне.

         Оснивањем Савета државне безбедности Кина је у 2013. значајно повећала своје могућности реаговања у кризним ситуацијама и унутар земље и изван ње. Укидањем ранијих неефикасних механизама за координацију између ресора у оквиру руководећих група (групе за међународне односе и безбедност), ново тело је добило овлашћења да доноси обавезујуће одлуке.

         Савет је такође постао један од важних центара за доношење одлука, а присуство представника НОАК повећава ауторитет војних лица у политици.

         Најважнији светски догађај у 2013. био је неуспели амерички покушај да пружањем подршке побуњеницима и војном интервенцијом промени владајући режим Башара Асада у Сирији. Иако је у очима светског јавног мнења као главни заштитник Сирије иступала Русија, улога Кине у реалности такође је била изузетно значајна.

         Кина није само подржавала „сиријско деловање“ Русију на међународној сцени, него је и обезбедила значајне кредите Сирији, који су Асаду омогућили да купује стратешки важне производе (храну, гориво, медикаменте и т. сл.) и да настави борбу.

         Русија и Кина су у потпуности извукле поуку из либијске катастрофе када су дозволиле уништење свог важног економског партнера.

         Ако сиријски режим издржи, онда ће то бити први случај, од времена распада СССР-а, да је била у стању да победи влада коју су САД осудиле на смрт и која води борбу против побуне подржаване од стране Запада. Тај успех имаће значајне глобалне последице. 

         А досадашњи успех постигнут управо заједничким напорима Русије и Кине: ниједна од њих не би могла сама да реализује сопствене циљеве у сиријској политици.

         Кина је постигла нове видне успехе и у учвршћивању своје војне моћи, при том управо оних компоненти које чине земљу војном велесилом. 

         Управо током 2013. су нове кинеске нуклеарне ракетне подморнице са ракетама „Цујлан-2“ достигле почетну борбену готовост.

         Активирана су и тестирања нових интерконтиненталних балистичких ракета.

         У пуном замаху је и опремање оружаних снага бомбардерима Н-6К, почела је серијска производња разарача Ј-15, а истовремено се граде два носача авиона.

         Систем војне управе отпочео је битне реформе. Година 2013. постала је време доношења значајних политичких одлука и почетка важних војних реформи.

         У наредним годинама резултати тих реформи утицаће на политичку и војну ситуацију у читавом свету.