„Фобос-Грунт“ до Марсовог сателита Фобос требало да стигне фебруара 2013.

Руси лансирали своју прву међупланетарну станицу после `96, али није сигурно хоће ли стићи до`црвене планете`

• Било планирано да ова истраживачка станица до Марса стигне у септембру 2012. године. Тада је од ње прво требало да се одвоји кинески сателит „Инхо-1“, а да сам „Фобос-Грунт“ неколико месеци кружи око Марса и снима његово `окружење`
• Спуштање на површину Фобоса планирано за фебруар 2013. године. Сила теже овог Марсовог сателита је тако мала да би „Фобос-Грунт“ морао да укључи моторе да би се некако `залепио` за његову површину
• Потом би станица узела узорке тла и  сместила их у специјалну капсулу коју би отпремила на Земљу, а сам „Фобос-Грунт“ би остао на Фобосу да би наставио истраживања
• Поменута капсула са узетим узорцима – као и микроорганизмима који би са њом путовали до Марсовог сателита – требало је да се врати на Земљу августа 2014. године

       РАКЕТА „Зенит-2 СБ“ успешно је стартовала са Бајконура и понела према Марсу и његовом сателиту Фобосу руску међупланетарну станицу „Фобос-Грунт“ чији задатак је требало да буде – као што јој и име каже – да на нашу планету, први пут у историји, достави узорке његовог тла.        

       Старт «Фобос-Грунта» јесте био успешан, али станица засад – иако пролазе сати - не успева да `ухвати` трајекторију за лет према Марсу, упркос томе што су оба степена ракете успешно `одрадила` свој део посла. Станица је, захваљујући томе, достигла највишу пројектовану орбиталну тачку (347 километара).

       Заказала је електроника реактивног мотора саме станице. Њено прво укључивање – да би станица била изведена на прелазну елиптичну путању са најнижом и највишом тачком од 250, односно 4.170 километара – било је планирано за 02.55 московског времена. А други -  који је требало да станицу усмери према Марсу - за 05.02 московског времена.

       Компјутерски систем станице није, међутим, мотору дао ни први ни други импулс. Стручњаци Роскосмоса претпостављају да се то могло догодити зато што је сама станица у оба предвиђена времена била ван видљивости са територије Русије, јер се налазила изнад јужне Америке. Саопштили су да је оно што се (ни)је догодило било унапред узето у обзир и да је то ситуација на коју се «још може утицати».

       Другим речима, уверени су – уколико се мотор није укључио зато што је затајио софтвер станице – да успети да отклоне грешку и да «Фобос-Грунт» усмере према Марсу и Фобосу. Још конкретније: прво ће покушати са неком врстом «ресетовања», па ако то не да резултат – онда ће компјутеру станице отправити «још једном истестирани програмски пакет».

       Ово је и објашњење због чега у Роскосмосу верују да још постоје реални изгледи да станица настави свој међупланетарни лет и да његови стручњаци имају на располагању 10-15 дана да дистанционо «поправе» њен софтвер. За то време, «Фобос-Грунт» - како тврде – безбедно ће се налазити на свој «ниској прелазној путањи».

       У најгорем случају, уколико «поправка софтвера» и укључивање мотора станице ипак не буду могући, њен пад у Тихи океан неће се догодити пре краја новембра или првих десетак дана децембра.

       „Фобос-Грунт“ је, иначе, прва – за протеклих 15 година – руска међуплнетарна мисија.

       Шта ће даље бити – остаје само да се види. А планирано је да ова истраживачка станица до Марса стигне у септембру 2012. године. Тада од ње прво треба да се одвоји кинески сателит „Инхо-1“, а сам „Фобос-Грунт“ ће неколико месеци кружити око Марса и снимати његово `окружење`.

       Спуштање на површину Фобоса планирано је за фебруар 2013. године. Сила теже овог Марсовог сателита је тако мала да ће „Фобос-Грунт“ морати да укључи моторе да би се некако `залепио` за његову површину.

       Кад се то догоди, и ако се уопште догоди, станица ће узети узорке тла и  сместити их у специјалну капсулу коју ће отпремити на Земљу. Сам „Фобос-Грунт“ остаће на Фобосу да би наставио истраживања.

       Поменута капсула са узетим узорцима – као и микроорганизмима који су са њом путовали до марсовог сателита – треба да се врати на Земљу августа 2014. године.

       Руски научници се надају да ће им садржај капсуле (ако мисија успе) помоћи да разјасне Фобосово порекло, схвате природу «марсијанских метеорита» и прошлост Сунчевог система. Уздају се и да ће се донетом `материјалу` наћи и бар понека трунка `Марсове материје`.

       Руси су последњи пут `нишанили` марс у новембру 1996. године. Тада су лансирали апарат „Марс-96“ који је требало да на површину црвене планете спусти модуле и сонде-пенетраторе. Међутим, заказала је техника, па се „Марс-96“ нашао – у океану