Република Србија и Република Српска су делови Подељене Србије

ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ РУСКОГ ИНСТИТУТА ЗА СТРАТЕШКА ИСТРАЖИВАЊА „ПОДЕЉЕНА СРБИЈА”

Александра Галија

• Директор РИСИ Леонид Петрович РЕШЕТЊИКОВ: Сви догађаји везани за Први и Други светски рат, као и за `91-ву и `95-ту годину, били су напади на православне Србе. Србе нису тукли зато што су Срби, већ зато што припадају православљу. И даље их бију. И даље их даве. Све воде ка томе да их претворе у послушне овце. Јер, православни Срби су сила која се може припојити православној Русији
• Директор Центра за изучавање Русије, професор БУ Мирослав ЈОВАНОВИЋ:  Жели се укинути Република Српска као структура српског народа, као држава српског народа у БиХ. Циљ је ликвидација јединог достигнућа борбе српског народа током `90-тих година
• РИСИ: Вашингтон и Брисел желе уништење Републике Српске. Остаје да се уздамо у разум Момчила Крајишника да неће дозволити да га посвађају и конфронтирају са председником РС Милорадом Додиком
• Република Српска је на удару да Русија која обнавља своју снагу не би имала слонац на Балкану
• Запад не жели само да анулира Дејтонски споразум, већ и да уз помоћ Саудијске Арабије и Катара додатно исламизује Босну и Херцеговину и да Балкан преплави исламским бојовницима и тако припреми нови покољ
• Сташа КОШАРАЦ, председавајући Дома народа  Парламентарне скупштине БиХ: Данас се у БиХ већ налази много стотина лица која припадају радикалном исламском покрету. Расута су по читавој територији БиХ, по Муслиманско-хрватској Федерацији, али у зонама која се граниче са Републиком Српском. Ради се, заправо, о више стотина логора у затвореним селима где живе

         РУСКИ института за стратешка истраживања направио је нови получасовни документарни филм „Подељена Србија“.

         Читајте и(ли) гледајте:

ФИЛМ РУСКОГ ИНСТИТУТА ЗА СТРАТЕШКА ИСТРАЖИВАЊА

ПОДЕЉЕНА СРБИЈА

         Четири слова С уписана у српски крст значе: Само Слога Србина Спасава

         Александра ГАЛИЈА, водитељ РИСИ телевизије: Тамо је Република Српска, а ми се још налазимо на територији Велике Србије. Босански Срби су се`90-тих година с оружјем у рукама борили за јединство српског народа. Међутим, Запад је учинио све да онемогући стварање јединствене српске државе. Сада се овде, на реци Дрини, налази граница између Србије и Босне.

         Настојећи да не дозволи настанак јединствене српске државе, западна цивилизација није само поделила јединствени српске народ на делове, већ је рукама Муслимана и Хрвата извршила прави геноцид над Србима.

         Сташа КОШАРАЦ, председавајући Дома народа  Парламентарне скупштине БиХ: Рећи ћу вам да је у Сарајеву постојало 120 логора за Србе. Преко 20.000 људи српске националности прошло је кроз те логоре. Људи су извођени из својих станова и болница и били ликвидирани само зато што су Срби.

         Када је 1991. године био ликвидиран Совјетски Савез, Запад је почео са унапред испланираним уништавањем свих бивших сателита СССР. Отпочело је фазно разарање Југославије.

         Распадом Југославије била је нарушена целовитост јединственог српског народа. Срби су се обрели у Босни и Херцеговини, на Косову и у Црној Гори у којој је активно почело наметање црногорског сепаратизма, који је по својој генези сличан западноукрајинском.

         Владика Григорије, епископ Захумско-херцеговачки: Испочетка је све изгледало као унутрашњи конфликт и као борба унутрашњих снага. Али, касније, када је конфликт ушао у отворену фазу, постало је јасно да Запад подржава другу страну – муслиманску и хрватску. Тада на нашој страни није било међународног фактора са снагом која би нам могла помоћи. Нас је штитила и водила увереност да се боримо за своју слободу, за своја аутохтона права, јер су овде живели и наши преци. Једноставно, борили смо се да преживимо.

         Територију бивше Југославије захватио је низ ужасних ратова у којима су Срби били изложени систематском геноциду. Запад се опет, као у време када се Русија борила за ослобађање балканских Словена у XIX веку, нашао на страни џелата.

         Посебно тешка била је, исто као и 1941.-1945. године, судбина босанских Срба. Постоје сви разлози да се тврди да је узрок геноцида била верност наше браће Срба – православљу.

         Леонид Петрович РЕШЕТЊИКОВ, директор РИСИ: Сви догађаји везани за Први и Други светски рат, као и за `91-ву и `95-ту годину, били напади на православне Србе. Тврдим да је ово прави редослед ове две речи. Србе нису тукли зато што су Срби, већ зато што припадају православљу. И даље их бију. И даље их даве. Све воде ка томе да их претворе у послушне овце. А чине то због прве речи у називу `православни Срби`. Јер, православни Срби су сила која се може припојити православној Русији.

         Геноциду у БиХ, као уосталом и у Хрватској и на Косову, били су изложени не само православни Срби, већ и њихова култура. На удару се нашло и само православље. Уништаване су цркве и манастири, а и свештеници. Догађаји од 1992. до 1995. године личе – као две капље воде – на геноцид над Српском православном црквом који су извели Ватикан и хрватска држава за време Другог светског рата.

         Владика Григорије: Више од 150 цркава и манастира уништено је на територији Републике Српске. Само у епархији у којој сте сада, били су уништени: катедрални храм, два манастира и 35 цркава. Иста таква или још страшнија разарања била су у Бихаћкој и Дабробосанској епархији. Још ужасније је што је био срушен огроман број кућа. Хиљаде људи је изгубило кров над главом. А не можемо да не видимо да је у свему томе постојала и духовна нит. Јер, све је почело дизањем у ваздух саборне цркве наше епархије у Мостару, а уништен је био и манастир Житомислић.

         Највећу православну цркву разнели су Муслимани и Хрвати. У Хецеговини, у граду Мостару. Она је била толико велика и чврста да им је за њено разарање био потребан читав један месец.

         Отац Радивој, старешина цркве Свете Тројице у Мостару: Ово је 1873. године била највећа православна црква на Балкану. У мају и јуну 1992. године црква је била уништана, а истовремено су из града били протерани сви Срби који су овде, у овом граду, били важна економска, културна и демографска компонента. Муслиманско-хрватска армија је у року од месец дана три пута минирала цркву покушавајући да је дигне у ваздух. И тек су из трећег покушаја, након трећег минирања, успели да је разнесу, да је до темеља сруше.

         У току је обнава тога храма, али је за то обезбеђено катастрофално мало средстава. Изградња сваки час престаје. Отац Радивој ипак верује да Бог није у сили, већ у истини. Треба одати признање нашој православној браћи у Босни која су 1992. године устала у добрану своје Вере, Отаџбине и свог јединства. Сви као један.

         Србе није зауставило ни то што је непријатељ био моћан. Иза Хрвата и Муслимана стајали су Вашингтон, Брисел и исламисти свих фела. Разуме се, у таквој ситуацији губици међу српским родољубима нису били мали.

         Александра ГАЛИЈА: Ово је Војничко гробље на Сокоцу где је сахрањено 955 српских војника и официра убијених за време западне агресије (на српске положаје) око Сарајева у преиоду 1992. до 1993. године.

         На титлу пише: овде су сахрањени јунаци који су дали животе за јединствену и недељиву Србију

         Веома је важно да и ми и Срби, а и Хрвати и Муслимани, знамо да рата у БиХ у периоду од 1992. до 1995. године не би било без САД и Европске уније. Председници Слободан Милошевић и Фрањо Туђман фактички су се били договорили о мирној подели Босне и Херцеговине. Али, Запад то није дозволио, већ је испровоцирао рат.

         Леонид Петрович РЕШЕТЊИКОВ: Распад Југославије био је предодређен још 1918. године, још онда када је била стварана. Али, онако крвав распад Југославије, који се одиграо 1992. године, несумњиво је био изазван мешањем западних сила. А западне силе су, у ствари, спољне силе. Да се те силе нису умешале – инсистирајући да се она што пре подели по унутрашњим границама социјалистичке Југославије, да нису толико подстицале Босанце-Муслимане на независност и да нису толико подстицале Хрвате – уверен сам, као и многи други експерти, да кланице у БиХ и Хрватској не би било.

         За нас Русе важно је да будемо свесни да је 1914. године православна Русија, којом је владао Император Николај Александрович, без разишљања стала на страну своје браће, а да је 1992. године јељцинска либерално-демократска власт починила Јудин грах – оставила на цедилу Србе и препустила судбини. Али, нашли су се Руси који су својом крвљу спрали ту националну срамоту.

         Александра ГАЛИЈА: Налазимо се у Републици Српској у Босни. У граду Вишеграду. На српском војничком гробљу. Овде су сахрањени Срби који су погинули за идеју јединства српског народа током агресије Запада 1992-1995. године. Овде је подигнут и споменик руским добровољцима који су дали своје животе за српску православну браћу. Срби високо цене подвиг руских добровољаца и брину се не само о њиховим гробовима, него и помажу породицама Руса погинулих за слободу и независност Србије.

         Саво ЦВЈЕТИНОВИЋ, председник Удружења српско-руског пријатељства: Добровољце који су учествовали у нашем последњем рату није слала руска држава. Они су долазили вођени осећањем да припадамо исконском јединственом, заједничком словенском православном корену. Желели су да на тај начин помогну Србима у Републици Српској. Зато ми њихову жртву утолико више ценимо. Сваке године два пута организујемо долазак у Републику Српску породица руских добровољаца и уопште добровољаца који су учествовали у овим ратовима. Покушавамо да им помогнемо да добију статусна права, тј. да добију сва права која имају српски борци, учесници тог рата.

         Упркос издаји јељцинске либералне Русије и притиску Запада, босански Срби су успели да створе своју државу. Република Српска је била основана 1992. године, онда када су босански Срби покушавали да остану у саставу Југославије, из које су тежили да се ишчупају Хрвати и Муслимани. Под притиском САД,  Муслимани и Хрвати, који су до тада међусобно ратовали, 1994. године потписују Вашингтонски споразум и формирају Муслиманско-хрватску федерацију.

         Због НАТО бомбардовања и блокаде коју је иницирао шеф Југославије Слободан Милошевић, који је издао босанске Србе, Република Српска је била присиљена да положи оружје. Рат је завршен Дејтонским мировним споразумом који је такође потписан у САД.

         Од тада се држава Босна и Херцеговина састоји од два дела: Републике Српске са 49 одсто територије и Федерације Босне и Херцеговине са 51 одсто територије БиХ. Последњу, да би било краће, најчешће називају Федерација. А при том сва власт у БиХ припада тзв. Високом представнику Европске уније.

         Александра ГАЛИЈА: Врховна власт у земљи фактички припада представнику ОУН и ЕУ – Високом представнику у Босну и Херцеговину.

         Високи представник може да отпусти било ког функционера у Републици Српској и Федерацији и да укине сваки закон донешен на било ком нивоу, уколико оцени да угрожава одржавање мира у Босни. Обзиром да овог намесника бира Европски парламент, на то место долазе каријерне дипломате из земаља НАТО или из неутралних земаља које су доказале своју оданост западним вредностима.

         У почетку су права чланова ове конфедерације била прилично широка, али су европски намесници, који су се измењали на том `престолу`, постепено откидали права и Федерацији и Републици Српској, преносећи их на ниво државе као целине.

         Федерација има већи број становника, више од 2 милиона људи, насупрот Републици Српској која има милион и по.

         Идеја о недељивој и јединственој Босни је циљ једино босанских Муслимана који доминирају у Федерацији. Зато је деконструкција права два ентитета који чине Босну, уперена против Срба и њихове државне творевине у саставу Босне и Херцеговине – Републике Српске.

         Милорад ДОДИК, председник Републике Српске: Од самог момента потписивања Дејтонског мировног споразума, уследили су покушаји да се он промени и анулира. То је и основни циљ оних који желе да створе унитарну и централизовану Босну и Херцеговину. Њихови покровитељи су пре свега Америка и значајан број земаља Запада које су од самог почетка покушале да изврше ревизију Дејтонског споразума.

         Тиха, пузајућа ревизуја била је праћена огромним притиском на локална руководства, пре свега на врх Републике Српске. Радило се о уценама и отпуштањима. Све што је тада чињено незаконито је и присиљавало је политичке структуре да прихватају нове споразуме у оквиру БиХ упркос уставним, односно Дејтонским оквирима. Запад је, очигледно, још до потписивања Дејтонског споразума, обећао Муслиманима да ће након уобичајеног протека времена све бити онако како они желе.

         Жртва пузајућег `усисавања` је Република Српска, којој је Дејтонски споразум гарантовао своју царину, обезбеђивање своје границе, своје правосуђе, чак и армију. Али, током протеклих 12 година све ове привилегије су постепено – помоћу штапа и шаргарепе – одузете Републици Српској и предате БиХ. На тај начин су анулирани сви уступци које је српска страна добила потписивањем Дејтонског споразума. Све је реалнија унитарна БиХ против које су се борили босански Срби и коју је, чинило се, сахранио Дејтонски споразум.

         Мирослав ЈОВАНОВИЋ, директор Центра за изучавање Русије, професор БУ:  Жели се укинути Република Српска као структура српског народа, као држава српског народа у Босни и Херцеговини. Дакле, циљ је ликвидирати једино достигнуће борбе српског народа током `90-тих година и створити централизовану БиХ у којој ће увек, због промењене демографске ситуације, на власти бити Муслимани. На тај начин би била створена муслиманска држава на Балкану и у Европи. Та држава би, уз Косово, била друга таква држава.

         А да Србима нису сметали и да против њих нису смишљали подвале у условима НАТО окупације, у Републику Српску би почео повратак Срба из читавог света. Међутим, има таквих примера.

         СТЕВО, фармер-предузетник, повратник: Одлучили смо 2007. године да се вратимо у наш родни крај. Дошао сам са женом и наше шесторо деце. Пронашли смо ову веома плодну и богату долину. Била је слабо развијена, али је то била и могућност да објединимо нашу српску самосвест и духовност са економским растом. Одлучили смо да се настанимо овде и да створимо услове за живот себи и свима око нас. Одлучили смо због деце јер, као што рекох, већ имамо шесторо, а ако Бог да – биће и седмо. Чинимо све да наша деца очувају своју самосвест и да живе у Отаџбини својих предака. Мислим да им овде то можемо пружити, а да при том остану правосланви Срби као и ми.

         Очигледно је да међународни естаблишмент није заинтересован да се Срби враћају на своју земљу. Прекоокеански политичари не желе да се повећава православно становништво у региону. Република Српска им и онако смета. Наше конкуренте посебно нервира чињеница да је Република Српска против уласка БиХ у НАТО, што ремети америчке планове. Такође, Запад није задовољан позицијом руководства Републике Српске. Ствар је у томе што је, Савез социјалдемократа Милорада Додика, који је на власт у Републици Српској дошао 2006. године, почео да води пријатељску политику према Русији.

         Милорад ДОДИК: Руски предузетници масовно инвестирају код нас. Само инвестиције у нафтну индустрију достижу милијарду евра или треба да достигну. Говорим о куповини постојеће рафинерије и бензинских пумпи. Важан је и пројекат крака гасовода Јужни ток који треба да прође кроз Републику Српску из правца Србије.

         За допринос јачању руско-српских веза и православља, Милорад Додик награђен је државним орденима Руске Федерације и Српске православне цркве. Али, последњих година европски намесници у Сарајеву активно покушавају да дискредитују овог политичара, користећи се методима обојених револуција. Ради се о томе да 2014. године у Републици Српској треба да буду одржани председнички избори. У намери да са власти уклони председника Додика, Запад настоји да распали размирице. Због тога су вашингтонски и бриселски политичари одлучили да пусте на слободу првог председника Скупштине Републике Српске Момчила Крајишника којег је био осудио окупациони Хашки трибунал.

         Александра ГАЛИЈА: Из заточеништва у енглеском затвору, у којем се налазио након пресуде Хашког судилишта, у Србију је дошао први председник парламента Републике Српске Момчило Крајишник. После сусрета са председником Републике Српске, он се вратио у родни крај, на Пале, где је био дочекан као херој.

         Остаје само да се уздамо у разум Момчила Крајишника и да неће проћи покушај да се посвађају први председник парламента Републике Српске и председник Додик.

         А Београд, где су на власт дошле снаге са патриотском генезом које воде политику оријентисану на Запад, треба да се узме у памет. Јер, Запад се и сам налази у великој системској кризи, како политичкој, тако и економској и тражи озбиљну помоћ са стране, док је ситуација у Русији стабилна.

         Милорад ДОДИК: Путин је успео да Русији поврати ауторитет на међународној сцени. Данас Русију знају управо по томе што води своју, самосталну и самобитну политику, засновану на сопстевеним интересима, и по томе што је држава са којом се на међународном плану не може и о овако и онако, као што је то било могуће у претходном периоду када је Русија изгубила оквир који је био Совјетски Савез.

         Русе у Републици Српској воле и обични Срби. Сниматељску екипу Руског института за стратешка истраживања возио је колима, која нам је љубазно доделила српска страна, возач по имену Радивој. Путевима Босне и Херцеговине прешли смо више од 2000 километара. Радивој је био изузетно љубазан и предусретљив. За нас је било велико изненађење кад нас је позвао својој кући, где је његова породица, за госте из Русије, већ била поставила сто.

         Алексеј ТИМОФЕЈЕВ, представник РИСИ у Србији: Хвала вам пуно за све што сте урадили. Хвала вам пуно што сте нас позвали у своју кућу. Овај пут је био леп, користан и пријатан за нас, а надам се да није био претежак за Радивоја, који нам је толико помагао у путу. Хвала вам пуно.

         Сада је веома важно помирити све Србе. Тај пут помирења постаје могућ захваљујући и делатности познатог српског филмског режисера Емира Кустурице који је за свој пројекат добио подршку председника Милорада Додика. Суштина пројекта је изградња културног центра Андрићград поред Вишеграда на граници Републике Српске и Републике Србије.

         Андрићград који је саграђен од камена у тредиционалном стилу и представља наставак културног пројекта Дрвенград на Мокрој гори који је овај режисер саградио са друге стране границе.

         Недељко ПЕРИШИЋ, члан менаџмента Андрићграда: Овде у Андрићграду је 28. јуна 2013. године формиран научни институт који ће зајдедно са САНУ и Матицом Српском бити стуб српске културе и духовности. Циљ је да се окупе најумнији српски интелектуалци, а институт ће се бавити оним чиме се бавио Иво Андрић – политиком, и књижевношћу, дипломатијом и историјом.

         Научном центру који се формира у Андрићграду предстоји да одговори на многе савремене изазове међу којима се издваја покушај Запада да за отпочињање Првог светског рата оптужи Србију и Русију. То треба нашим прекоокеанским партнерима да би извршили притисак на Републику Српску и председника Додика, као и да се створи негативна представа о Србији да би се у БиХ ликвидирала српска држава.

         Милорад ДОДИК: Све то потврђује генералну тенденцију која се своди на историјски ревизионизам. Већ покушавају да ревидирају историју Другог светског рата и на томе се не заустављају. Прешли су и на преиспитивање историје Првог светског рата.

         Нема сумње да је атентат у Сарајеву извршио Србин Гаврило Принцип што је тада било искоришћено као повод да Аустро-Угарска нападне Србију, иако Гаврило Принцип није био из Србије. Он је био из ових крајева и заједно са другима извршио је атентат на окупатора. Није га извршио у Бечу, већ у Сарајеву, сматрајући да је Аустро-Угарска неоправдано окупирала БиХ и да је тиме била доведена у питање слобода народа којем је припадао. У његовој организацији, у Младој Босни, било је прдставника и других народа, Муслимана, чак и Хрвата.

         Запад је те 1914. године започео убијање светских размера, а не Русија и Србија. Циљ је било уништавање Русије. А сарајевску епизоду и љубав Руса према Србима – Волстрит, Берлин, Лондон и Беч искористили су као повод за отпочињање Првог светског рата.

         Александра ГАЛИЈА: Бечки кабинет доживљавао је Србе као ослонац Руса на Балкану. У Берлину и Бечу су потпуно у праву што су доживљавали Русију и Србију као јединствену целину, па су одлучили да увуку Русију у светски рат, напавши Београд. За то је, као повод било искоришћено убиство, овде у Сарајеву, надвојводе Ферцинанда. Русија је без размишљања устала у заштиту своје браће.

         Покушај да се кривица спере са агресора из 1914. и 1941. године и да се пребаци на Србе и Русе, који су се оба пута нашли на удару, сведочи и о актуелним плановима Вашингтона и Брисела, који желе уништење Републике Српске.

         Да Русија која обнавља своју снагу не би имала слонац на Балкану.

         Запад не жели само да анулира Дејтонски споразум, већ и да уз помоћ Саудијске Арабије и Катара додатно исламизује Босну и Херцеговину и да Балкан преплави исламским бојовницима и тако припреми нови покољ.

         Сташа КОШАРАЦ: Данас се у БиХ већ налази много стотина лица која припадају радикалном исламском покрету. Расута су по читавој територији БиХ, по Муслиманско-хрватској Федерацији, али у зонама која се граниче са Републиком Српском. Кад сам изговорио говорио `много стотина лица` нисам имао у виду људе, већ више стотина логора у затвореним селима у којима они живе. 

         Александра ГАЛИЈА: Међутим, времена се мењају. Видимо како је Русија одбранила Сирију и на тај начин спасила Иран. Видимо и како Украјина никако не може да се одлучи да потпише споразум о партнерству са ЕУ, што такође сведочи о порасту моћи и утицаја Русије. Све то указује да се судбина Срба у Босни, али и судбина свих Срба, може променити на боље.

         Важно је памтити стих из Јеванђеља по Матеју: Сазидаћу Цркву своју, и врата пакла неће је надвладати.

         Александра ГАЛИЈА: Сада је улога Српске православне цркве необично важна за Србе у Републици Српској и Србе у целини. То је она улога коју Руска православна црква има за Русију. Без православља, јединствена и недељива Рус распада се на десетине делова – Русију, Украјину, Белорусију...

         Владика Григорије: Управо смо чули звук православног звона, са православне цркве, на овим просторима где живимо. Овде у херцеговачком региону и у Далмацији. Имајући у виду све оно што су православни преживели овде, чињеница да овде чујемо звоно са православне цркве – право је чудо Божје. То је Божја воља, али и жртва, подвиг, патње и мука наших предака који су се борили да ми опстанемо овде и да то звоно овде звони.

 

Браћа смо родна, а, на крају,

Та и замера свет нам вас!

Русију вама не праштају,

Не опраштају ни њој вас!

Боје се они, њима смета

Што породица наша зна

Пред сваким лицем тога света

Стати и рећи: „То сам ја!”

 

Фјодор Иванович Тјутчев

 

                  Обрада: www.fakti.org

         Превод: Горан ШИМПРАГА

         Линк филма: http://www.youtube.com/watch?v=sMKfeMCKcJ4