ПУТИН: Сноуден је много шта променио и у главама политичара

ПРЕДСЕДНИК РУСИЈЕ ЗА ЧЕТИРИ САТА ОДГОВОРИО НА 52 НОВИНАРСКА ПИТАЊА (I ДЕО)

• Украјина је данас у тешком стању. А пошто су Украјинци и Украјина за нас заиста братски народ и братска земља, морамо смо да поступимо као блиски рођаци и да их подржимо украјински народ у тешкој ситуацији
• Моторе за хеликоптере досад смо за наше Оружане снаге готово стопостотно куповали у Украјини. Готово 100 одсто! Више пута смо узалуд предлагали различите облике кооперације. Зато код Петербурга градимо и другу фабрику авио-мотора. Прва већ ради, производи моторе нове генерације. Где ће сад украјински произвођачи? Продаваће Европи? Чисто сумњам
• Нама Украјина за 7 милијарди долара прода машина и опреме, а Европи за пет милијарди - углавном пољопривредних производа
• За мене није важна критика западних вредности - за мене је важно да заштитим наше становништво од квази-вредности. Ми се не можемо развијати без ослонца на своје традиционалне вредности. Није довољно окренути се будућности
• Нисам лично упознао господина Сноудена. Никада се нисам срео са њим. Имам много текућег посла. Он има своју представу о животу, о томе шта и како треба да се ради, како треба да се живи  
• Нећу да кријем, тај човек за мене није незанимљив. Сматрам да се - захваљујући Сноудену - много тога у главама милиона  људи окренуло, укључујући ту и крупне политичаре садашњице јер се и код мојих колега много тога променило. То је, ван сваке сумње, његова заслуга   
• На оперативном плану ми са њим не радимо и никада нисмо радили, не малтретирамо га различитим питањима, шта и како је у руском правцу радила његова бивша служба

         МОСКОВСКИ Центар за међународну трговину и ове године је био домаћин већ традиционалног великог предновогодишњег разговора Владимира Путина са новинарима.

         За овај својеврсни мега-интервју са руским лидером без преседан - који је поново потрајао четири сата и три минута - било је акредитовано више од 1319 домаћих и страних новинара.  

         Путин је за то време одговорио на 52 новинарска питања, а Факти интегрално преносе најзначајнија питања и одговоре:

         ПУТИН: Ево прво најновијих економских података. Реални БДП у прошлој години је порастао 1,4 процента, а у 2013. ће вероватно бити већи за 1,5. Инфлација ће бити 6,1 одсто, што је нешто мање у односу на прошлу годину (2012. било је 6,6). То генерално није лоше.

         Индекс раста пољопривредне производње износи 6,8 одсто. Треба истаћи да су пољопривреда и село ове године озбиљно помогли привреду земље, јер смо 2012, као што знате, у пољопривреди имали готово 5 одсто минуса. Због познатих тешкоћа у индустрији, пољопривреда извлачи укупни БДП.

         У стамбеној изградњи такође имамо плус од 12,1 одсто. Прошле године раст је био 5,6, а пре две године - 6,6. То су такође добри показатељи.

         Реалне зараде су у плусу 5,5 одсто, реалне а не номиналне, јер је из овог процента изузузета инфлација.

         Салдо спољнотрговинског биланса је у суфициту од 146,8 милијарди долара.

         ПИТАЊЕ: Више пута сте говорили да више не треба донирати привреду Украјине. Чиме се сада објашњава оволика галантност према Украјини?

         Сматрате ли да је Украјина спремна да врати новац који је добила, односно какве су економске гаранције, можда - политичке, зашто Русија пружа толико солидну финансијску помоћ? И, да ли све то има везе са приступањем Украјине Царинској унији? (Александар Чудодејев, недељник Итоги)

         В. ПУТИН: Видео сам таблу, неко ју је подигао, било је написано „Украјина“. Поставите одмах питање, вероватно ће и оно бити слично формулисано. Потрудићу се да одговорим на оба.

         ПИТАЊЕ: Пуне три године сте давили Украјину ценама гаса и одједном сте је неочекивано смањили. Значи ли то да је цена досад била „братска“ - неправедна и специјално превисока за Украјину? Рекли сте да су то чак привремени споразуми и да треба ићи даље. О чему се ту, у ствари, ради?

         И,ако може, прецизирајте: да ли је тих 15 милијарди дато за одбијање Украјине понуђеног споразума о асоцијацији са Европском унијом? Колико сте спремни још да платите да би... (Роман Цимбаљук, украјинска агенције УНИАН)

         В. ПУТИН: А, разговор је већ пошао у озбиљном смеру. А колико вам треба?

         ЦИМБАЉУК: ...Да би се званични Кијев коначно окренуо, да више не гледа према Европи?

         ПУТИН: Добро (смеје се), развеселили сте ме овим питањем.

         Изразе „братска земља“, „братски народ“ - ово најозбиљније говорим - поводом Украјине користимо без ироније.

         Данас видимо да је Украјина у тешком стању: и економском, и социјалном, и политичком. Ситуација је таква због низа околности и разлога, али је то - објективна ситуација. А пошто су Украјинци и Украјина за нас заиста братски народ и братска земља, онда морамо да поступимо као блиски рођаци и подржимо украјински народ у овако тешкој ситуацији.

         Уверавам вас да је то главни разлог због кога смо донели такве одлуке. Скрећем вам пажњу да смо исто тако активно радили и са претходном владом Украјине на чијем челу је била Тимошенко. И тада смо радили напорно и у свим правцима.

         Узгред, управо је њена влада потписала гасни уговор. Сматрао сам и сматрам да је тај уговор апсолутно економски основан и да је у потпуном складу са нашом пословном праксом јер је исти као и са другим партнерима. Формула за утврђивање цене је иста као и за наше потрошаче у читавој Европи. Ту не треба ништа измишљати.

         Нико никога није гушио. Од почетка смо говорили ово што су у самој Украјини неки потпуно тачно формулисали: „Уколико желимо да будемо независни, то треба платити, треба да се понашамо као независна земља и поштујемо општеприхваћену европску праксу и светске норме“. Управо је на тим нормама и заснован уговор који је својевремено био потписан.

         Зашто смо данас одлучили да изменимо уговор? Зашто смо дали кредит?

         Упозоравали смо: уколико неко жели да донира украјинску привреду - нека то чини, али не на наш рачун.

         То смо говорили управо када смо се спорили о енергетским проблемима. И сада тако мислим. Нека се нико нама не обраћа, поготово не треће земље, са предлозима да се смање цене за Украјину или да још нешто учинимо. Ако неко жели то да учини, нека то уради сам.

         Још једном понављам: одлучили смо се на одлуке, које су вам познате, због тешке ситуације у украјинској привреди. Она је таква, као што сам већ рекао, из много разлога.

         Не желим да анализирам унутрашње разлоге, иако и они постоје, као и код нас, о чему сам говорио у Посланици парламенту. И за наше економске тешкоће постоје унутрашњи разлози, као што и Украјина има своје. Али, постоје и спољни разлози који су објективног карактера.

         У чему су сопљашње тешкоће за Украјину?

         У тржишној конјунктури њених основних робних група. Украјина исту количину робе продаје Русији и земљама Европске уније, готово исту. Могу да погрешим, али мислим да је то негде по 17 милијарди долара. Али, ради се о потпуно различитој структури робних токова.

         Док се од тих 17 милијарди на руско тржиште извози седам робних група, а можда и више, за машине и опрему то износи негде око 2 милијарде, дотле Украјина у Европу за пет и нешто милијарди долара извози пољопривредне производе и храну. Разумете ли у чему је ствар? Овде вам као спортиста- аматер могу рећи: треба мало да размрдамо мишиће и све ће бити јасно.

         ...Управо сте говорили о асоцијацији. Зар смо ми против тога? Уопште нисмо против асоцијација, једноставно смо рекли да смо били принуђени да заштитимо своју привреду, јер широм отворена врата према Украјином, која са њом имамо у оквиру зоне слободне трговине, не можемо даље оставити уколико Украјина своја врата отвори према Европској унији.

         Били смо принуђени да их притворимо. Шта то значи, ако упоредимо са робним токовима? То значи да ће удео производа украјинске машиноградње и даље опадати јер се они углавном реализује на руском тржишту, а робе из пољопривредне групе и храна тешко да могу да расту према Европи, обзиром да тамо постоје многа нетарифна и фитосанитарна ограничења. Они су се научили то да раде.

         У документима који су Украјини били предложени за потписивање није било никаквих преференција за украјинску робу. Уосталом, пробајте да фармерима у Француској, као и у Немачкој, Шпанији, Грчкој, Португалији, и земљама на југу Европе, да објасните да мало истрпе у интересу Украјине. Желео бих да видим њихову реакцију. Не мислим на реакцију неких функционера, већ оних у тим државама који раде на земљи.

         Ето, у таквим условима смо донели одлуку, а због посебних односа које имамо са Украјином. Још једном понављам: не у интересу актуелног руководства Украјине, већ управо у интересу украјинског народа.

         То није прва таква одлука. Ви као да не чујете неке ствари. Управо је Газпром два пута потписивао анексе на постојећи уговор о одлагању плаћања, прво за октобар, па за новембар. Ми разумемо да постоје реални проблеми у платној способности Украјине. Уосталом, зашто да докусурујемо свог партнера?

         Због тога је уговор поводом гаса прагматично решење. Додуше, то је привремени анекс.

         Рачунамо да ћемо успети да дођемо до решења која ће имати дугорочни карактер, која ће омогућити да ова цена остане и да ће нам то омогућити да заједнички детаљније радимо. Још смо, пре много година, за време председника Кучме, предлагали заједничко коришћење гасно-транспортног система Украјине. Тада нисмо имали намеру да га купимо, нисмо желели да га власнички поседујемо јер би остала власништво украјинске државе.

         Предлагали смо да се формира конзорцијум од руских, европских и украјинских предузећа, да тај конзорцијум преузме управљање системом, да га одржава и сл. Сви су рекли: „Хоћемо“. А потом су све упропастили. До чега је то довело? До тога да изградимо Северни ток и да приступимо изградњи Јужног тока. А вредност самог гасно-транспортног система Украјине полако се приближава минималним вредностима. Да ли разумете?

         Исто се дешава и у области индустрије. Вероватно знате, а уколико неко не зна, рећи ћу: моторе за хеликоптере готово стопостотно досад смо куповали у Украјини, за наше Оружане снаге. Готово 100 одсто! Више пута смо предлагали различите облике кооперације. Нисмо успели да се договоримо. До чега је то довело? Одлучили смо да код Петербурга почнемо изградњу и друге фабрике за производњу авио-мотора. Прва већ ради, производи моторе нове генерације. Где ће сад украјински произвођачи, шта ће они производити? Продаваће Европи? Чисто сумњам. Вероватно је то могуће, али веома тешко.

         Нисам случајно говорио о структури робних токова у Украјини. Од 17 милијарди, нама Украјина за 7 прода машина и опреме, а за 5 Европи углавном пољопривредних производа.

         Уколико Украјина прихвати техничке стандарде ЕУ, она више ништа неће моћи нама да продаје. Разумете? Значи, Украјина ће се одмах зауставити - то је веома једноставо, чак не треба много размишљати, треба само прочитати те папире - и постати тзв. „пољопривредни привезак“ ЕУ. Али, и привезака има разних: здравих и оних других. Да би се украјинска роба пробила на европско тржиште треба много радити. Где су преференције? Нема никаквих преференција у тим папирима.

         ПИТАЊЕ: Радила сам у Русији крајем 1990-их и почетком 2000-их. Вративши се овде, приметила сам да се сада велика пажња посвећује религији и моралним вредностима. Не сећам се да је тако било и раније. Занима ме, зашто је то вама толико битно? И зашто је вама толико битна критика западних вредности?  (Џил Дагерти, CNN)  

         ПУТИН: Кренућу од последњег питања. За мене није важна критика западних вредности - за мене је важно да заштитим наше становништво од квази-вредности, које наши грађани, наше становништво тешко прихвата.  

         Није ствар у томе да се неко критикује, већ се ради о томе да се оградимо од доста агресивног понашања неких социјалних група, које, по мом мишљењу, не само што живе како им се хоће, већ и намећу своје гледиште другим људима у другим земљама. Само тако могу да објасним своју позицију у вези неких питања које сте наговестили. 

         Што се тиче наших традиционалних вредности, заиста мислим да ми треба на то да обратимо више пажње из следећег разлога. 

         Познато је да је у Совјетском Савезу доминирала једна идеологија. И, без обзира шта ми мислимо о томе, тамо су биле довољно јасне, у суштини квази-религиозне, вредности. „Кодекс градитеља комунизма“, ако га пажљиво прочитате, само је бледа копија Библије: не убиј, не укради, не пожели ништа што је туђе. У „Кодексу градитеља комунизма“ све то има, само што је изложено примитивним језиком и нечувено скраћено. 

         Овај кодекс се већ преселио у вечност, он више не постоји. Нова генерација грађана Русије, млади људи уопште не знају ни шта је то. На његово место могу да дођу само традиционалне вредности које сте споменули. Без тих вредности друштво деградира. Ми свакако треба да им се вратимо, да схватимо њихову вредност и да наставимо пут ослањајући се на те вредности. 

         Још једном желим да кажем оно, о чему сам говорио у Посланици.

         То је, свакако, конзервативни приступ, али хтео би да вас подсетим на речи Берђајева да конзерватизам није оно што смета кретању напред и навише, већ оно што спречава кретање натраг и доле. То је, према мом мишљењу, веома исправна формула. Ову формулу ја, у суштини, и предлажем. Овде за нас нема ничег неуобичајеног. Русија је земља са веома древном, дубоком културом. Ми можемо да се осећамо сигурно, да самоуверено корачамо напред и да се развијамо само ако се ослањамо на ту традицију а не само да се оријетишемо на будућност. 

         ПИТАЊЕ: Да ли сте лично упознали Сноудена? И, ако је било таквог сусрета, о чему сте разговарали? Ако до сусрета није дошло, да ли је он у принципу могућ? О чему бисте разговарали - можда желите нешто детаљно да га питате? (Павел Зарубин, тв-канал „Русија“)

         ПУТИН: Не, нисам лично упознао господина Сноудена, никада се нисам срео са њим. Имам много текућег посла. Он има своју представу о животу, о томе шта и како треба да се ради, како треба да се живи.  

         Нећу да кријем, тај човек за мене није незанимљив. Сматрам да се - захваљујући Сноудену - много тога у главама милиона  људи окренуло, укључујући ту и крупне политичаре садашњице (како су говорили у совјетско време, сећајући се Леонида Иљича Брежњева), код мојих колега се много тога променило, и то је, ван сваке сумње, његова заслуга.   

         За мене је увек било (не баш увек, већ када сам се с тим срео) занимљиво, како се он одлучио на такав корак, јер је он доста млад човек. Шта он има? Нема ништа. Како планира да живи? Где планира да живи? Он има 30 и нешто година. Он је начинио такав избор. Племенито, али компликовано. Он је радознао човек, занимљив, али он има своја посла, а ја имам своја.  

         Ми смо му пружили могућност да живи код нас, ми, како сам већ рекао, полазимо од тога, да се он, док се налази на територији Руске Федерације, неће бавити антиамеричком пропагандом. Све, што исплива негде, то је оно, што је он оставио по читавом свету. Ми не знамо где и шта је он оставио.

         Већ сам говорио, и рећи ћу вам на готово професионалном језику: на оперативном плану ми са њим не радимо и никада нисмо радили, не малтретирамо га различитим питањима, шта и како је у руском правцу радила његова служба, тамо где је он радио. 

         Он је остао на нашој територији стицајем познатих околности. Већ сам све објаснио тим поводом. Он сам треба да одреди свој живот у будућности, ми њему у томе не помажемо и не сметамо. Ми смо му једноставно пружили уточиште. 

         ПИТАЊЕ: Већ је изговорено име Едварда Сноудена, али бих желела да наставим ту тему и да вас питам у вези руско-америчких односа. Познато је да су се након Сноуденових открића односи САД, у најмању руку, јако затегли са стратешким партнерима, као што је Немачка. Знамо да је Ангела Меркел доживела шок, сазнавши да се њен телефон прислушкује.  (Јекатерина Котрикадзе, телевизијска компанија RTVi, Њујорк, САД)

         ПУТИН: Не, она се добро осећа, не брините, све је у реду.

         КОТРИКАДЗЕ: У саопштењима, углавном западних, СМИ било је речено да је доживела шок. Но, било како било, односи су се покварили.  

         Руско-амерички односи никада нису били нарочито присни, али од њих много тога зависи у свету. Желела би да схватим: какви су сада Ваши лични односи са Бараком Обамом? Шта мислите о њему, да ли комуницирате? И генерално, какве су перспективе америчко-руских односа у светлу ових раскринкавања, какви би ти односи могли да буду? 

         ПУТИН: Мислите на мој однос према Обами после Сноуденових открића? 

         КОТРИКАДЗЕ: Између осталог.  

         ПУТИН: Ја њему завидим. Завидим, јер може то да уради, а да му не буде ништа због тога. 

         

         У ствари, нема чему да се радујемо, са друге стране, нема због чега ни да будемо тужни. Као прво, тако је одувек било. Шпијунажа је једна од најстаријих професија поред неких других, које не бих да набрајам, најдревнијих професија. 

         И, знате, толики обим је немогуће прочитати, а читати цитате нема никаквог смисла. Аналитичке белешке специјалних служби је такође бескорисно читати, јер то више нису чињенице, већ мишљење аналитичара. Ја сам се сам тиме бавио, знам шта говорим. То је одувек било веома суптилно питање. 

         Или треба имати апсолутно поверење у те аналитичаре и познавати лично, онога ко пише, познавати његово мишљење, његове ставове. И сам сам писао. Озбиљно говорим. То је озбиљна ствар. Или треба читати оригинале тих докумената. Међутим, оригинале ових прислушкивања у милијардама примерака немогуће је прочитати, то је очигледно.  

         Зато, без обзира што сви грде наше америчке пријатеље, мислим да се у начелу овај посао одвија у циљу борбе против тероризма. Наравно, и то има своје негативне стране, и ту треба, са политичке тачке гледишта, на време ограничити апетите специјалних служби, да се уведу нека правила. Но генерално, разумете, то је потребно. 

         Зашто је све у толиком обиму? Зато што треба пратити не само конкретног осумњиченог за тероризам, већ и целу мрежу његових веза. Узимајући у обзир савремена средства комуникације, то није могуће урадити ако се прати само један осумњичени.   

         Поновићу још једном, немам намеру да било кога правдам, Боже сачувај. Али, ако хоћемо да будемо праведни, треба рећи да се све то ради, пре свега у борби против терора. То су антитерористичке мере. Међутим, при том треба да постоје мање-више јасна правила и одређени договори, између осталог и морални. 

         (следи наставак)