КУСТУРИЦА: Путин зна за пројекат Словенског универзитета у Андрићграду
СЛАВНИ РЕДИТЕЉ ЗА ЧАСОПИС „ГАЗПРОМА”: САВРЕМЕНИ ЧОВЕК СЕ НЕЋЕ ОСЛОБОДИТИ БЕЗ СНАЖНОГ ПОТРЕСА СВЕТСКИХ РАЗМЕРА
- Андрићград је покушај да се утиче на духовни препород савременог човека у овом делу Балкана. То је утопија, мада много слатка. Андрићград може да постане оно што нам одавно треба: територија словенског и руског утицаја на Балкану и Европи
- Коначни циљ је да се на Мећавнику редовно одржава фестивал и да се овде, осим већ постојећих филмских и музичких манифестација, изводе и позоришне и плесне представе. На том пројекту радимо заједно са NIS и „Газпромњефтом”. Надам се да ће следеће године фестивал на Мећавнику бити још занимљивији и већи
- Веома ме радује што су код нас дошле руске компаније, јер се вероватноћа новог бомбардовања полако своди на нулу. А наша духовна веза – између Руса и Срба она је очигледна – коначно почиње да се материјализује
ПРОСЛАВЉЕНИ српски редитељ и вођа музичке групе The No Smoking Orchestra Емир Кустурица у великом интервјуу/разговору који је дао за часопис „Газпрома”, открио је да су два најважнија пројекта на којима тренутно ради нови филм „Љубав и рат”, који би требало да буде завршен следеће године, као и пројекат Мећавник, дрвени град.
„Факти” преносе делове овог разговора за часопис „Газпрома” .
- Претпостављам да ће се Дрвенград и даље развијати, како би постао прави културни центар. Коначни циљ је да се на Мећавнику, на почетку сваке календарске сезоне редовно одржава фестивал и да се овде, осим већ постојећих филмских и музичких манифестација, изводе, такође, позоришне и плесне представе. На овом пројекту радимо заједно са NIS (Naftna Industrija Srbije) и „Газпромњефтом”. Надам се да ће следеће године фестивал на Мећавнику бити још занимљивији и већи – рекао је Кустурица.
- Постоји мишљење да данас Русији и Србији недостаје национална идеја, која може да уједини људе, да пред њима отвори перспективе духовног развоја. Шта треба да се догоди како би се та ситуација променила?
– Све, од интернета до телевизије, све је то идеолошки отров, чије је деловање усмерено на то да се код човека уништи потреба идеализовања живота. Вера, духовност, идеали, национална култура и традиција, све се баца у блато, како би се свету убацио вирус тоталног нихилизма. Фикција постаје реалност. Холивудски филм се претвара у бесмислене видео игре, које немају никакву вредност за људски живот.
Историју сада пише телевизија, дозвољавајући себи слободно тумачење дешавања у свету, догађаје у интересу политичких и економских група, притом потпуно заборављајући на хуманост.
Постиндустријски, посттехнолошки човек изгубио је идеале. То се, између осталог, тиче и Русије и Србије. Сав тај идеолошки отров тешко је избацити из људског организама. Сматрам, да је без снажног потреса светских размера то просто немогуће урадити. Не треба очекивати да ће се тај проблем решити сам од себе, али Срби и Руси се сувише мирно понашају.
Андрићград
- Пре неколико година сте се сусрели са руским председником. Радило се о неком пројекту, али тада нисте желели да отворите карте. Да ли можете то сада да урадите?
– Тај пројекат је предвиђао отварање Словенског универзитета у Андрићграду. Тамо постоји место, где би се тај универзитет могао изградити. Међутим, за сада се ништа не дешава, мада актуелни председник Русије Владимир Путин има информацију о овом пројекту. Андрићград је покушај да се утиче на духовни препород савременог човека у овом делу Балкана. Наравно, то ће бити тешко. То је утопија, мада много слатка. Али, увек се надам најбољем. Андрићград може да постане оно, што нам одавно треба: територија словенског и руског утицаја на Балкану и Европи.
- Који је ваш став према доласку на Балкан руских компанија као што је, рецимо, „Газпромњефт”?
– Веома ме радује што су код нас дошле руске компаније, јер се вероватноћа новог бомбардовања полако своди на нулу. А наша духовна веза – између Руса и Срба она је очигледна – коначно почиње да се материјализује. Узгред, то је веома занимљиво и са историјског гледишта, јер никада Русија није била толико присутна на светском и европском тржишту, као данас. А то је веома битно и за нас.
Међутим, проблем је у томе што се ми налазимо исувише далеко једни од других и засад практично нема заједничких пројеката и заједнички реализованих идеја. А можда је најгоре то што ми без икаквог реда упијамо европски и амерички утицај, при чему не само оно што је добро, већ и оно, што је једноставно ужасно – истакао је Емир Кустурица у интервјуу за часопис „Газпрома”.