ПУТИН: Руска литература и језик треба да буду моћни фактори нашег утицаја у свету

РУСКИ ЛИДЕР ГОВОРИО НА НАЦИОНАЛНОМ САВЕТОВАЊУ КЊИЖЕВНИКА

• Сви морају да знају да постоји црвена линија преко које се не сме прелазити. Да, држава не треба да буде сурова, али држава мора обезбедити да сви поштују законе и одређена правила
• Русија се никада неће вратити у прошлост у којој су људи који нису били сагласни са влашћу протеривани из земље или слати у затворе. То никада нећемо допустити. Али, нико не може ни дозволити да се деловањем крше закони. О томе се ради
• Држава мора подржавати литературу и зато што она даје најтачнију дијагнозу стања друштва и открива његове болне тачке. Зато руску литературу треба учинити фактором идејног утицаја Русије у свету

         ШЕФ руске државе Владимир Путин – осврћући се на познате митинге прозападне опозиције на Блатном тргу у Москви – упозорио сународнике да кршење закона, каква су се тада догађала, могу земљу увести у проблеме са каквима се суочила 1917. године.

         Наступивши на саветовању руских књижевника, Путин је ову мисао наставио речима: „Уколико буде дозвољено да се крше закони – да се полицајцима скидају еполете и да их ударају некажњено у лице – заиста се можемо суочити са проблемима сличним оним из 1917. године. А , жели ли то ико?”

         Руски лидер је прокоментарисао и признање једног од учесника „блатних демонстрација” да је на полицију бацио „неодређени предмет”.

         Не наводећи му име, Путин је рекао да не зна да ли би било исправно да се за тог човека каже да је „књижевник”, па приметио: „За њега се једно може рећи сигурно – музама служи, а са главом се слабо дружи”.

         - Сви морају да знају да постоји црвена линија преко које се не сме прелазити. Да, држава не треба да буде сурова, али држава мора обезбедити да сви поштују одређена правила. Русија се – нагласио је Путин – никада неће вратити у прошлост у којој су људи који нису били сагласни са влашћу протеривани из земље или слати у затворе. У Русији и данас нико не хапси и не шаље у затвор за мисли, позиције и политичке погледе. То никада нећемо допустити. Наша земља се никада неће вратити у ужасну прошлост у којој је било могуће да се у затвору нађе Пастернак. Али, нико не може ни дозволити да се деловањем крше закони. О томе се ради.

         Председник Русије се критички осврнуо и на школске програме и притом указао да  руска „креативна класа” чини много доброг, али да понекад и претерује.

         „У нашим уџбеницима има непотребних компликација и несувислости, ствари које нико не може да схвати. За то су „заслужни” управо представници „креативне класе” који су се пробили у министарство образовања и тамо све цртају по своме”.

         У наставку излагања, Путин је предложио да се у руским школама повећа број часова за изучавање руског језика и литературе. „Данас се ти предмети изучавају на премалом броју часова, премало према њиховом значају. Нарочито треба преиспитати програме за изучавање језика и литературе у старијим разредима, јер се ниво знања руског језика међу младима смањује, као и интерес према књижевности”.

         „Наша земља је некада била земља у којој се највише читало на свету, а сада више не може да претендује на то почасно звање. Према статистици, грађани Русије читању књига посвећују, у просеку, свега девет минута дневно, а чак и тај показатељ има тенденцију пада. Поврх свега, постоји и проблем осиромашивања савременог говорног језика, па се све чешће срећемо са језичком неписменошћу и примитивизмом. Зато многи млади људи с муком могу да  на схватљив начин формулишу своје мисли”.

         Руски језик, нагласио је Путин, сувише је велики да би овакве тенденције могле да разоре његове традиције, али му, како је рекао, треба помоћи. Поред осталог и мотивисањем деце да изучавају богатство руског језика.     

         „Држава мора подржавати литературу и зато што она даје најтачнију дијагнозу стања друштва и открива његове болне тачке. Зато руску литературу треба учинити фактором идејног утицаја Русије у свету. Чак и ако је опадање интереса за читањем и за књиге светска тенденција – ми немамо право да се са тим миримо. Управо ми – могу да то кажем без преувеличавања – пред целом цивилизацијом носимо одговорност за очување руске литературе и њеног колосалног хуманистичког потенцијала. Наш задатак је да привучемо пажњу друштва према својој литератури, да руску литературу и руски језик учинимо моћним факторима идејног утицаја Русије у свету”.