Индијска сонда „Мангаљан“ кренула према Марсу
ПОЛЕТЕЛА СА КОСМОДРОМА „САТИША ДХАВАНА“ КОЈИ СЕ НАЛАЗИ НА ОСТРВУ ШРИХАРИКОТА У ДРЖАВИ АНДРА ПРАДЕШ
- Старт сонде са орбите око Земље према Марсу предвиђен је за 30. новембар 2013. године. Ако и та фаза мисије буде успешна - сонда ће стићи до Црвене планете у септембру 2014. године после чега ће са орбите приступити истраживању њене атмосфере и површине
- Русија за 2015. и 2018. годину планира се два слетања на Месец, а у 2016. и 2018. - реализацију заједничког руско-европског пројекта „Екзо Марс“
- САД ће 18. новембра упутити на Марс сонду Мaven која треба да обезбеди везу америчких марсохода са Земљом
ИНДИЈА је лансирала свој први интерпланетарни апарат на Марс у нади да ће постане четврта земља - после САД, ЕУ и Русије - којој је то пошло за руком. На тај начин, Делхи је престигао Пекинг у „утрци за Марс“.
Индија од своје прве интерпланетарне станице очекује потражи трагове живота и метана на Црвеној планети.
Огромну ракету PCLV-C25, високу 45 метара, пројектовала је Индијска организација за космичка истраживања. Она је лансирана у 14.38 по локалном времену.
Лансирање је било у директном тв-преносу са космодрома „Сатиша Дхавана“ који се налази на острву Шрихарикота у држави Андра Прадеш.
Лансирање је било успешно. Сонда тежине око тону и по одвојила се од ракете носача и изашла на орбиту око Земље, саопштила је Индијска организација за космичка истраживања.
Реч је о космичком апарату „Мангаљан“. Његов старт са орбите према Марсу предвиђен је за 30. новембар 2013. Године. Ако и та фаза мисије буде успешна - сонда ће стићи до Црвене планете у септембру 2014. године после чега ће изаћи на њену орбиту и приступити истраживању атмосфере и површине Марса.
Њено најближе растојање од површине Марса треба да буде 377 километара.
Кумарасвами Радакришнан, шеф Индијске организације за космичка истраживања, истакао је да је то прва интерпланетарна мисија Индије и да његова земља планира да у будућности реализује друге, крупније космичке пројекте.
Првобитно је старт ракете био је планиран за 28. октобар, али су лоше временске прилике у Тихом океану довеле до одлагања лансирања.
Лет индијске ракете прате два брода која су већ лоцирана око острва Фиџи, као и стручњаци NASA.
Пројекат „Марсијанска орбитална мисија“ коштао је Индију 4,5 милијарде рупија или више од 72,7 милиона долара. Лансирање је изазвало противречна осећања у самој Индији јер неки сматрају да су се та средства могла потрошити на борбу против сиромаштва.
Космичке амбиције Индијаца имају озбиљну основу: космички програм ове државе стартовао је пре више од пола века. Управо тада је тада била формирана и Индијска организација за космичка истраживања.
Свој први вештачки сателит Индија је први пут лансирала 1975. године (са територије СССР), а пет година касније и сонду Чандрајан-1 која је на Месецу пронашла трагове влаге.
Да на Марс може послати васионски брод са посадом - Њу Делхи је објавио пре три године. Индија такође планира слање лунохода и на Месец.
Индија ће постати шеста земља која је послала мисију на Марс, после Русије, САД, Јапана, Кине и Европске уније. Али, једино су за сада Русија, САД и ЕУ имале успешне мисије.
Руси 2015. и 2018. слећу на Месец
ПОЧЕТКОМ октобра ове године директор Института за космичка истраживања Руске академије наука Лав Зелени изјавио је да је тренутно у плану стварање орбиталних база на Месецу.
Руски научници се надају да ће се 2020 - 2022. године вратити и пројекту Фобос-Грунт.
Како је истакао је Зелени, за 2015. и 2018. годину планирају се два слетања на Месец, а у 2016. и 2018. - реализација заједничког руско-европског пројекта „Екзо Марс“.
NASA шаље сонду Мaven у помоћ марсоходима
А САД - упркос буџетској кризи - неодустају од планова даљег изучавања Марса.
САД имају намеру да 18. новембра упуте нову сонду на Марс.
Реч је о сонди Мaven која треба да обезбеди везу марсохода са Земљом. Лансирање је сигурно иако је било сигнала да ће бити одложено можда и до 2016. године због америчке буџетске кризе.
Maven ће изучавати не само атмосферу Марса, већ ће се бавити и ретранслацијом података са површине планете - са марсохода Curiosity и Opportunity.
Пројекат Maven, који је NASA одобрила октобру 2010, треба да разјасни како је Марс изгубио највећи део своје атмосфере.
Горан Шимпрага