У америчким школама децу-црнце терају да глуме – робове на плантажи памука

МАЈКА ЈЕДНЕ ДЕВОЈЧИЦЕ ИЗ КАРЛТОНА У МАСАЧУСЕТСУ ТУЖИЛА УСТАНОВУ ЗА ВАННАСТАВНЕ АКТИВНОСТИ

• Ученике-афроамериканце „куповали на пијаци за робове”, прегледали им зубе, терали их да „беру памук”, наводили да због „грађанског рата” беже у „северне државе”...
• Други црни ученик је открио да су „купци–робовласници” за време целе „игре” викали: „Сад ћу пустити на тебе псе који ће те растргнути!”, „Црнчуго, како си смео да подигнеш поглед према мени!”, „Ти си ништарија – гледај у земљу!”
• Директор школске установе Nature’s Classroom која је скандалозну «ваннаставну активност», Џон Сантос, покушао да објасни да је тај игроказ актуелан већ пуних 18 година. Тврдио је да је њен циљ: да преко реконструкције историјских догађаја научи децу да саосећају са понижавањем људи

         МАЈКА једне америчке ученице–црнкиње – Сандра Бејкер - тужила је руководство школе која је за децу организовала „игру улога” за време које су мали афроамериканци морали да играју улогу робова, а одрасли „добровољци европског изгледа” – улогу њихових газда или надзорника робова.

         Игра је имала прави „сценарио”: „робове” су прво куповали на пијаци, гледали им у зубе, а затим их затварали у тамне просторије где је требало да се осећају као у утроби брода који их вози према обалама Америке.

         Листу The Hartford Courant Бејкер је испричала да је њена 12-годишња кћерка – за време излета  у природу са децом из разреда – на својој кожи осетила све „тегобе ропства”. Све се догодило у основној школи града Карлтона у држави Масачусетс, а да ни наставници ни педагози о томе родитељима нису саопштили ништа.

         Бејкерова је сазнала шта се издогађало кад је упитала кћерку „како се провела”. Девојчица је испричала како је са осталим тамнокожим ученицима „брала памук на плантажама”, како је морала да „стоји испред стуба срама”, како је „живела у бараци за робове”. Чак и како је – за време грађанског рата (1861. године) – „возом побегла у северне државе”.

         Девојчица је мајци испричала и како је, док је „продавана на пијаци робова”, морала да стоји спуштене главе. Посведочила је и да су неки други „робови”, њени вршњаци, морали да скачу и плешу пред „купцима–робовласнцима”.

         Притом су им „купци” говорили да ће свако ко покуша да побегне бити „ишибан до смрти”.

         Директор школске установе Nature’s Classroom која је организовала излет, Џон Сантос, покушао је да објасни – кад је скандал већ избио – да је та игра актуелна већ пуних 18 година као саставни део ваннаставних активности у америчким школама. Тврдио је да је њен циљ: да научи децу да саосећају са понижавањем људи преко реконструкције историјских догађаја.

        Међутим, кад је клупко почело да се одмотава – још једна ученица је посведочила да  у свему што се догађало „није било шале”. Један црни ученик је открио да су „купци–робовласници” за време целе „игре” викали: „Сад ћу пустити на тебе псе који ће те растргнути!”, „Црнчуго, како си смео да подигнеш поглед према мени!”, „Ти си ништарија – гледај у земљу!”

         Сантос, правдајући се, уверавао да раније никада није имао притужбе на „ваннаставне игре” које је организова и у којима је учешће деце било „апсолутно добровољно”.

         У изјави „Вашингтон Посту” Сантос је ипак обећао да ће „игру” изменити и узети у обзир „замерке које су се чуле”.