ДОЛГОВ: Нека ЕУ прво реши проблем хомофобије у својој кући
МОСКВА ПОВОДОМ ИЗВЕШТАЈА AMNESTY INTERNATIONAL О ХОМОФОБИЈИ, ТРАНСФОБИЈА И КРИВИЧНИМ ДЕЛИМА ИЗ МРЖЊЕ У ЕВРОПИ
Константин Долгов
- У извештају се указује да 80 одсто Европљана - који су били жртве насиља због своје нетрадиционалне сексуалне оријентације - то не пријављује полицији, плашећи се хомофобије и трансфобије у самим државним институцијама
ЗАПАД не пропушта прилику да - коме год може, чак и Русији - „држи лекције“ поводом људских права. Поготово поводом права „сексуалних мањина“.
Посебно су САД и неке земље ЕУ потрудиле последњих недеља биле ревносне у критиковању руског закона који забрањује геј-пропаганду међу малолетницима. Међу Американцима су се нашли и они који су пропагирали бојкот Зимске олимпијаде у Сочију.
Због свега, не изненађује што је на такве покушаје одреаговао опуномоћеник Министарства иностраних послова Русије за људска права, демократију и владавину права Константин Долгов.
Сасвим конкретно, он се огласио поводом извештаја невладине организације Amnesty International о проблемима хомофобије у земљама Европске уније
Одговарајући на новинарско питање - како коментаришете недавно објављени извештај невладине организације Amnesty International „Зато што сам такав! Хомофобија, трансфобија и кривична дела из мржње у Европи“? - Долгов је рекао:
„Са занимањем смо се упознали са садржајем тог извештаја у којем се анализира ситуација са насиљем према представницима сексуалних мањина у земљама Европске уније. У том извештају се констатује да су предрасуде, дискриминација и злочини учињени из мржње према ЛБГТ заједници - као и раније - актуелни чак и у земљама ЕУ, где постоји релативна трпељивост према истополним везама. Овај закључак се илуструје многобројним примерима.
Посебно се истиче да 80 одсто Европљана - који су били жртве насиља због своје нетрадиционалне сексуалне оријентације - то не пријављује полицији, плашећи се хомофобије и трансфобије у самим државним институцијама.
Чињенице које су представљене у овом извештају само су потврда да Европска унија и њене државе чланице - пре него што се упусте у критиковање других земаља, каткад и за привидно ограничавање права сексуалних мањина - треба да реше озбиљне проблеме које у тој области имају у сопственој кући“.
