Сиријска армија ослободила град Маалулу у којем се још говори „Исусовим језиком“

ЕВО КАКО ЈЕ ЗАУЗИМАЊЕ ХРИШЋАНСКОГ ГРАДА У СИРИЈИ И МАСАКР КОЈИ ЈЕ УСЛЕДИО ОПИСАО ОЧЕВИДАЦ ВАИЛ МАЛАС

• Почело је тако што се војном контролном пункту на улазу у град приближио аутомобил са бомбашем-самоубицом. Тај ауто је одмах експлодирао и при том је био убијен велики број војника
• Након тога је неколико неколико десетина аутомобила са постављеним на њима оружјем улетело у град. Побуњеничка пешадија је ишла поред тих „борних кола“. Побуњеника је било на хиљаде
• Одмах по уласку у град почели су да проверавају лична документа и чим би видели да неко има хришћанско име - одмах су му пуцали у главу и ишли према следећем мештанину

       СИРИЈСКА регуларна армија ослободила је данас хришћански град Маалула чији становници још говоре староарамејски - „Исусов језик“.

       Владине снаге су ушле у центар данас око подне и почеле да истискују исламске екстремисте - припаднике сунитских терористичких формација Џабхат ан-Нусра и Исламска држава Ирака и Леванта - из периферних делова Маалуле.

       Екстренисти су упали у Маалулу са планинског масива Каламун и оскрнавили и пољачкали мушки манастир Светога пророка Илије и чувени женски манастир Свете равноапостолске Текле (ученице апостола Павла).

       Маалула је удаљена 60 километара од Дамаска. Новинар „Гласа Русије“ је успео да ступи у контакт са Ваилом Маласом, очевицем догађаја, сведоком драме који се за време јуриша налазио у градићу. 

       Према његовим речима, сиријска војска је одбила први напад, али су побуњеници успели да заузму околне узвишице и да са њих продру у град. 

       Ево шта је „Гласу Русије“ испричао Ваил Малас:

       - Био сам у посети рођацима у Маалули и разговарао сам са монахињама и монасима кад су у град упали терористи „Џабхат ан-Нусре“ и других оружаних група. Они су заузели најстарији - први у свету - женски манастир Свете Текле, потом и манастир Светог Илије и туристички хотел. Након тога су почели да руше зграде и скврнаве светиње. Већину монахиња и монаха су протерали, неке су заробили. Неколико свештеника су убили. Све крстове, кандила и друге црквене сасуде које имају неку материјалну вредност су покрали. Остало су спалили.   

       Тренутно су оба манастира, која се налазе на узвишењу, у поседу снајпериста побуњеника. Осим тога, приметили смо код побуњеника неко чудно оружје које раније никада нисмо видели, чак не могу ни да га опишем. 

       Почело је тако што се војном контролном пункту на улазу у град приближио аутомобил са бомбашем-самоубицом. Тај ауто је одмах експлодирао и при том је био убијен велики број војника. Након тога неколико десетина аутомобила са постављеним на њима оружјем улетело је у град. Побуњеничка пешадија је ишла поред тих „борних кола“. Побуњеника је било на хиљаде. Нисам могао да их избројим. Чинило се да су све своје снаге пребацили у Малулу. Кад су упали у град, викали су да ће очистити земљу од неверника и грешника. Њихов је циљ да убију што више мештана-хришћана и да дигну у ваздух што више цркава. 

       Побуњеници су одмах по уласку у град почели да проверавају лична документа и чим би видели да неко има хришћанско име - одмах су му пуцали у главу и ишли према следећем мештанину. 

       Успео сам да побегнем јер сам за време напада био близу главног пута, где је стајао аутобус. Возач је скупио што је могао више људи и одвезао их из града. Био сам међу тим срећницима.“