Пентагон би још 730 трутова до краја 2020 године

САД `обавиле` планету бар са 60 база за војне операције са убитачним беспилотним летелицама „трутовима“ (2)

• Након што изведу припремне провере пред лет - уз техничара који проверава сензоре трута - локални пилот седа испред Деловог компјутерског торња и мулти-монитора, са две тастатуре, џојстиком, педалом за гас, ролерболом (куглицом за управљање), мишем и разним прекидачима и надзире полетање летелице пре него што ће предати управљање колеги у САД који има сличну електронску опрему. Након извршавања мисије, контроле се пребацују назад на локалне оператере ради слетања
• За мање од три године, под председником Обамом, САД су извеле нападе трутовима у Авганистану, Ираку, Либији, Пакистану, Сомалији и Јемену. Руководство у Вашингтону тврди да има „карт бланш“ да убије осумњичене непријатеље у било којој земљи
• Министарство одбране САД  планира да купи око 730 нових система беспилотних летилица средње и велике величине“ током наредне деценије. У практичном смислу, ово значи више трутова као што су Жетеоци.
• Вол Стрит Џорнал је цитирао војне званичнике који су изјавили да Жетелац „може летети 1.150 миља (1.850 км) од своје базе, извести мисију и вратити се у базу

        ТАЈНА и јавна империја америчких база за класично и роботско ратовање – према једној студији – већ броји више од 1.000 војних база раштрканих по свету, а све оне могу примати и трутове. А сви су изгледи да ће се ширити и даље.

        Морнарица активно тражи погодну локацију у западном Пацифику за своју BAMS базу и тренутно преговара са неколико држава у Персијском заливу да постави једну базу и у том региону. Глобални јастребови су већ угњеждени у морнаричкој бази Сигонела (Sigonella) у Италији.

        Ратно ваздухопловство тренутно преговара са Турском да следеће године пребаци неке од својих трутова типа Грабљивац, који још увек лете по Ираку, у гигантску базу Инџирлик. Многе беспилотне летилице различитих типова су базиране у Ираку од почетка америчке инвазије на ову земљу, укључујући и тактичке моделе као што су Raven-B (Гавран) које су трупе лансирале из регионалне базе у Киркуку, затим беспилотне летилице типа Shadow (Сенка) које су летеле из офанзивне базе „Нормандија“ у провинцији Бакуба, па Грабљивци из ваздушне базе Балад, минијатурни трутови типа Desert Hawk (Пустињски јастреб) који су лансирани из ваздушне базе Талил и Scan Eagles (Скенирајући орлови) са базом у Ал Асад ваздушној бази.

        На другим местима, у подручју ширег Блиског истока, како пише часопис Евиејшн Вик (Aviation Week), војска лансира Глобалне јастребове из ваздушне базе Ал Дафра у Уједињеним Арапским Емиратима којима управља особље које је стационирано у Мeриленду, у морнаричкој бази Петаксент Ривер како би пратили „поморски саобраћај у Персијском заливу, Oрмуском мореузу и Арапском мору“.

___________________________________________________________________________

„Након извршавања мисије, контроле се пребацују назад на локалне оператере ради слетања.“

___________________________________________________________________________

Raven-B (Гавран)

        Постоје непотврђени извештаји да и ЦИА можда управља трутовима из ове земље. A изгледа да су се у недавној прошлости, друге беспилотне летилице слале из Кувајта и ваздушне базе Ал Џабер као и из ваздушне базе Сиб у Оману.

        У Катару, у ваздушној бази Ал-Удеид, америчке Ратно ваздухопловство руководи објектима за команду и контролу које су неопходне за трутовске ратове у Авганистану и Пакистану. Нова тајна база ЦИА-е на Арапском полуострву, која је кориштена за атентат на Анвара ал-Авлакија, може бити да је био војни аеродром у Саудијској Арабији чије је постојање недавно за Фокс Њуз потврдио виши амерички официр. У прошлости је ЦИА такође управљала беспилотним летелицама из Тузела у Узбекистану.

        У суседном Авганистану, трутови лете из многих база, укључујући ваздушну базу Џалалабад, војни аеродром у Кандахару, ваздушну базу у Баграму, базу Ледернек (Camp Leatherneck), базу Двајер (Camp Dwyer), борбену испоставу Пејн (Combat Outpost Payne), офанзивне базе Единбург и Деларам II (Delaram II), да поменемо само неке. Авганистанске базе, међутим, представљају више него само локације са којих трутови полећу и слећу.

        Уобичајена погрешна перцепција каже да су оператери који се налазе у САД једини који „покрећу“ америчке наоружане трутове. У ствари, око америчких ратних зона и у њима, беспилотне летилице почињу и завршавају своје летове под контролом локалних „пилота“.

        Узмите за пример огромну ваздушну базу Баграм у Авганистану. Након што изведу припремне провере пред лет уз техничара који проверава сензоре трута, локални пилот седа испред Деловог компјутерског торња и мулти-монитора, са две тастатуре, џојстиком, педалом за гас, ролерболом (куглицом за управљање), мишем и разним прекидачима и надзире полетање летелице пре него што ће предати управљање колеги у САД који има сличну електронску опрему. Након извршавања мисије, контроле се пребацују назад на локалне оператере ради слетања. Уз то, посаде у Авганистану обављају послове одржавања и поправљања трутове.

___________________________________________________________________________

„Након рације морнаричких „фока“ у Пакистану у мају, током које је убијен Осама Бин Ладин, лидери ове земље су наводно наредили САД да напусти базу Шамси.“

___________________________________________________________________________

Предатор у Баграму

        Након разорног напада бомбаша самоубице изведеног од стране двоструког агента Ал Каиде који је усмртио официре и уговорце ЦИА у офанзивној бази Чепмен (Forward Operating Base Chapman) у источноавганистанској провинцији Хост 2009. године, у јавност је изашла прича да је ова база била дубоко умешана у бирање мета за нападе трутовима дуж читаве границе са Пакистаном. Сами трутови су, како је својевремено приметио Вашингтон Пост, „дизани из одвојених база у Авганистану и Пакистану“.

        И Ратно ваздухопловство и ЦИА су изводили операције у пакистанском ваздушном простору са неким мисијама које су започете у Авганистану а неким унутар Пакистана. Током 2006. године, слике онога што је изгледало као Грабљивац и који су били стационирани у ваздушној бази Шамси у пакистанској провинцији Балочистан су пронађени на апликацији Google Earth и касније објављени. Током 2009. Њујорк Тајмс је известио да су оперативци из фирме Екс-И (Xe Services), компаније које је у прошлости била позната под именом Блеквотер (Blackwater) преузели задатак да наоружају трутове типа Грабљивац у „тајним базама ЦИА-е у Пакистану и Авганистану“.

        Након рације морнаричких „фока“ у Пакистану у мају, током које је убијен Осама Бин Ладин, лидери ове земље су наводно наредили САД да напусти базу Шамси. Обамина администрација је очигледно ово одбила и вест је процурила да је база, према Вашингтон Посту, у ствари била у власништву Уједињених Арапских Емирата који је омогућили САД да изграде војни аеродром „као долазну тачку за експедиције соколарства и других видова лова у Пакистану“.

___________________________________________________________________________

„Већ неко време, круже гласине о тајној америчкој бази у Етиопији.“

___________________________________________________________________________

Шамси

        Америчка и пакистанска влада су отада тврдиле да се Шамси више не користи за нападе трутовима. Било да је ово истинито или не, САД очигледно такође користе друге базе за трутове у Пакистану, укључујући можда и базу пакистанског РВ Шахбаз, у близини града Џакокобада као и још једну базу у близини Газија.

        У последње време, главна прича, што се тиче ширења империје база за трутове, односи се на Африку. У току последње деценије, америчка војска је користила базу Камп Лемоније (Camp Lemonier), бившу базу француске Легије странаца у мајушној афричкој нацији Џибути. Недуго након напада 11. септембра 2001. године, ова база је постала база за трутове типа Грабљивац (Predator) и од тада се користи за мисије у суседној Сомалији.

        Већ неко време, круже гласине о тајној америчкој бази у Етиопији. У последње време, један амерички званичник је открио за Вашингтон Пост да се дискусије у вези једне базе за трутове у тој земљи воде већ четири године, „али тај план је одгођен зато што 'Етиопљани уопште нису били њиме одушевљени'“. Ових дана је градња очигледно у току, ако већ није и готова.

___________________________________________________________________________

„Трутови су сада основа за будуће војно планирање Вашингтона и преферирани начин извођења ратова у иностранству.“

___________________________________________________________________________

Reaper (Жетелац)

        А онда, наравно, постоји и база за трутове на Сејшелима у Индијском океану. Једна мала флота трутова (америчке) морнарице и ратног ваздухопловства је тамо почела отворено летети током 2009. како би пратила пирате у водама овог региона. Међутим, поверљиве дипломатске депеше до којих је дошао Викиликс откривају да су ови трутови такође и тајно кориштени за мисије у Сомалији. „Са базом у једном хангару лоцираном на око четврт миље од главног путничког терминала на аеродрому,“ извештава Пост, ова база се састоји од три до четири „Жетеоца (Reapers) и око 100 америчког војног особља и уговораца, кажу депеше“.

        САД су такође недавно послале мање тактичке трутове у афричке државе Уганду и Бурунди за потребе војски ових земаља.

        Чак и ако Пентагонов буџет почиње да се смањује током наредних година, ширење америчке империје трутова је сигурна ствар у годинама које долазе. Трутови су сада основа за будуће војно планирање Вашингтона и преферирани начин извођења ратова у иностранству.

        Током осам година председништва Џорџа Буша Млађег, док су САД градиле своје флоте трутова, земља је покренула ратове у Авганистану и Ираку и извела ограничене нападе у Јемену, Пакистану и Сомалији, користећи трутове у бар четири од ових земаља. За мање од три године под председником Обамом, САД су извеле нападе трутовима у Авганистану, Ираку, Либији, Пакистану, Сомалији и Јемену. Руководство ове земље тврди да има „карт бланш“ да убије осумњичене непријатеље у било којој земљи (или бар у било којој нацији у тзв. „глобалном југу“).

        Према извештају Канцеларије за конгресни буџет која је објављене раније током ове године, „Министарство одбране планира да купи око 730 нових система беспилотних летилица средње и велике величине“ током наредне деценије. У практичном смислу, ово значи више трутова као што су Жетеоци.

___________________________________________________________________________

„Жетелац може, са максималним оптерећењем, то јест, са 3.750 фунти (1.700 кг) пројектила типа „Паклена ватра“ (Hellfire) и бомбама типа ГБУ-12 и ГБУ'30, летети од 16 до 20 сати.“

___________________________________________________________________________

Погодак трута ракетом Hellfire (Паклена ватра)

        Вол Стрит Џорнал је цитирао војне званичнике који су изјавили да Жетелац „може летети 1.150 миља (1.850 км) од своје базе, извести мисије и вратити се у базу... време које трут може провести лебдећи зависи од тога колико је тешко наоружан“. Према документу за обуку оператера трута до којег је дошао АлтерНет (AlterNet), Жетелац може, са максималним оптерећењем, то јест, са 3.750 фунти (1.700 кг) пројектила типа „Паклена ватра“ (Hellfire) и бомбама типа ГБУ-12 и ГБУ'30, летети од 16 до 20 сати.

        Чак и само један осврт на мапу света вам може показати да ће, уколико намерава да изводи још више напада трутовима по развијеном свету, САД бити потребно више база за будуће беспилотне летелице. Као што је један неименовани виши војни званичник указао репортеру Вашингтон Поста, док је говорио о новим базама за трутове које се роје око сомалијске и јеменске ратне зоне, „ако на то гледате географски, онда то има смисла – узмеш лењир и нацрташ раздаљину на коју (трутови) могу летети и одатке могу да полете“.

        Нешто раније ове године, једна анализа коју је објавио сајт ТомДиспеч (TomDispatch.com) је утврдила да постоји више од 1.000 војних база раштрканих по свету – један сенковити свет база који обезбеђује много постојећих локација које могу и које ће без сумње примати трутове. Међутим, локације које су биране за свет пре трутова неће увек дати оптималне коте за текуће и будуће необјављене ратове и атентаторске кампање САД. Тако да је будућа експанзија у Африци, на Блиском истоку и Азији вероватна.

        Какви су планови Ратног ваздухопловства? Потпуковник Џон Хејнс (John Haynes) је био типично опрезан. „Ми константно евалуирамо потенцијалне локације за наше операције на основу потреба мисија које еволуирају,“ изјавио је он. Ако последња деценија може да послужи као било каква индикација, ове „потребе“ ће само наставити да расту.

 

(Аутор Ник Турс (Nick Turse) је уредник сајтова Том Диспеч и АлтерНет. Његова последња књига носи назив „Случај за повлачење из Авганистана“)