Дуда Ивковић „сложио слагалицу” за Словенију
ОСАМ ДАНА ПРЕ ПОЧЕТКА „ЕВРОБАСКЕТА” СЕЛЕКТОР РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ СРБИЈЕ ИСКРИСТАЛИСАО КОЈИ ЋЕ СЕ ИГРАЧИ НАЋИ НА СПИСКУ
Све извесније да ће се на списку селектора наћи ових 12 играча: Теодосић, Марковић, Мицић, Богдановић, Недовић, Анђушић, Лучић, Калинић, Бјелица, Гагић, Крстић и Катић
Осам дана уочи почетка Европског првенства у Словенији селектор кошаркашке репрезентације Србије Душан Ивковић сложио је веома компликовану слагалицу. Турнир у Истанбулу искристалисао је слике 10 играча ће се наћи на списку, а још је преостало да медицински тим обелодани да ли ће Милош Теодосић и Владмир Лучић бити међу путницима. Све указује да ће добити „зелено светло” и формацијски, српка репрезентација требало би да изгледа овако: Теодосић, Марковић, Мицић (плејмејкери), Богдановић, Недовић, Анђушић (бекови), Лучић и Калинић (крила), Бјелица и Гагић (крилни центри), Крстић и Катић (центри).
На први поглед, ради се о потпуно новом тиму, изузетно подмлађеном, изнуђеном и бројним отказима, али који је прављен уз много труда и знања селектора Ивковића, по најмодернијим светским кошаркашким стандардима. Практично, представљање на неком великом такмичењу имаће чак девет играча, једно капитен Крстић, Марковић и Теодосић имају обиман репрезентативни досије.
Куриозитет је да чак шест момака долазе после сезона у домаћој лиги, што се не памти у новијој историји, као и да најстарији дебитант (Катић) има 33 године. У 11 припремних утакмица (8-3) на видело је испливало да су момци физички спремнији од противника што у знатној мери може да надокнади мањак квалитета и искуства пре свега, изузетну тактичку зрелост, спремност да се дефанзивни задаци обављају тимски и нападачку разноврсност. Ивковић је предност дао кандидатима који осим талента имају и могућност да одиграју на више позиција, па тако чињеница да имамо само једну класичну „четворку” и две „петице”, не буди стрепњу.
У одсуству првог организатора игре Теодосића, Ивковић је разигравао Марковића, али и „направио” Мицића. Најмлађи члан тима (19) напредовао је из утакмице у утакмицу, мењао младалачку ћуд и лидерске навике из Мега Визуре (предуго држање лопте у поседу) и у финалу турнира у Истанбулу дипломирао. Што се бековске линије тиче, потпуно је нова у односу на последње ЕП у Литванији. Богдановић, Недовић и Анђушић имају различите кошаркашке карактеристике, али селектор је успео да добије оно што је раније недостајало. По потреби сва тројица могу да одиграју на позицији ниже и више. Богдановић је јачи у дефанзиви, Недовић има нападачка решења и продором и шутом, а Анђушић је готово непогрешив са дистанце, способан да реши утакмицу, као што је био случај против Хрватске.
Један од првих новајлија који се најозбиљније наметнуо био је Никола Калинић. Искористио је на најбољи начин померање Бјелице на позицију крилног центра и одсуство Лучића и игром у оба смера , посебно смелошћу да преузима одговорност, обезбедио место у тиму. Бјелица се добро снашао у новој улози. Брзином и висином може да одговори већини захтева „четворке”, а Гагић је тек у финишу припрема стекао предност у односу на искуснијег Штимца, пре свега физичким предиспозицијама. Велики адут у Словенији требало би да буду центри Крстић и Катић. Селектор добар део тактике заснива на унутрашњој игри из које проистичу бројне офанзивне могућности. Катић упркос годинама показује невероватну жељу да напредује, а оставио је утисак играча који има у дресу са државним грбом стотињак утакмица. У великој мери је растеретио Крстића који има далеко више свежине и простора за креацију.
Докле може овај тим у Словенији, тешко је рећи у овом тренутку. Многи параметри (форма, тимска игра, атмосфера и мотив) указују да има места оптимизму, а са иоле спремним Теодосићем и Лучићем добиће на квалитету. Најтежи посао очекује га у првој фази, у групи „смрти” (Литванија, Црна Гора, Македонија, Босна и Херцеговина и Летонија) из које ће три првопласиране репрезентације наставити такмичење.
Ивковић је као циљ поставио пласман до шестог места које догодине води на Светско првенство у Шпанији, али кандидата је доста, а пут изузетно тежак. Зато је најважније ићи из утакмице у утакмицу, а прва против Литваније, која је један од кандидата за медаљу, могла би да буде кључна за наш млади састав. Валанчијунас, Клеиза и Мотеијунас ће донети квалитет свом тиму из NBA, али велико је питање како ће игра Литванаца функционисати без двојице искусних организатора игре Јасикевичијуса и Каукенаса, као и снажог Јанкунаса. Било би лепо да се понови Пољска. Пре четири године такође млада селекција Србије, предвођена Ивковићем, изненадила је на старту Шпанију и кренула ка сребрној медаљи...
