Конкуренти Рокфелера оспоравају БРИКС и настоје да Кину окрену против Русије

ЗАШТО ПОЗНАТИ АМЕРИЧКИ ЕКОНОМИСТА НУРИЕЛ РУБИНИ

ПРОРИЧЕ ТУЖНУ БУДУЋНОСТ ЗЕМАЉА БРИКС

Нуриел Рубини

• Рубини је предвидео финансијску кризу 2008. и од тада носи надимак Доктор Злокобни (Dr. Doom) и коаутор је, заједно са Јаном Бремером, концепције „велике нуле“ 
• У складу са том концепцијом, у свету после кризе ни у једној земљи појединачно, или групи земаља, нема политичко-економских полуга или воље да би се решили битни међународни проблеми. То не могу да ураде ни САД, којима за врат дише његов главни ривал - Кина
• Рубини и Бремер излаз виде у својеврсној „размени фигура“: САД треба да изведу своју реиндустријализацију уз кидање формиране у последњој деценији мреже трговинско-економских односа са Кином
• А пошто ће Кина имати значајне губитке, она ће покушати да их надокнади између осталог и експанзијом на руски Далеки Исток и Сибир. Зато би САД требало да милостиво зажмуре на једно око пред таквом експанзијом. Јер, треба нечим одобровољити „оштећени“ Пекинг  
• Сасвим је природно да је за свет „велике нуле“ сваки савез између Русије и Кине погубан. Ту спадају и такви полуформални савези као што је БРИКС. Зато не чуди што су Бремер и Рубини наизменично иступали за искључење Русије из БРИКСа
• Врло је могуће да ће идеје Рубинија и других критичара клуба водећих земаља у развоју одговарати интересима конкурената групе Рокфелера, који су склони да сачувају данашње стање ствари - доминацију англосаксонске демократије са ресурсним ослањањем на регион Блиског Истока у политичком и војном савезу са Израелом   
• А догађаји ће се, највероватније, развијати по класичном источном сценарију: пси ће наставити да лају а каравани ће и даље пролазити  

Пише: Кирил БЕНЕДИКТОВ, политиколог (Москва)  

          ПОЗНАТИ амерички економиста Нуриел Рубини објавио је у лондонском листу The Guardian чланак у којем је прорекао тужну будућност земаља у саставу групе БРИКС (BRICS).

          Ову групу земаља у динамичном развоју чине Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка, а перспективе БРИКС су биле (и остају) једна од популарних политичких тема у последњој деценији.

          Саму скраћеницу (која је на почетку звучала као BRIC јер се Јужноафричка република прикључила групи пре свега две године) први пут је искористио главни економиста Goldman Sachs Џим О'Нил 2001. године.

          На енглеском BRICS звучи скоро исто као bricks - цигле. Занимљива скраћеница је прихваћена и почела да се користи свуда, а у руском делу интернета чак се појавила и алтернативна скраћеница БРЮКИ (панталоне - прим.прев.) - Бразил, Русија, ЈАР, Кина, Индија.    

          Идеја О’Нила је стигла у финансијску империју Goldman Sachs таман на време - у наредних неколико година банка је постала главни „пиар“ новог блока.

          Почевши од 2003. Goldman Sachs је редовно објављивао извештаје који су предвиђали блиставу будућност БРИК.

          Занимљиво је да се првобитно апстрактна хипотеза, сазрела у недрима аналитичких служби финансијске корпорације, доста брзо интегрисала у реалне политичке конструкције.

          До 2011., када се BRIC припојила Јужна Африка, која је додала скраћеници слово S, група се претворила у утицајни међународни клуб, чији су чланови озбиљно разматрали могућност укидања коришћења долара и евра и преласка на националне валуте при међусобним плаћањима. Разлози за то су били: још до приступања клубу Јужноафричке Републике, територије четири државе су чиниле 26% територије читаве планете, 42% њеног становништва и скоро 15% светског БДП.  

          Међутим темпо раста је почео да пада. И чим су обими раста БДП земаља БРИКС престали да изненађују, почео је контранапад.

          У западним медијима су почели да се појављују чланци у којима се доказивало да никакав клуб земаља у развоју који би озбиљно угрозио лидерску позицију „златне милијарде“ у стварности не постоји - да је све то фикција, докона измишљотина стручњака Goldman Sachs.

          Многобројни проблеми у структури земаља БРИКС доводе до тога да те земље постају све мање занимљиве за инвеститоре, да почиње одлив капитала. Без обзира на то што „аутор“ БРИКС Џим О'Нил наставља да брани своју позицију, тврдећи да ће ова група до 2015. превазићи по укупној економској моћи САД, генерално концепција Goldman Sachs је изложена све строжијој критици. Након пробног „гађања“, у бој је ступила тешка артилерија у виду Нуриела Рубинија.  

          Рубини се сматра за једног од најбољих и најутицајнијих стручњака у сфери глобалних финансија.

          Он је предвидео финансијску кризу 2008. и од тада је добио надимак Доктор Злокобни (Dr. Doom). За нас је Рубини интересантан више као један од аутора концепције „велике нуле“, коју је изнео заједно са стручњаком за Источну Европу Јаном Бремером 2011.   

          У складу са том концепцијом, у свету после кризе ни у једној земљи појединачно, или групи земаља, нема политичко-економских полуга или воље да би се решили битни међународни проблеми. То не могу да ураде ни САД, којима за врат дише његов главни ривал - Кина.

          Бремер и Рубини су излаз видели у својеврсној „размени фигура“: САД треба да спроведу реиндустријализацију, кидајући формирану у последњој деценији мрежу трговинско-економских односа са Кином. Пошто ће Кина имати значајне губитке, она ће покушати да их надокнади између осталог и експанзијом на руски Далеки Исток и Сибир (нећемо сада да разматрамо реалистичност ових претпоставки - нас занима само логика).

          САД би требало да милостиво зажмуре на једно око пред таквом експанзијом. Јер, треба нечим одобровољити „оштећени“ Пекинг.   

          Сасвим је природно да је за свет „велике нуле“ сваки савез између Русије и Кине погубан. Ту спадају и такви полуформални савези као што је БРИКС. Зато не чуди да су Бремер и Рубини наизменично иступали за искључење Русије из БРИКС-а.

          Штавише, парола „Искључити Русију из БРИКС!“ у последње време се чује све гласније.

          Један од водећих економиста лондонског листа City, Роџер Бутл, у чланку специјално посвећеном овом питању изволио је нашалити се да Русија остаје у групи само да не поквари скраћеницу - без ње ће скраћеница, тобоже, звучати као BICS, а то већ подсећа на назив јевтиних хемијских оловака.  

          Рубини је отишао и корак даље. Сада он прориче „тешко слетање“ за економије свих (без изузетка) земаља које улазе у БРИКС.

          „Медени месец се завршио“, - констатује он. Чак и вођа групе - Кина, показује знатно смањење темпа раста - 7,8% 2012. у поређењу са 10% у током последње три деценије.

          Разлог је прегревање тржишта у развоју, дефицит буџета, смањење потражње сировина и сл. Међутим, главно је - „већина земаља БРИКСа и нека друга тржишта у развоју се крећу у правцу неких варијација на тему државног капитализма“.

          Није сасвим јасно шта се променило за последње две године у економској политици, например, Кине, коју су Бремер и Рубини не тако далеке 2011. истицали као пример земље у којој је „комунистичка партија створила сложени и моћни економски систем, који је извео државу из ужасног сиромаштва, претворивши је у другу светску економију“.

          Занимљиво је, међутим, да сада реч није само о Русији.   

          Тешко је отргнути се утиску да се овде не ради о само економским показатељима (мада опште смањење темпа раста, разуме се, није измислио Рубини - свет полако клизи у мочвару глобалне стагнације).

          Иза сваке апстрактне концепције обично стоје конкретни финансијски интереси. Концепција БРИКС коју су формулисали стручњаци Goldman Sachs, како изгледа, одговарала је финансијској империји Рокфелера, заинтересованој за раст „алтернативних економија“ и успостављање контаката са тим земљама са којима САД немају баш сјајне односе - например са Ираном, а Иран је један од главних партнера групе БРИКС и очигледан је кандидат за чланство у том клубу.

          Врло је могуће да ће идеје Рубинија и других критичара клуба водећих земаља у развоју одговарати интересима конкурената групе Рокфелера, која је склона да сачува данашње стање ствари - доминацију англосаксонске демократије са ресурсним ослањањем на регион Блиског Истока у политичком и војном савезу са Израелом.   

          Уосталом, прошле јесени Рубини је већ предвидео распад зоне евра за максимум пола године.

          Зато - ако се песимистична прогноза „Доктора Злокобног“ у вези земаља БРИКС не оствари - сумњам да ће га избрисати са листе првих сто интелектуалаца света по верзији Foreign Policy.

          А догађаји ће се, највероватније, развијати по класичном источном сценарију: пси ће наставити да лају а каравани ће и даље пролазити.   

          Превела Марија Петрова