РЕКС: Оживљавање нацизма у Хрватској и капитулација Србије

РУСКА АГЕНЦИЈА РЕКС ОБЈАВИЛА ТЕКСТ О ДЕШАВАЊИМА У ХРВАТСКОЈ

И О ТОМЕ ШТА ЧЕКА СРБИЈУ ПОСЛЕ УЛАСКА У ЕУ

• Хрватска је након 1991. реализовала политику уништавања и протеривања Срба коју су током Другог светског рата водиле снаге фашистичке творевине Независне државе Хрватске, које су иначе учествовале и у Хитлеровим покушајима освајања Сoвјетског Савеза.
• Након протеривања 1995, број Срба данас се свео на свега 3% становништва, а Хрватска не одустаје од идеје да се та тенденција настави
• И са уласком Хрватске у ЕУ, Србима је остављен само избор:  исељавање или покатоличавање
• Ако се зна да је хрватски спољни дуг порастао на преко 44 милијарде евра и да јавни дуг наставља да расте, с правом се поставља питање: одакле хрватским компанијама новац за даљњу експанзију у региону и посебно према Србији?
• У Србији се процењује да Александар Вучић по налогу Немаца и осталих западних играча настоји да уништи велике домаће привредне субјекте како би њихово тржиште и послове препустио Хрватима и другим страним компанијама. Све се то одвија под маском наводног тражења ЕУ да се Србија обрачуна са криминалом и корупцијом
• Новине у Србији које су доминантно у немачком власништву, по правилу за корупцију увек оптужују само српске и руске компаније док о корупционашком и монополском понашању хрватских и европских компанија ћуте

          РУСКА Информативна агенцији Рекс објавила је ауторски текст  др Мише Ђурковића о дешавањима у данашњој Хрватској и о томе шта може очекивати Србију после уласка у ЕУ.

          ИА Рекс је за Ђурковићев текст направила овај краћи увод за своје читаоце:

          Тенденција оживљавања и охрабривања нацизма у земљама бившег СССР и соцлагера, које су ступиле у ЕУ, поприма карактер опасне епидемије.

          Етнократским режимима у земљама Прибалтика сада се прикључила и Хрватска где се дискриминишу и српски језик и српско становништво.

          У евроунијској Хрватској у току је процес рехабилитације деловања хрватских фашиста (усташа) који су се “прославили” суровошћу која је - у периоду етничких чистки током Другог светског рата - изазивала одбојност чак и код Хитлерових војника.

Др Миша ЂУРКОВИЋ, Институт за европске студије, Београд

          У РАНУ зору на Петровдан 12. јула ове године, специјалне јединице хрватске полиције у пуној ратној опреми са дугим цевима, док су породице још спавале, упале су у куће дванаесторице Срба из села Трпиња, где су Срби већинско становништво, и брутално их похапсиле и одвеле из кућа.

          Накнадно је објављено да су против њих подигнуте оптужнице за наводне ратне злочине, убиства и протеривања цивилног становништва као и припадника хрватске војске, почињене у време распада Југосалвије 1991. године. Врло брзо тројица су пуштена на слободу у недостатку доказа док се остали и даље налазе у притвору.

          Председник водеће српске странке у Хрватској Милорад Пуповац истог дана је указао да се ради о чистом наменском застрашивању Срба. Сви ови људи су све време доступни и полицији и тужилаштву Хрватске и без проблемa би се јавили на позив званичних органа као што се то дешавало и у другим случајевима. Међутим, овакав поступак полиције који се догодио тек дванаест дана након званичног ступања Хрватске у Европску унију, послао је јасну поруку Србима да ће политика застрашивања, укидања сваких права и даљих притисака усмерених у правцу исељавања или покатоличавања, бити додатно појачана након што је Хрватска добила овај нови статус и ветар у леђа.

          Пре осамнаест година уз помоћ Америке, Немачке и других западних земаља, Хрватска је у акцијама Бљесак и Олуја у свега неколико дана претерала више стотина хиљада Срба из некадашње Српске Крајине. До данас се вратио веома мали број тих људи (углавном старије становништво), а Хрватска и даље чини све могуће опструкције кад је повратак у питању.

          Највећи проблем је одбијање да се Србима врати право на употребу више од 40 000 станова у градским срединама које би могли да откупе под истим условима као и други грађани Хрватске. Штос е тиче наводних ратних злочина које су Срби починили, Хрватска упорно одбија да обелодани коначне спискове осумњичених и стално изналази и измишља нове случајеве чиме преостале Србе држи у сталном страху.

          Хрватска је након 1991. реализовала политику уништавања и протеривања Срба коју су током Другог светског рата водиле снаге фашистичке творевине Независне државе Хрватске, које су иначе учествовале и у Хитлеровим покушајима освајања Свјетског Савеза.

          Након протеривања 1995, број Срба данас се свео на свега 3% становништва, а Хрватска не одустаје од идеје да се та тенденција настави.

          У исто време, хрватске компаније већ више од десет година настављају експанзију према подручју Србије.

          Пре свега уз помоћ немачког капитала који директно или преко Европске банке за обнову и развој помаже такве пројекте, хрватске фирме су у процесу приватизације преузеле велики број стратешких компанија у Србији преузимајући тако читаве секторе привреде, као и велики део малопродаје. На пример, компанија Нексе група, за коју се тврди да је незванично у влаништву бившег хрватског председник Степана Месића, преузела је кикиндску фабрику Тоза Марковић, некдашњег европског лидера у производњи црепова и других покривки за куће.

          Пре неколико година хрватска Атлантик група под контроверзним околностима преузела је словеначку Дрогу Колинску а тиме и низ водећих српских фирми у прехрембеној индустрији као што су Соко Штарк или Гранд кафа. Велико је питање било: одакле овој малој хрватској компанији 242 милиона евра којима је Дрога купљена?

          Недавно се десила слична траснакција којом је хрватски Агрокор Ивице Тодорића, де факто хрватски државни пројекат, купио некадашњи понос словеначке привреде компанију Меркатор?

          Тодорић је већ у Србији власник ланца малопродаје Идеа, а овом трансакцијом добио је и и малопродајне ланце Меркатора и Родића. Размере ове куповине су толике да су већ отворене приче о томе да ли Тодорић на тај начин стиче монополски положај у одређеним срединама.

          Ако се зна да је хрватски спољни дуг порастао на преко 44 милијарде евра и да јавни дуг наставља да расте, с правом се поставља питање: одакле хрватским компанијама новац за даљњу експанзију у региону и посебно према Србији?

          У исто време српским компанијама је годинама систематски спречаван сваки покушај улагања или куповине компанија у Хрватској (таквих примера нема више од три).

          У међувремену нова прозападна власт, у којој Александар Вучић стиче диктаторски положај, на основу фингиране оптужнице у затвор је сместила водећег српског приватника Мирослава Мишковића, власника компаније Делта (настале у доба Милошевића као српски државни пројекат).

          Овдашње процене су да Вучић по налогу Немаца и осталих западних играча настоји да уништи велике домаће привредне субјекте како би њихово тржиште и послове препустио Хрватима и другим страним компанијама. Све се то одвија под маском наводног тражења ЕУ да се у Србији обрачунају са криминалом и корупцијом.

          Новине које су доминантно у немачком власништву, по правилу за корупцију увек оптужују само српске и руске компаније док о корупционашком и монополском понашању хрватских и европских компанија ћуте.