Само је у британским екс-колонијама умесна усхићеност рођењем Џорџа Александра Луиса

РУСИ ОПОМЕНУТИ ДА БРИТАНИЈА НИ ИЗДАЛЕКА НИЈЕ УВЕК БИЛА ПРИЈАТЕЉСКА ПРЕМА ЊИХОВОЈ ЗЕМЉИ

• Рођење наследника британске круне руски медији су приказивали као главни, централни догађај дана. Таква ревност је умесна у бившим британским колонијама, као што је Аустралија, али тешко да краси Русију
• Уосталом, шта значи да је војвоткиња од Кембриџа родила сина? Је ли дете које се родило некога овластило да га зову сином?  Зар је искључено да ће касније он пожелети да се претвори у ћерку – принцезу?
• Тек касније видеће се кога је војвоткиња родила. Принца или принцезу. Родитеља № 1 или родитеља № 2. Ова Санта Барбара старој није пар

         Пише: Александар РАЗУВАЈЕВ

         АКО се пажљиво анализира руски штампани електронски и телевизијски информативни простор током последњих дана није тешко приметити да је главна новост била рођење наследника британског престола.

         Војвода и војвоткиња од Кембриџа саопштили су име новорођеног принца – Џорџ Александар Луис. Иначе, име Џорџ било је једно од најпопуларнијих код кладионичара тако да је мало ко могао да заради. Војвоткиња од Кембриџа родила је дечака у понедељак, а у уторак су отпуштени из болнице.

         Та вест је оставила иза себе све друге руске и међународне догађаје.

         Међу експертима постоји широко распрострањено уверење да лукави Англосаксонци свим силама покушавају да обичан догађај претворе у светски празник, а то, наводно, у потпуности одговара оријентацији династије Виндзор на обнављање глобалне империје.  

         Такво гледиште је, наравно, дискутабилно: глобална англосаксонска империја жива је и здрава, али непосредно Лондон тешко да има шансе да поврати већ давно изгубљену светску доминацију.

         Мислим да се ипак ради о нечем другом: руски медији (укључујући и државне!), приказивали су рођење наследника као главни и централни догађај дана. А то, не само да је чудно, него још није баш ни пристојно.

         Можда је таква ревност умесна у бившим британским колонијама као што је Аустралија, али тешко да краси Русију.

         Ако се сетимо историје, Британија ни издалека није увек била тако пријатељска према нашој земљи, како се по традицији сматра.

         Савез две државе у прва два светска рата пре је био изнуђен него искрен. Двосмислена је улога Велике Британије у краху руске монархије пре сто година. Први и последњи председник СССР-а и перестројка, која је лагано прешла у препуцавање (не и без утицаја Маргарет Тачер, што нико никада није скривао), и уопште, распад Совјетског Савеза, посебна су тема.

         Међутим на Интернету и поред малих екрана много је дама и напросто поводљивих људи заборавило на свој реални живот и привремено почело да живи туђим.

         Звучи ли познато? Кроз то смо пролазили пре двадесет година.

         Док су прави момци делили кеш и имовину, већи део земље гледао је латиноамеричке серије. Требало је људе нечим заокупирати да не би сметали на том путу.

         Рођење британског наследника дуга је тема: само репортажама о памперс-пеленама и првом „гу” може се окупити добар аудиторијум.

         А то је тек почетак, верујте ми. Јер, шта значи да је војвоткиња од Кембриџа родила сина? Је ли дете које се родило овластило да га зову сином? Зар је искључено да ће касније он пожелети да се претвори у ћерку – принцезу? Односно, већ сад званично саопштење из Бакингемске палате требало би да изгледа више толерантно према окружењу. Војвоткиња од Кембриџа се породила.

         То је све. А тек касније видеће се кога је родила. Принца или принцезу. Родитеља № 1 или родитеља № 2.

         Ова Санта Барбара старој није пар.

         Превела

         Ксенија Трајковић