NASA би да њени васионски бродови за лет користе „деформисање простора“

ИДЕЈА ПРИПАДА 43-ГОДИШЊЕМ ФИЗИЧАРУ И ИНЖЕЊЕРУ ХAРOЛДУ ВАЈТУ

Хaрoлд Вајт

• Верују да је око космичког брода могуће створити „мехур“ који би са једне стране ширио простор, а са друге га скупљао. На тај начин би се космички апарати „одбацивали од Земље према далекој звезди непосредним самим просторно-временским континуумом“ и летели брже од светлости
• На тај начин би време потребно за пут до далеких звезданих система било скраћено са неколико десетина хиљада година на само неколико недеља или месеци
• Теоријски је такву могућност први изнео Мексиканац Мигел Алкубјер, који никада није срео Вајта. Он упозорава да је главна препрека у томе што се „деформишућим мехуром“ не би могло управљати из космичког борда и што се он не би могао укључивати и искључивати по жељи астронаута

         АМЕРИЧКИ научници из NASA раде на стварању технологије која деформише (искривљује) простор што ће омогућити да космички бродови лете брже од светлости.

         Међутим, пре тога ће морати да оповргну основне принципе теорије Алберта Ајнштајна.

         У тексашком истраживачком центру који припада NASA покушавају да око космичког брода створе „мехур“ који би са једне стране ширио простор, а са друге га скупљао. На тај начин би се космички апарати „одбацивали од Земље према далекој звезди непосредним самим просторно-временским континуумом“.

         Идеја припада физичару и инжењеру Хaрoлду Вајту.

         Овај 43-годишњи проналазач своје прорачуне заснива на теорији мексичког колеге Мигела Алкубјера који је 1994. године претпоставио да је Ајштајново брзинско галактичко ограничење могуће превазићи у случају доласка до могућности контролисања густине простора.

         Тренутно Вајт и његова екипа покушавају да „деформишу“ трајекторију фотона и сазнају да ли је могуће да га подстакну на брзину већу од брзине светлости.

         Овај научник сматра да уколико је сама природа у стању то да учини, онда човек само треба да преузме иницијативу у своје руке.

         Он признаје да је стварање правог брода, сличног USS Enterprise, могуће у далекој будућности, а да његов пројект треба да отвори могућности далеким и дистанционим космичким летовима.

         На тај начин би време потребно за пут до далеких звезданих система било скраћено са неколико десетина хиљада година на само неколико недеља или месеци.

         Вајтове колеге сматрају да је њеова идеја „у овом времену безумна“, али признају да му ипак треба дати потребно време.

         Ричард Обуси, физичар и председник Icarus Interstellar, каже: „Склони смо да прецењујемо да у кратком временском року можемо нешто учинити, али у великом броју случајева потцењујемо наше могућности у дугорочној перспективи“.

         Док је сам Мигел Алкубјер, који никада није срео Вајта, признао да је главна препрека у томе што се „деформишућим мехуром“ не може управљати из космичког борда и што се он не може укључивати и искључивати по жељи астронаута.

         Прве новости да постоје теоријске могућности да се пројектује мотор који ће деформисати простор појавиле су се на сајту NASA у марту ове године.

         О практичној употреби овог устројства се не говори, међутим то је престало да буде достигнуће ентузијаста из времена популарности научне фантастике када се говорило о warp-мотору (од енглеског warp - извитоперити, изопачити).

         Овим се сада бави озбиљан научни тим.