У вођству умерени Рохани, Галибаф и Џалили далеко заостали

ИЗЛАЗНОСТ НА ИРАНСКИМ ПРЕДСЕДНИЧКИМ ИЗБОРИМА БИЛА - 80 ОДСТО

Хасан Рохани

• Бивши секретар Врховног савета за националну безбедност и бивши ирански „атомски преговарач“ води са 51 одсто гласова, док његови главни конкуретни (на 65 одсто пребројаних гласачких листића) имају 17, одсносно 13 одсто
• Немачки политиколог Валтер ПОШ проценио да ће Рохани, ако постане наследник Махмуда Ахмадинеџада, показати одређену гипкост у преговорима са „међународном заједницом“, али да ће кардиналне промене у иранском атомском програму и под њим бити немогуће
• Руски експерт Игор КОРОТЧЕНКО на ствари гледа из сасвим другог угла: „Запад уопште није заинтересован да се ситуација око Ирана реши и смири. Чак ни кад би Техеран био спреман да у потпуности задовољи све западне интересе и захтеве поводом свог атомског програма. У том случају би се нашли други разлози за држање Ирана на оптуженичкој клупи. Кренуле би нове оптужбе да Техеран подржава Хезболах или да финансира дестабилизацију Блиског Истока

          БИВШИ секретар Врховног савета за националну безбедност и бивши ирански „атомски преговарач“ - Хасан Рохани, којег много сматрају умереним и реформатором - води на председничким изборима. После 65 одсто пребројаних гласачких листића, он је убедљиво први са равно 51 одсто јер је за њега гласало 11.756.ооо Иранаца са правом гласа од 23.014.873 проверених гласова.

         Ако Рохани до краја задржи садашње позиције - он ће постати шеф државе изабран већ у првом кругу.

         Ирански медији јављају да је излазност била око 80 одсто!

         Главни конкурент Роханију засад је конзервативац Мохамад Багер Галибаф, коме је подршку дало односно 17 одсто гласача.

         Ирански преговарач за нуклеарна питања, Саид Џалили, засад добија 13 одсто гласова.

         Бивши шеф Чувара револуције, Мохсен Реза, има 10 одсто.

         Право гласа у Ирану има 50,5 милиона људи.

         Ирански врховни вођа, ајатолах Али Хамнеи, јавно није подржао ниједног кандидата.

         Немачки политиколог Валтер Пош проценује да ће Рохани, ако постане наследник Махмуда Ахмадинеџада, показати одређену гипкост у преговорима са „међународном заједницом“, али да ће кардиналне промене у иранском атомском програму и под њим бити немогуће.

         Пош је сасвим одређен: „Реформатор Рохани је у стању да побољша односе са Западом, али он никакве нагле заокрете неће правити. Независно од тога, његова победа ће значити јак удар по позицијама иранских исламиста које су на председничким изборима представљали Џалили и Галибаф“.

         Руски експерт Игор Коротченко, главни уредник магазина „Национална одбрана“, на ствари гледа из сасвим другог угла.

         „Запад уопште није заинтересован да се ситуација око Ирана реши и смири. Чак ни кад би Техеран био спреман да у потпуности задовољи све западне интересе и захтеве поводом свог атомског програма. У том случају би се нашли други разлози за држање Ирана на оптуженичкој клупи. Кренуле би обновљене оптужбе да Техеран подржава Хезболах или да финансира дестабилизацију Блиског Истока. Американце и њихове савезнике задовољила би само потпуна смена власти и курса у Ирану, са либералним и прозападним политичарима у главним улогама“.