Нова светска криза на помолу?

     ЈОШ ЈЕДАН ГЛОБАЛНИ ЕКОНОМСКИ ЦУНАМИ СТИЖЕ ИЗ АМЕРИКЕ    

•      Професор на ФЕФА факултету Небојша Савић: Светска привреда је пред ризиком поновног пада - већим него што у последње две године

     Још једна економска криза, сва је прилика, могла би да покуца на врата светске економије, а последично и Србије. И овога пута финансијска непогода стиже из Сједињених америчких држава, као уосталом и 2008. године. Први пут у историји кредитни рејтинг светског економског лидера смањен је са ААА, за једно А, што је остатак планете већ бацило у бригу.

     Светске берзе су уздрмане и главно питање је колики су домети поновног економског посртања. И то таман када су поједини економски показатељи сигнализирали да је опоравак евидентан.

     Професор на ФЕФА факултету Небојша Савић сагласан је са оценом да је светска привреда пред ризиком поновног пада, и то већим него што је био у последње две године. Проблем је, каже, с овако поновљеном кризом што се она евидентира тек пар месеци пошто се догоди.

     РЕПРИЗА 2008.

     „Према свим сазнањима уследиће нов удар кризе попут оног из 2008. године. Кључ за објашњење њеног репризирања је у ономе што се десило у 2009. години. А тада је код светских економских лидера САД, ЕУ, неких азијских земаља, БДП благо растао, што је створило жељену слику о изласку из кризе више него што се то стварно догодило. Упркос расту БДП-а, није се повећала запосленост, што показује да инвеститори реално нису доживели тај раст, већ су остали штедљиви, опрезни. Нису улагали и самим тим нису отварали нова радна места. Успешне фирме су у овом двогодишњем периоду правиле профит, рационализовале су трошкове, али нису улагале и то је глобални тренд“,  објашњава Савић.

     ПАД КУПОВНЕ МОЋИ

     Уредник сајта Макроекономије Мирослав Здравковић каже да ће се криза репризирати, али да разлога за панику нема. Србија је, каже, не у економској кризи последњих тридесетак година, већ у економској депресији.

     „Сценарио је мање-више исти као после септембра 2008. године. Пашће цене основних извозних производа: челика, гвожђа, хране, репроматеријала, што није добро за наш извоз. С друге стране неминован ће бити и пад цена на увозној страни. Пад цена нафте биће неминован. Упоредни подаци с другим земљама показују да је Србија међу десет одсто земаља чији је увоз смањен што говори о паду куповне моћи. Најгоре је што сценарио нове кризе подразумева пад броја запослених, а код нас је таман почео опоравак запошљавања. Подаци од фебруара, марта показују да се тренд запослености и незапослености преокренуо“,  каже Здравковић.

     ДИНАР ЋЕ ДАЉЕ ПАДАТИ

•      Од прошлог петка акције на Београдској берзи падају у просеку шест одсто дневно

•      Динар је само за два дана пао за више од два одсто

•      Аукција државних записа Трезора у уторак завршена тако што је продато свега 2,95 одсто понуђених државних папира

     Премијер Србије Мирко Цветковић, заједно са члановима свлог кабинета, гувернером НБС и предтавницима Фискалног савета данас треба да процени степен штете коју Србија већ осећа. Тема разговора је и шта све може да се догоди са нашом економијом у налету, како је јуче актуелну глобалну кризу назвао шеф Европске централне банке Жан Клод Трише, „најтеже кризе финансијских тржишта од Другог светског рата“. 

     Они ће разговарати и о могућим мерама које Влада Србије и Народна банка могу да донесу,  а које би утицале на смиривање тренутне, поприличне несигурности у домаћем финасијском систему.

     Од прошлог петка акције на Београдској берзи падају у просеку шест одсто дневно. Динар је само за два дана пао за више од два одсто, док је аукција државних записа Трезора у уторак, а од којих се, између осталог, финансира и буџетски минус, завршена тако што је продато свега 2,95 одсто понуђених државних папира. Све то, упркос чињеници да је држава за њих понудила изузетно повољну камату од чак 14,5 одсто.

     „Први ефекат кризе већ се види, понајвише по курсу динара који ће наставити да слаби. Дешавања са курсом ће утицати даље на редукцију увоза, а то ће отежати и производњу. Раст курса ће погоршати положај дужника, становништва и предузећа, јер ће им рате порасти. Степен ненаплативих кредита ће расти. Наредни корак би могло да буде неповерање грађана и предузећа у штедњу и повлачење депозита. То је најнеповољнији сценарио. Ни то није толико опасно, јер су девизне резерве приличне и могуће је зауставити такав тренд. Нема потребе за неким посебним мерама Владе, јер су још на снази мере усвојене ради превазилажења првог удара кризе. Ипак, добро би нам, дошао још један аранжман са ММФ као гарант сузбијања негативних ефеката кризе. Политичарима ово не иде у прилог, јер је предизборно доба и даља штедња није популарна“, каже економиста Иван Николић.

     „ШВАЈЦАРЦИ“ ДУЖНИКЕ ЗАВИЛИ У ЦРНО
     

•      Све већи број клијената Уникредит банке Србија има потешкоће у отплати стамбених кредита индексираних у швајцарским францима, због јачања швајцарске валуте.

     Швајцарска национална валута (франак) у понедељак је опет ојачала, па је за један евро било довољно избројати 1,0713 франака. Заједно с јачањем франка, у Србији расте нервоза због неприлика у које су „сами себе својом вољом, класичном потрошачком миопијом“ како каже професор Ђорђе Ђукић, увели многи грађани. Професор Ђукић при том подвлачи олако занемаривање јавних и јасних упозорења бившег гувернера Народне банке Србије Радована Јелашића.

     У Народној банци Србије у понедељак је одржан састанак са представницима пословних банка које имају највећи износ кредита индексираних у швајцарским францима. У централној банци кажу да је са представницима тих банака разговарано о томе шта предузимају или шта намеравају да предузму како би се клијентима задуженим у швајцарској валути олакшало уредно измиривање обавеза. 
Све већи број клијената Уникредит банке Србија има потешкоће у отплати стамбених кредита индексираних у швајцарским францима, због јачања швајцарске валуте. У тој четвртој по величини банци у Србији кажу да корисницима кредита у швајцарској валуту проблем представља увећана месечна обавеза у динарској противвредности, услед раста курса франка.

     „Клијентима код којих се јаве потешкоће приликом отплате кредита саветују да кредитне обавезе индексиране у швајцарским францима пребаце у динарске, уколико се ради о готовинским и потрошачким кредитима, а стамбене реиндексирају у евро“, наводе у Уницердит банци. 

     У Ерсте и ЕФГ банци су истичу да нема значајнијих проблема са отплатом кредита индексираних у швајцарским францима, док у Хипо Алпе-Адрија банци кажу да клијенти кредите индексиране „швајцарцима“ отплаћују као и до сада, али да је примећен мало повећан интерес за опцијама конверзије у кредите индексиране у еврима.
У Евробанци ЕФГ су навели да тренутно немају информације колики се број од 7.000 клијената задужених у швајцарским францима, интересује за конвертовање дуговања у евро, док су у Ерсте банци навели да је од клијената који су поднели захтев за репрограмирање стамбених кредита у швајцарским францима мање од једне трећине.
У Србији је одобрено око 30.000 кредита индексираних у францима, у марту 2007, када је почело државно субвенционисање кредита у „швајцарцима“ франак је вредео око 50 динара или 0,62 евра, а сада је око 95 динара, односно 0,93 евра            

     ПАНИКА, БАШ ПАНИКА...

     - Паника. Једино том речи може се описати оно што се дешава сада на светским берзама. Водећи индекси су пикирали наниже, други дан заредом падају берзе у Азији, Европи, Латинској Америци. Тржишту су хитно потребне бар неке добре вести - оценила је Шехеризад Романе, директорка Истраживачког центра ЕУ, професора за међународне односе Универзитета Џорџа Вашингтона.