Деца у Рожајама уче језик који се зове црногорско-српски-бошњачки-хрватски

РОБЕРТ ГРИНБЕРГ: ТЕОРИЈА О РАЗЛИЧИТИМ ЈЕЗИЦИМА

У БИВШОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ ЈЕ ПОЛИТИЧКА ПРИЧА

• Стручњак за јужнословенске језике Роберт Гринберг на трибини Вудро Вилсон центра рекао је у Вашингтону: За нас који знамо или смо живели у бившој Југославији, то ни данас нису различити језици. Али, за децу која стасавају са новим књигама и просветним плановима, ти језици би могли да постану различити. Резултат ћемо видети за неколико деценија

        ПРОФЕСОР лингвистике и стручњак за јужнословенске језике Роберт Гринберг рекао је у Вашингтону да за оне који су живели у бившој Југославији, теорија о различитим језицима у новонасталим државама представља политичку причу, а да ће се тек за неколико деценија видети да ли ће они у пракси заживети.

       Гринберг, који је докторирао на Јејл универзитету, а сада предаје лингвистику на Универзитету Оукленд на Новом Зеланду, гостовао је на трибини Вудро Вилсон центра, која се бавила темом језика на простору бивше СФРЈ.

       Он се сложио са констатацијом једног од учесника трибуне да народи у бившим југословенским републикама, који су говорили некадашњи српскохрватски језик, и данас могу у 100 одсто случајева да се разумеју кад говоре.

       За нас који смо знали или живели у бившој Југославији, то ни данас нису различити језици. Али, за децу која стасавају са новим књигама и просветним плановима, ти језици би могли да постану различити. Резултат ћемо видети за неколико деценија, казао је професор Гринберг.

       Он сматра да је првобитна одлука хрватских власти да у Вуковар врате ћирилицу, вероватно део притиска Европске уније на ту земљу.

       Гринберг је посебну пажњу посветио бошњачком језику, објашњавајући ситуацију у Босни и Херцеговини и Санџаку. Према његовим речима, српски Устав не признаје бошњачки језик као званичан службени језик у држави, али признаје његово постојање, док за време власти Слободана Милошевића он није био признат као језик.

       Као пример неуједначености због тога како се званично у настави сада зову нови језици, он је навео случај Рожаја, где се према школском наставном плану језик који деца уче зове црногорско-српски-бошњачки-хрватски.