ПУТИН: Кипарски порез на банкарске депозите неправедан је и опасан

ШЕФ РУСКЕ ДРЖАВЕ ОДРЖАО У КРЕМЉУ САВЕТОВАЊЕ

ПОВОДОМ НАМЕРА КИПРА И „СТАЊА У ЕВРОЗОНИ“

Владимир Путин

• Узбуна у Москви лако је схватљива ако се зна да су руске банке - према проценама америчке рејтинг-агенције Moodys - крајем 2012. године имале око 12 милијарди долара пласираних на Кипру, док су депозити руских компанија досегли 19 милијарди долара. Па банкама из РФ које послују са кипарским банкама и руским компанијама регистрованим на Кипру прети губитак од 43-53 милијарде долара
• Премијер Дмитриј Медведев саопштио да ће Русија унети корекције у своје односе са Кипром уколико та земља не одустане од најављеног „пореза на депозите“. Па нагласио: „Наставићемо, наравно, консулатације, али ћемо бити принуђени да коригујемо своју позицију. Чак полазећи од пожељности да се новац наших банака и фирми држи у нашим банкама“

        РУСКИ председник Владимир Путин назвао је порез на банкарске депозите - које Кипар има намеру да уведе да не би банкротирао - „неправедним, непрофесионалним и опасним“.

       Шеф руске државе ову оцену је изнео - како је јавности пренео његов прес-секретар Дмитриј Песков - за време саветовања о намерама Кипра и „стању у еврозони“ које је одржао у Кремљу са својим економским и осталим саветницима.

       Узбуна у Москви лако је схватљива ако се зна да су руске банке - према проценама америчке агенције за рејтинг Moodys - крајем 2012. године имале око 12 милијарди долара пласираних на Кипру, док су депозити руских компанија досегли 19 милијарди долара.

       Парламенту Кипа је државни врх предложио да размотри и прихвати одлуку земаља еврозоне  да - у замену за интервентну помоћ од 10 милијарди евра - свим држаоцима депозита до 100.000 евра наплати 6,75 одсто пореза, а на депозите преко те суме - чак 9,9 одсто. Ово би значило да ће око половине свих руских правних и физичких лица са кипарским депозитима морати да се одрекну безмало десетине (9,9 одсто) свега што држе на том дојучерашњем „острвском рају“.

Дмитриј Медведев

       Према процени Moodys, банкама из РФ које послују са кипарским банкама и руским компанијама регистрованим на Кипру прети губитак од 43-53 милијарде долара.

       Упркос томе што из Брисела стижу уверевања да је „случај Кипра јединствен“, у Москви страхују да би се сличан сценарио могао поновити и у Шпанији и Италији.

       Официјелну забринутост Русије прво је изразио министар финансија Антон Силуанов, а одмах за њим и председник владе Дмитриј Медведев.

       „Ми смо унапред говорили - изнео је Силуанов - да смо спремни да заједно са еврозоном учествујемо у пружању помоћи Кипру, а св е одлуке су донете и објављене без консултација са нама. При својим даљим потезима имаћемо у виду и створену ситуацију и чињеницу да је предложеном „конструкцијом кипарског пореза“ направљен преседан који ће подстаћи бекство капитала из проблематичних земања еврозоне и додатно смањити поверење у банкарски ситем“.

       Медведев је саопштио да ће Русија унети корекције у своје односе са Кипром уколико та земља не одустане од најављеног „пореза на депозите“.

       „Наставићемо, наравно, консулатације, али ћемо бити принуђени да коригујемо своју позицију. Чак полазећи од пожељности да се новац наших банака и фирми држи у нашим банкама“ - нагласио је Медведев.