ОДЛИВ МОЗГОВА: У иностранству живи и ради 6,3 милиона Американаца

ПРЕМА ГАЛУПУ, САД И ДАЉЕ НАЈПОЖЕЉНИЈА ЗЕМЉА ЗА УСЕЉАВАЊЕ, АЛИ...

• Незапосленост је достигла ниво од 9%, последице нове Велике рецесије и стална опасност од банкрота код обичних грађана доносе песимистичка расположења. Тамо где читав свет види перспективе, локално становништво примећује њихово нестајање

Пише: Лили Мазикина

         БРОЈ Американаца који су се определили за студије и стални посао у иностранству, достигао је историјски рекорд.

         „Одлив мозгова“ је - израз, који по навици завршавамо речима „из Русије“. Уистину, код нас је та појава актуелна. Према статистичким подацима за крај прошле године, у иностранству живи и ради око милион руских грађана, међу којима око једне трећине има високо образовање.

         Уобичајено је да се ова чињеница у нашој земљи поима као трагична, иако међу европским државама Русија свакако није на првом месту. Само током прошле године, из Велике Британије је отишло 400.000 радно способних грађана, док у иностранству живи и ради укупно 4,7 милиона Британаца.

         Међутим, у последње време по порасту емиграције испред Британије избијају САД. Ево само неколико бројки.

         Број америчких грађана у најактивнијем животном добу (25-34 године), који живе у иностранству, за две године се повећао са 1% до 5,1%. Ови подаци наведени су у пројекту „America Wave”, који проучава „одлив мозгова“ из САД.

         Међу омладином у узрасту од 18-24 године број оних који желе да раде изван граница своје домовине од 2009. повећао се са 15% на 40%. Према званичној статистици, у иностранству ради и студира укупно 6,3 милиона Американаца.

         То није само шест пута више него у случају Русији, него је за Сједињене државе и апсолутни рекорд.

         Ова статистика руши устаљени стереотип о САД као о земљи у коју се сливају најбољи стручњаци из читавог света у потрази са фамозним „америчким сном“.  Такву уобичајену представу потврђују и нешто ранија истраживања Института Галуп, чији стручњаци су анкетирали становнике више од 135 земаља. Резултати су стабилни: САД су најпожељније место за имиграцију. Сви хоће у Америку. Због чега би сада неко желео далеко од ње?

         Питање је сувишно ако оставимо по страни имиџ имућне државе и сетимо се економских тешкоћа, које она подноси. Незапосленост је достигла ниво од 9%, последице нове Велике рецесије и стална опасност од банкрота код обичних грађана доносе песимистичка расположења. Тамо где читав свет види перспективе, локално становништво примећује њихово нестајање.

         Како се испоставило, сада америчка омладина тражи могућности за реализацију својих потенцијала у Бразилу, Русији, Кини и земљама Латинске Америке.

         „Ми посматрамо „велико бекство“, - каже оснивач пројекта „America Wave”, Боб Адамс који и сам живи и ради у Панами. - За сада још нисмо изгубили читаву генерацију али, изгледа, губимо омладину најспремнију за иновације, експерименте и стваралаштво. Они су потомци оних момака спремних на ризик који су пре неколико векова стигли  у САД и основали ту невероватну нацију. Међу предузимљивим Американцима формирало се осећање да ако неко хоће да стварно нешто постигне мора отићи из земље, што даље од мучне атмосфере. Постоји и осећање изгубљене оријентације тако да све више људи тражи места која нуде више наде у будућност“. 

         Издање Daily Mail, које је такође забринуто због „великог бекства“ наводи причу о 29-годишњем Американцу, Дереку Капоу који живи и ради у Пекингу. Пре неколико година он је живео у Мајамију и радио као аналитичар у хеџ-фонду Everest Capital. Сада је основао фирму  Next Step China, која нуди курсеве кинеског језика методом за странце који желе да студирају, предају или учествују у волонтерским пројектима у Кини. Капо је желео да провери своје предузетничке потенцијале, а у својој земљи није нашао могућности за њихову реализацију, тако да је 2007. г.  једноставно отишао из САД.

         „Желео сам да у свом животу и каријери учиним следећи корак. Размислио сам о свему и одлучио да треба некуд да одем, у потпуно другачије место и да научим нешто ново, као што је кинески језик, да  проверим своје потенцијале. Изабрао сам Кину зато што се она веома брзо развијала“ - објаснио је своју одлуку Дерек Капо. 

         Експерти претпостављају да ефекат „великог бекства“ појачава глобализацију. Знајући да ћеш у већини других земаља  открити познате хамбургере и колу, водовод и канализацију, Интернет и америчке или европске телевизијске канале, постало је много лакше одлучити се на одлазак. Откада су обележја америчког начина живота постала обележја градског живота у скоро сваком кутку планете -омладина је добила могућност да се концентрише на будућност и могућности не осврћући се на могуће проблеме свакодневног живота.

         А сада је перспектива пре у земљама БРИКС-а него у дедовини ујке Сема.