Кина жели своју орбиталну станицу и спрема се за пилотажно истраживање Месеца

ПЕКИНГ ПОСТАВИО ТЕМЕЉЕ ЗА СВЕОБУХВАТНО ОСВАЈАЊЕ СВЕМИРА

И СВРСТАВАЊЕ У ВОДЕЋЕ КОСМИЧКЕ СИЛЕ

„Шенчоу 9“

• Кина 2010.  заузела друго место у свету, одмах после Русије, по броју лансирања ракета-носача и престигла САД, а да у 2012. први пут премаши Русију по броју космичких уређаја изведених у орбиту
• Током девет година, колико је прошло од првог лета космонаута на космичком броду „Шенчоу“ 2003., кинески стручњаци су не само разрадили и успешно испитали варијанте тог брода са два и три места, него и космичку лабораторију „Тјангун-1“ и непосредно дошли до стварања сопствене орбиталне станице после 2020. године
• До 2015. планирано је неколико пилотажних мисија и посета орбиталним лабораторијама. За 2014. планирано је прво лансирање нове, тешке ракете-носача „Велики поход-5“. За 2015. - спуштање на Месец кинеске научне сонде „Чање-3“. Сем тога у Белој књизи први пут је званично потврђено да
• У наредних пет година темпо лансирања треба да се повећа до 30 ракета-носаача годишње (трећина светског нивоа), што ће омогућити да се до 2020. број кинеских сателита у орбити повећа до 200 јединица или за око 1/5 од укупног броја сателита у свету
• Кина чини све да се њене државне ракетно-космичке корпорације претворе у испоручиоце војне продукције које се по размерама могу упоредити са америчким  „Локид Мартин“ и „Нортроп Груман“

Пише: Ирина О. Прокопенкова, старији научни сарадник Центра за економске студије РИСИ - Руског центра за стратешка истраживања

        ГОДИНЕ 2010. у Кини је завршен једанаести по реду петогодишњи државни план. Протеклих пет година обележио је низ значајних достигнућа у развоју кинеског космичког програма.

       Постигнут је значајан напредак у производњи сателита за телекомуникације и мониторинг Земље. Од куповине таквих уређаја код страних произвођача Кина је прешла на  производњу сопствених серијских компонената савремене космичке технике и са сопственом продукцијом космичке индустрије изашла на светско тржиште.

       При том процес освајања и развоја напредних космичких технологија и даље расте. У последње три године, у оквиру националног космичког програма, интензитет мисија се увећао више од два пута. То је Кини омогућило да 2010. године заузме друго место у свету, после Русије, по броју лансирања ракета-носача и да престигне САД, а у 2012. да први пут премаши Русију по броју космичких уређаја изведених у орбиту.

       Заслужују да се посебно истакну успеси у области свемирске пилотаже. Током девет година, колико је прошло од првог лета космонаута на космичком броду „Шенчоу“ 2003., кинески стручњаци су не само разрадили и успешно испитали варијанте тог брода са два и три места, него и космичку лабораторију „Тјангун-1“ и непосредно дошли до стварања сопствене орбиталне станице после 2020. године.

       Дакле, у периоду од 2006.-2010. године на независној и самосталној основи постављен је темељ за свеобухватно освајање и коришћење космоса, као и за сврставање Кине у водеће светске космичке силе.

       Амбициозан карактер развоја националног космичког програма потврђује и Бела књига „Космичка делатност Кине у 2011.“, објављена крајем децембра 2011., која је одредила приоритетне циљеве у блиској будућности у оквиру дванаестог петогодишњег плана (2011.-2015. г.).  До 2015. планирано је неколико пилотажних мисија и посета орбиталним лабораторијама. За 2014. планирано је прво лансирање нове, тешке ракете-носача „Велики поход-5“. За 2015. планирано је спуштање на Месец кинеске научне сонде „Чање-3“. Сем тога у Белој књизи први пут је званично потврђено да Кина има планове за пилотажно истраживање Месеца.

       Уопште, према саопштењима званичних представника Кинеског савеза космичке технике (КОКТ, CASC) постављен је циљ да се у периоду од 2011.-2015. г. „реализују лансирања 100 ракета-носача и у орбиту изведе 100 КА, или у просеку 20 лансирања РН сваке године. У наредних пет година темпо лансирања треба да се повећа до 30 РН годишње (трећина светског нивоа), што ће омогућити да се до 2020. г. број кинеских сателита у орбити повећа до 200 јединица или за око 1/5 од укупног броја сателита у свету.

       По мишљењу руководства Кине, наредних пет година „за Кину ће бити критичан период у процесу изградње друштва средње класе, продубљивања реформи и отворености, убрзања трансформације модела економског развоја земље“, који ће такође „отворити нове могућности за кинеску космичку индустрију“.

       Државне космичке корпорације имаће задатак да буду у првим редовима кинеске економије. Интензиван развој ракетно -космичке индустрије проглашен је за један од основних елемената у процесу стварања нових стратешких области, убрзања социјално - економског и научно-техничког развоја и осигурања националне безбедности.

       При том, у садашњој фази покретачка снага треба да буду независне иновације и прогресиван научно-технички развој, који је дужна да обезбеди дубока модернизација кинеске космичке индустрије и читавог комплекса националне одбрамбене индустрије, а која се остварује од краја 90.-их година прошлог века. Планирано је да се у периоду од 2015.-2020. г. те реформе убрзају и заврше у циљу формирања савремене моћне економске и научно производне основе за достизање нивоа напредних војних и технолошких сила у свету.

       На саветовању Радног одбора за науку, технику и индустрију националне одбране у децембру 2010. г. најављено је седам основних задатка које треба решити током дванаестог петогодишњег плана, од којих су кључни: завршетак војних програма НИОКР; акценат се ставља на формирање основних високо технолошких капацитета, укључујући ракетно-космички програм и убрзан развој иновација и војно-цивилне интеграције.

       При том се планира да се за одбрамбено индустријски комплекс обезбеди пораст од најмање 15% годишње, тј, војни сектор ће се развијати темпом који превазилази осталу економију. 

       Реализовањем преуређења одбрамбено индустријског комплекса Кина у много чему следи искуство САД и других развијених западних економија.

       Пре свега то је дугорочан стратешки приступ војним иновацијама. У Кини је формиран систем државних дугорочних и средњорочних планова (углавном до 2020., по некима до 2015.г.), који дефинишу националне стратешке циљеве развоја, укључујући и област космичких технологија. Најважнији међу њима је „Програм развоја науке и технике за циљеве националне одбрамбене индустрије за период од 2006.-2020. г.“  и одговарајући програм за цивилна предузећа - „Упутство за реализацију средњорочних и дугорочних програма научно - техничког развоја за период 2006.-2020. г.“ Ова документа, објављена 2006. г., чији су аутори кинески војни стручњаци, заједно представљају амбициозан план усмерен на стварање услова за остваривање технолошког скока и изласка на лидерске позиције до 2020. године.

       Друго, то је „узајамно преплитање цивилне и војне области“ и изградња интегрисаног индустријског система двоструке намене. Сем тога, двоструки карактер ракетно - космичких технологија је основа узајамног деловања војне и цивилне компоненте и у садашњој фази значајан ресурс развоја кинеског ракетно - космичког програма. 

       Треће, то је оснивање специјалних области иновација - „кластер“ приступ. У складу са другом фазом пројекта Владе Кине из 2005. г., који је усмерен на убрзање потенцијала техничких иновација и на авио - космички развој, покренута је изградња нових објеката у три од четири постојеће базе ракетно космичке индустрије.   

       Четврто, то је формирање узајамне повезаности између иновационих кластера - „групни“ приступ. Ова мера је усмерена на савладавање географске раздвојености и неуједначености развоја региона, старог и основног проблема кинеског одбрамбено - индустријског комплекса, као и наслеђа које је остало из времена формирања „треће линије одбране“.

       Осим тога, кинеско руководство је предузело низ мера у циљу повећања ефикасности у функционисању сектора и формирања конкурентног окружења. Током неколико свеобухватних административних реформи крајем 90.-их година кинеска одбрамбена индустрија прешла је из секторске у корпоративну, флексибилнију и тржишно оријентисану структуру. У циљу стварања конкурентне средине у ракетно - космичкој индустрији основане су две државне корпорације: Кинески савез за космичку технику (КОКТ, CASC) и Кинески савез космонаутике и индустрије (КОКНП, CASIC). Од средине 2000.-их почео је процес постепеног отварања одбрамбено - индустријског комплекса према тржишту капитала и не државног сектора привреде у циљу привлачења додатних извора финансирања од стране државних корпорација.

       Дугорочан циљ трансформација је стварање интегрисане производне основе тесном сарадњом цивилног и војног сектора, слично јапанској, али са одбрамбено индустријским комплексом који је по размерама упоредив са војном индустријом САД.

       Као резултат тога државне ракетно-космичке корпорације треба да се претворе у испоручиоце војне продукције, које се по размерама могу упоредити са америчким  „Локид Мартин“ и „Нортроп Груман“. Оне постепено увећавају своју економску моћ. Према резултатима за 2011. оперативни приход КОКТ и КОКНП премашио је 100 милијарди јуана, износећи 101,8, односно 111,9 милијарди јуана (или око 16 и 17,7 милијарди америчких долара). Према плановима до 2015. оперативни приход КОКНП и КОКТ увећаће се за више од два пута и достићи 220 милијарди јуана, односно 250, што је пораст од скоро 20% годишње.

       Реформа ракетно-космичке индустрије Кине има комплексан карактер. На развој ове гране привреде гледа се као на укупан развој индустрије у земљи и јачање иновативног и научно- ехничког потенцијала. Снага тржишта постаје све значајнији фактор трансформације у одбрамбено индустријском комплексу и ракетно-космичком програму.

       Државна политика има за циљ стварање савремене, моћне, конкурентне индустрије која се ослања на велике корпорације, на пуну подршку међународне сарадње и на интеграцију са међународном космичком индустријом. Уз то ракетно- космички програм и ваздушно-космички комплекс задржавају свој значај једног од покретача стратегије иновационог развоја Кине, укључујући се у високо технолошке научно - индустријске кластере као једна од најважнијих компонената.

       Наведени фактори несумњиво ће доприносити даљем јачању позиција Кине као једног од водећих играча светског ваздушно - космичког тржишта.

       Превела Ксенија Трајковић