Русија формирала државну комисију са задатком - освајање Месеца

РОСКОСМОС И РУСКА АКАДЕМИЈА НАУКА ОБНАВЉАЈУ ПРОГРАМ

ИЗУЧАВАЊА ЈЕДИНОГ ЗЕМЉИНОГ ПРИРОДНОГ САТЕЛИТА

Владимир Поповкин

• У плановима: и коришћење роботизованих средстава и „пилотирујућа варијанта“
• Представник руске космичке агенције открио да се планира да се на природном сателиту Земље изгради станица после 2030. године 
• Шеф одељења за Месец и планете Астрономског института Москвоског државног универзитета Владислав Шевченко: Са Месеца би било далеко рентабилније лансирати ракете него са Земље јер на њему постоје све компоненте ракетног горива (кисеоник и водоник), а гравитациона сила је шест пута мања него на нашој планети 

        ФОРМИРАНА је заједничка радна група Роскосмоса и Руске академије наука са задатком да изучи могуће освајање Месеца - саопштио је Владимир Поповкин, руске федералне космичке агенције.

       „У оквиру радне групе биће разматрана израда заједничке концепције изучавања Месеца. Како роботизованим средствима, тако и у пилотирујућој варијанти“ - прецизирано је из Роскосмоса.

       Представник руске агенције је истовремено открио да се планира да се на природном сателиту Земље изгради станица после 2030. године. 

       Оцене стручњака се разликују: једни сматрају да су овакве амбиције нереалне, док други верују у њихову реализацију. 

       Шеф одељења за геодезију Института астрономије РАН, доктор физичко-математичких наука Сурија Татевјан, има критички однос према оваквим најавама. 

       „Још је рано за тако звучне изјаве јере још нема довољно истраживања и експеримената да би се могли чак и рокови одређивати“ - сматра ова научница.

       Доктор физичко-математичких наука, шеф одељења за Месец и планете Астрономског института Москвоског државног универзитета, члан Међународне астрономске уније Владислав Шевченко, подсећа да су слични пројекти у СССР постојали још од 1970. године. Он је уверен ти пројекти били сигурно реализовани да је био дефинисан такав задатак. 

       „То што је данас имамо такву идеју - потпуно је закономерно као даљи продор човека у космички простор. Месец ће на овај или онај начин бити део земаљске инфраструктуре, као што су то сада орбите по којима сателити круже око Земље“ - тврди академик. 

       Он сматра да је истраживање Месеца неопходно и са функционалног и са привредног аспекта. Прво, са Месеца је могуће обављати суперефикасна посматрања: он нема атмосферу, а по месец дана трају дан и ноћ. Друго, Месец је извор корисних руда (углавном ретких метала) које настају при паду комета и астероида. Штавише, већ 30 година се ради на пројекту коришћења на Месецу енергије Сунца у електричну и њеног преноса супервисокофреквентном емисијом на Земљу. То би Земљу заштитило од штетних издувних гасова које стварају електране на фосилна горива. 

       Академик указује и да је на Месецу могуће пронаћи и грађевински материјал. 

       „На Месечевој површини има оксида гвожђа, алуминијума и титана. Ако се ови оксиди искористе, можемо добити чист кисеоник, алуминијум, гвожђе, индијум и титан. Значи: то не би требало допремати са Земље“ - наглашава Шевченко. 

       Биће далеко рентабилније лансирати ракете са Земљиног сателита него са саме Земље: тамо постоје све компоненте ракетног горива (кисеоник и водоник), а гравитациона сила је шест пута мања него на нашој планети. 

       Зато је даље истраживање Месеца неопходно, а постаје и потпуно оствариво, иако ће изискивати огромна средства и кадрове којих на нашој планети нема ни издалека довољно.