Фирме нису знале чији је новац?

БЛИЦ ОБЈАВИО СПИСАК ОНИХ КОЈИ СУ ПОДИЗАЛИ „ШАРИЋЕВЕ КРЕДИТЕ“

         КАКО наводи Блица, фирме су новац позајмљивале од спорних инвестиционих фондова повезаних са Шарићем, али оне нису знале да новац заправо долази од нарко боса и да су тиме учествовале у прању тзв. прљавог новца.

         У периоду када су новац узимале, он се чинио повољним, тим пре што су инвестициони фондови нудили најниже камате у Европи.

         Наиме, амстердамски инвестициони фонд „ РИ Еастерн Еуропеан Финанце БВ“ и „ Хупо Нетхерландс Цорпорате Финансе БВ“, преко којих је, како сумња српска полиција, одбегли нарко – бос Дарко шарић у Србији опрао милијарду и седамсто милиона евра кроз дугорочко пласиране кредите, у спорном периоду су клијентима нудили тад најмању каматну стопу у Европи - од 1,85 одсто до 2,35 одсто - с грејс периодом до две године.

         Због таквих повољних услова, кредите, који су нуђени од почетка 2006. па до јуна 2009. године, узело је 600 фирми, међу којима су и најзначајнија предузећа српске привреде. Те фиме, међутим, како пише Блиц, нису ни знале чији новац заправо узимају. Те фирме, по закону, не могу ни бити одговорне за прање новца, чак и када се докаже да је новац који су узеле био „прљав”.

         Блиц сазнаје да добар део тих кредита није никада враћен, односно да се радило о случајевима директног договора, по ком би Шарић на основу невраћеног новца, добијао удео у фирми тако што би се тај удео водио као власништво банке, односно инвестиционог фонда.

         Међутим, ни такво пословање српских фирми и инвестиционих фондова не претставља кривично дело већ спаде у област интерног пословног односа банке и клијента.

         У полицији објашњавају да фирме из Србије преко којих је опран новац нарко боса нису ни претпостављале о чему се и о каквом новцу ради, делом и због тога што је тај новац узиман у периоду када је Шарић био слободан човек те пословна сарадња с њим у том периоду не може да се сматра кривичним делом, осим за оне који су знали доказано да се бавио шверцом кокаина.

         Наравно, најзанимљивије је питање које су то фирме у Србији преко којих је Шарић прао новац?

         Према писању Блица, свакако најзанимљивији слујчај је финансирање изградње београдског ексклузивног насеља Белвил, чији је власник Делта холдинг Мирослава Мишковића. Полиција је наиме открила трансакцију од 100 милиона евра имеђу амстердамске филијале Хипо Алпе Адриа Банке и фирме „Блок 67 Ассоциатес Београд“ која је била носилац изградње Белвикла.

         У сарадњи са холандском и аустријском полицијом дошло се до сазнања да је тих 100 милиона евра заправо Шарићев новац који је он у инвестициони фонд Хипо банке убацио преко тајних рачуна у Лихтенштајну. Од тих 100 милиона инвестиционом фонду је враћено 8,5 па је сувласништво над Белвилом прешло на банку.

         А први кредит који је узет од амстердамске банке, који је према сазнањима полиције послужио за прање Шарићевог новца, је онај који је дат Рату Бутуровићу, вчласнику новосадског ХТУП „Парк“ и ФК Војводина.

         Такође, како пише Блиц, полиција је успела да прикупи податке и о осталим корисницима фонда „РИ Еастерн Еуропеан Финанце БВ”, које је корисницима у Београду нудила Рајфајзен банка. Према списку објављеном у Блицу неке од тих фирми су:

         “Дијамант Зрењанин“, „Порше мобилити“, „Александар градња“, „Нектар“ Бачка паланка, „Војводина пут“ , „Меркатор С“ Нови Сад, „Ц маркет“, „Верано моторс“, „Вино Жупа“, „Путеви Ужице“, „Лука Београд“, „Нисал“, „Рубин“ Крушевац, „Предузеће за путеве Београд“, Хабит фарм (ухапшеног Лалета Секулића, ФМП, „Велетабак“ и друге.

         Подсетимо, Мирослав Мишковиж власник Делта холдинга, његов син Марко и Мило Ђурашковић налазе се у притвору управо због малверзација приликом приватизација путарских предузећа, од који се нека налазе на овом списку.

         Директор „Александар градње“ Војислав Гајић рекао је за Блиц да је та фирма вратила "до последње паре" кредит који је узела. Он је такође додао и да је изненађен да се преко поменутих инвестиционих фондова прао новац нарко боса. Он је потврдио да је узео кредит и то преко рајфајзен банке.

         Директор „Верано моторса“ Милан Вуксановић пак каже да његова фирма нема ништа са Шарићевим новцем.

         „Узели смо кредит под комерцијалним условима и тако га и враћамо. Нисмо знали ни за какве сумње о прању новца“ додао је он.

         И у крушевачком „Рубину“ кажу да нису знали одакле новац потиче, потврђујући да јесу узели новац од поменутих инвестиционих фондова.

         Реаговала је и Рајфајзен банка из Беча која је јуче упутила саопштење редакцији београдског листа у ком је демантовала информације везане за ту банку о прању новца Дарка Шарића.

 Извор: Блиц