ТЈЕРИ МЕЈСАН: Угасила се звезда сиријских побуњеника - Обама одлучио да их жртвује

ПОЗНАТИ ФРАНЦУСКИ НОВИНАР ТВРДИ ДА ЈЕ РАТ У СИРИЈИ

- У СТРАТЕШКОМ СМИСЛУ - ВЕЋ ЗАВРШЕН

Tјери Mејсан

• Сједињене Државе су одлучиле да окрену страницу и жртвују ССА. Дају јој бесмислена упутства која побуњенике воде у сигурну пропаст. У последњих месец дана њихових припадника погинуло је више од 10.000
• Ратна ситуација се радикално променила, предност је сада на страни сиријске владе. Французи су чак престали да помињу „ослобођене зоне“, којима су хтели да управљају по мандату ОУН, јер се те зоне константно смањују, а тамо где још постоје налазе се у рукама салафита са којима није лако комуницирати
• Генерал Дејвид Петреус, творац рата против Сирије, упао је у замку која му је постављена, после чега је морао да поднесе оставку
• У септембру је амерички Департман за операције и подршку миру потписао протокол са Организацијом Договора о колективној безбедности (ОДКБ), а у октобру су у Казахстану изведени маневри ОДКБ за распоређивање „плавих капа“ у Сирији
• У децембру је одржан састанак војних представника сталних чланица Савета безбедности, на којем је представљен план распоређивања тих снага. И мада су Французи и Енглези били против те одлуке, морали су да се потчине америчкој вољи

       У СИРИЈИ се ратна ситуација радикално променила тако да се може сматрати да је у стратешком смислу рат већ завршен. 

       ССА (Слободна сиријска армија) изгубила је подршку народа, снаге побуњеника још увек пристижу,  али доставе новца и оружја престају - знатан део међународне подршке је обустављен.

       Сједињене Државе су одлучиле да окрену страницу и да жртвују ССА.

       Одбројавање је већ почело. После утврђивања нове Обамине администрације од стране Конгреса, она ће Савету безбедности представити нови план подршке миру у Сирији.

       Иако председник Обама преузима послове од самог себе, правно, његова претходна администрација има овлашћења да решава само текућа питања и не може да доноси важне одлуке.  У јеку кампање за избор председника, када Барак Обама није доносио политичке одлуке, његови сарадници осујетили су Женевски споразум. Али, пошто је поново изабран, Обама је извео велику чистку у структурама власти.

       Као што је и било планирано, генерал Дејвид Петреус, творац рата против Сирије, упао је у замку која му је постављена, после чега је морао да поднесе оставку.

       Као што је и било планирано, шефови НАТО-а и противракетног штита, који су иступали против споразума са Русијом, подвргнути су истрази по предметима у вези са корупцијом и морали су да заћуте.

       Као што је и било планирано, државни секретар Хилари Клинтон, изашла је из игре. Зачуђује само на који начин је она уклоњена: због озбиљно нарушеног здравља пала је у кому.

       Што се тиче ОУН, и ту се такође ради. У септембру је Департман за операције и подршку мира потписао протокол са Организацијом Договора о колективној безбедности (ОДКБ).

       У октобру су у Казахстану под њеном контролом изведени маневри ОДКБ за распоређивање „плавих капа“ у Сирији.

       У децембру је одржан састанак војних представника сталних чланица Савета безбедности, на којем је представљен план распоређивања тих снага. И мада су Французи и Енглези били против те одлуке, морали су да се потчине америчкој вољи.

       А то је зато што је сада предност на страни сиријске владе. Ратна ситуација се радикално променила. Французи су чак престали да помињу „ослобођене зоне“, којима су хтели да управљају по мандату ОУН-а. Те зоне се константно смањују, а тамо где још постоје налазе се у рукама салафита са којима није лако комуницирати.

       Јединице ССА добиле су наређење да напусте места свог размештаја и да се групишу око главног града да би предузеле последњи напад. Побуњеници су се надали да ће покренути палестинске устанике, углавном суните, против мултиконфесионалног режима, слично оном када су присталице Харира у Либану покушале да подигну палестинске суните у логору Нахр-ел-Баред против шиита из Хезболаха.

       Као и у Либану, тај план није успео зато што Палестинци добро знају ко су њихови пријатељи и ко се заиста бори за ослобођење њихове територије. А нарочито у недавном осмодневном рату против Газе кад се као најбоља помоћ показало иранско и сиријско оружје, док монархије у Заливу ни прстом нису мрднуле.

       Неколико људи из Хамаса оданих Халеду Мешали, које финансира Катар, отворили су врата логора Јармук борцима Фронта за подршку бораца Истока (сиријско-либански огранак Ал-Каиде), такође повезаног са Катаром. Они су углавном ратовали против припадника НФОП (Народни Фронт ослобођења Палестине).

       Сиријска влада захтевала је од 180.000 људи који су живели у камповима да што пре напусте та места и понудила им привремени смештај у хотелима, школама и лицејима у Дамаску. Неки су се одлучили да оду у Либан.

       Следећег дана Слободна сиријска армија је гранатирала тај логор из тешког наоружања и успоставила над њим контролу. После тога су 14 палестинских организација потписале споразум и логор прогласиле за „неутралну зону“.  Отуда су се бојовници ССА упутили кући и у суседном селу обновили ратна дејства против Сирије, док су се цивили вратили својим кућама или у рушевине које су од њих остале.

       Ипак, у стратешком смислу рат је завршен: ССА је изгубила подршку народа и нема никакве шансе да је поново добије. Европљани још увек мисле да могу променити режим поткупљивањем виших официра и испровоцираним државним превратом, али знају да им ССА у томе неће помоћи.

       Побуњеници још увек пристижу,  али доставе новца и оружја престају. Знатан део међународне подршке је обустављен јер се на бојном пољу не виде никакви резултати. Исто то се дешава и са звездама: и кад су одавно угашене, њихова светлост још траје.   

       Сједињене Државе су одлучиле да окрену страницу и жртвују ССА. Дају јој бесмислена упутства која побуњенике воде у сигурну пропаст. У последњих месец дана њихових припадника погинуло је више од 10.000. Истовремено, у Вашингтону Национални савет за обавештајне службе цинично изјављује да ће се у најскорије време завршити са „међународним џихадизмом“. Значи: и други савезници Сједињених Држава треба да се запитају претпоставља ли нова подела карата да се и они жртвују?

       Превела Ксенија Трајковић