Хоћемо ли коначно знати праве власнике медија и порекло у њих уложеног капитала?

Усвојена медијска стратегија која тражи повлачење државе из јавних гласила

• Подаци о власништву у јавним гласилима су јавни. Мора се знати стварни власник правног лица које је оснивач јавног гласила и порекло капитала уложеног у јавна гласила
• Држава ће и пре власничке трансформације ЈП НА Тањуг обезбедити конкурентно пословање на тржишту агенцијских услуга, водећи рачуна да ЈП НА Тањуг не доводи у неравноправан положај друге агенције
• Република Србија, ван територије аутономне покрајине Војводине, имаће шест јавних регионалних РТВ сервиса

     БЕОГРАД, (ФоНет) - Држава не може бити власник јавних гласила, истиче се у Медијској стратегији коју је на телефонској седници усвојила Влада Србије И најављује да ће се, у роковима предвиђеним Акционим планом, Република Србија повући из власништва у свим медијима, осим у неколико случајева предвиђених законом.

     Према усвојеној Стратегији, чије делове ФоНет преноси у најважнијим деловима, на основу непосредног увида, оснивач јавних гласила не може бити, ни непосредно, ни посредно, држава, територијална аутономија, локална самоуправа, као ни установа, предузеће и друго правно лице које је у целини или делимично у државној својини или које се у целини или претежним делом финансира из јавних прихода.

     Према ставу 3.4. Стратегије, која укупно има 33 стране, држава, због осигуравања јавног интереса на подручју јавног информисања, може бити оснивач националних, покрајинских и регионалних јавних радиотелевизијских сервиса.

     Држава може бити оснивач јавног гласила, на српском језику, за потребе становништва Косова и Метохије.

     Држава може бити оснивач специфичних гласила која су у функцији ближег информисања и упознавања грађана са радом државних органа и јавних предузећа (интернет портал, скупштински канал, службени гласник и билтени).

     Национални савети националних мањина могу бити оснивачи јавних гласила на језику националне мањине за коју су основани.

     Република Србија ће се повући из власништва над свим јавним гласилима, осим из власништва над јавним гласилима за које ће законом бити предвиђено другачије (3.4. Стратегије).

     Држава ће се повући из власништва у јавним гласилима применом важећих законских одредби које су у складу са овим циљем, као и изменом и укидањем оних закона или одредби које нису усклађени са овим циљем.

     У роковима предвиђеним Стратегијом, повлачење државе из власништва подразумева власничку трансформацију приватизацијом свих јавних гласила у којима је држава већински или мањински власник, и/или конверзијом државног власништва у акције и њихов пренос без накнаде, у складу са прописима који регулишу област приватизације, као и на други начин у складу са законом.

     До изласка државе из власничке структуре у медијима, у роковима предвиђеним Стратегијом, ти медији су дужни да поступају у складу са јавним интересом, уз потпуну уређивачку независност.

     Према тексту Стратегије, подаци о власништву у јавним гласилима су јавни. Мора се знати стварни власник правног лица које је оснивач јавног гласила и порекло капитала уложеног у јавна гласила.

     Република Србија ће унапредити и доследно применити законску регулативу којом ће се обезбедити јавност власниства.

     С обзиром на тешку економску ситуацију, постојање великог броја штампаних јавних гласила са малим тиражем, као и чињеницу да се у Србији не производи ни један од производа неопходних за рад штампаних јавних гласила (штампарске машине, папир, боје, филмови), Република Србија ће размотрити могућност олакшица за увоз тих роба, могућност значајног смањивања ПДВ на продају штампаних јавних гласила и сервиса вести новинских агенција, као и могућност увођења мере позитивне дискриминације у корист штампаних јавних гласила.

     Република Србија ће створити услове за подстицање одитовања тиража штампаних јавних гласила.

     Република Србија ће кроз законодавни оквир онемогућити истовремено власништво над штампаним јавним гласилима И дистрибутивном и продајном мрежом.

     У циљу благовременог и квалитетног информисања становништва на Косову и Метохији, Република Србија задржава оснивачка права над Јавним предузећем за новинско издравачку делатност "Панорама" у оквиру којег излази недељно јавно гласило" Јединство".

     У складу са стратешким опредељењем изласка државе из власништва у медијима, утврђеним у тачки 4.1, Република Србија извршиће власничку трансформацију ЈП НА Тањуг у року предвиðеном Акционим планом, као саставним делом Стратегије, што ће бити утврђено законом.

     То подразумева да ће држава и пре власничке трансформације ЈП НА Тањуг обезбедити конкурентно пословање на тржишту агенцијских услуга, водећи рачуна да ЈП НА Тањуг не доводи у неравноправан положај друге агенције.

     Република Србија, ван територије аутономне покрајине Војводине, имаће шест јавних регионалних РТВ сервиса. Јавни регионални РТВ сервиси поклапаће се са једном или више зона расподеле.

     Јавни регионални РТВ сервиси функционисаће на истим принципима на којима функционишу РТВ Србија и РТВ Војводина, што подразумева управљачку, програмску и финансијску независност.