Борба за наш Космет, али и за душу Србије

ГЛАВНИ АКЦЕНТИ СА САБОРА ПОДРШКЕ

СРБИМА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

 Нићифор Аничић (фото:Рајко Ристић)

• Садашње руководство - својим радом и послушношћу према српским непријатељима - подигло је само себи споменик срама који ће превазићи Вука Бранковића

• ЕУ  је у хаосу, а немачка канцеларка долази да каже нашим послушницима како Србију да уведу у тај хаос

• Морамо наћи домаћина који ће нас водити. Живела Србија од Призрена до Суботице

        Председник Друштва домаћина Србије Нићифор АНИЧИЋ (уводна реч):

        Браћо и сестре, нас је окупио племенити циљ, али нам је циљ и да се у овој борби оплеменимо. Да из ове борбе за Косово и Метохију изађемо бољи, поштенији и честитији.

        Ми Срби не оскудевамо у непријатељима, али они нису само споља већ и у нама.

        Наши велики непријатељи су: лукавство, завист и шкртост, па стога борба за КиМ није само борба за нашу територију већ и борба за душу Србије.

        Садашње руководство - својим радом и послушношћу према српским непријатељима - подигло је само себи споменик срама који ће превазићи Вука Бранковића.

        ЕУ, шта је то? Несрећа народа који живи у њој! У последњих 40 година, Европа и Европска заједница из које је проистекла ЕУ нису имале ни једног лидера. Зато их је то довело до зла које се не може никаквим именом назвати.

        А немачка канцеларка долази да каже нашим послушницима како Србију да уведу у тај хаос!

        Србија не сме ни да размишља о томе да икада буде у таквој заједници!  Њој ту није место!

        Драги браћо и сестре, молим вас знајте: пут према нашој срећи  само је наша слога, љубав и узајамна помоћ. Треба да се отресемо зла, лукавства, шкртости, љубоморе и зависти.

        Водите рачуна о деци. Покажите им исправни пут, а о старима водите рачуна и не окрећите се од сиротиње.

        Морамо наћи домаћина који ће нас водити.

        Живела Србија од Призрена до Суботице.

Велика Албанија се већ деценијама пење на Копаоник

 Славенко Терзић (фото:Рајко Ристић)

• Данас су ваљда свима кристално јасни политички и стратегијски циљеви НАТО-а на Балкану – свођење српског етничког и државног простора на Шумадију! Нису јасни,  можда, само оним како Цвијић каже ''несређеним духовима'' -  ''по којима изгледа да је допуштено волети човечанство и сваки други народ само не свој''

• Није довољна родољубива реторика, макар колико добронамерна и честита била. Морамо се окупити око једног зналачког и систематичног плана националног рада – за дане који долазе, за будућност

• Нашој држави, пре свега, али и свима нама могао би се упутити онај исти прекор који је Јован Цвијић упутио своме времену 1907. године: ''Ми смо се сада згрчили и често не смемо да заступамо ни своја најјаснија права''

• Не смемо другима препуштати наше косовско име! Косовски дан је Европа вековима препознавала као друго име за Видовдан

• Брутална сила НАТО-а отела нам је Косово и Метохију, али то није крај историје. Нико се спокојно не осећа и не спава мирно на отетој туђој земљи

        Историчар Славенко ТЕРЗИЋ:     

        Шта данас рећи о Косову и Метохији, а да већ стотинама пута није речено?!

        Можда би најснажније о Косову говорили српски песници,  хиљадама својих стихова, од Косовске химне Драгутина Илића до Шантићевих песама Призрене стари и Јутро на Косову...                                                                                                                                  

        Идуће године, у ове дане, обележаваћемо стогодишњицу ослобођења Старе Србије и Македоније! Учинићемо то, надам се, једном великом народном литургијом и тихом молитвом за душе косовских витезова и косовских ослободиоца!

        Стара Србија је 1912. повраћена Српској земљи, Европи и европској цивилизацији! Након непуних девет деценија, та иста Европа гурнула је ову нашу земљу поново у време ''кад су живи завидели мртвима''  - како стање нашег народа под турском влашћу бележе историјске хронике .

        ''Стара Србија је још увек немирна област – због безакоња, освете и расне мржње Албанаца – известио је 9.септембра 1901. године британски дипломата Јанг свога шефа Ленсдауна.

         Ништа се није променило за ових стодесет година осим што су безакоње освета и расна мржња Албанаца награђени тобож независном државицом на тлу Србије од стране најмоћнијих сила тзв. демократског света! Ружно лице њихове окупације дела наше земље гледамо сваки дан и на Јарињу и Брњаку.       

„Нама тек предстоји дуга и тешка борба – демографска, економска, културна, образовна, духовна, информативна...“

        Налазимо се на једном од наших судбоносних раскршћа! Морамо тражити излаз из овог тешког историјског чвора   -   храбро, мудро, без узмицања, заједно и солидарно. У Метохији и на Косову су темељи наше цивилизације.

        Од вековима у Европи познате етничке границе између Срба и Албанаца на Великом Дриму - у данашњој северној Албанији - већ деценијама Велика Албанија пење се на Копаоник.

        Није довољна родољубива реторика, макар колико добронамерна и честита била. Морамо се окупити око једног зналачког и систематичног плана националног рада – за дане који долазе, за будућност! Нашој држави, пре свега, али и свима нама могао би се упутити онај исти прекор који је Јован Цвијић упутио своме времену 1907. године: ''Ми смо се сада згрчили и често не смемо да заступамо ни своја најјаснија права''.

        Данас су ваљда свима кристално јасни политички и стратегијски циљеви НАТО-а на Балкану – свођење српског етничког и државног простора на Шумадију! Нису јасни,  можда, само оним како Цвијић каже ''несређеним духовима'' -  ''по којима изгледа да је допуштено волети човечанство и сваки други народ само не свој''.

        Интерес народне целине мора бити испред партијских, групних и регионалних интереса. Нама тек предстоји дуга и тешка борба – демографска, економска, културна, образовна, духовна, информативна...

        Наши противници успели су да разграде осећај целине српског народа, да угрозе здраве темеље националног осећања и мишљења.

        Косовско-метохијске теме не смеју ни једног трена нестати из наших образовних и културних програма, од медија до установа културе, из наших научноистраживачких програма, из наших филмских студија, из наших привредних планова, са наших јавних трибина и округлих столова.

„Улога озбиљне државе у свему овоме је незамењива, али Срби су вековима опстајали и кад нису имали своју државу. Једна моћна фондација попут, на пример, Косовске фондације могла би да обави низ драгоцених послова.“

        Још није касно да појачамо правац нашега рада према свету   -    да, упркос свему, обавештавамо јавно мњење и научне кругове у свету о драми нашега народа у целини, а у апокалиптичном виду - на косовско-метохијској земљи.

        Морамо трагати за пријатељима у свету и стрпљиво неговати и јачати наше везе.

        Нама недостаје чврста организација у раду, недостаје нам онај таихи, свакодневни, плодни заједнички рад, без зависти, суревњивости и сујете, ми смо људи краткога даха, недостаје нам оно што би Скерлић назвао ''социјалном дисциплином'', свест о општем добру.

        Морамо на све начине подстаћи осећај узајамне солидарности, насупрот примитивном егоизму који данас царује. Изгледа, понекад, да нас више занима торнадо у некој од америчких држава него косовски апартхејд у нашој кући.

        Улога озбиљне државе у свему овоме је незамењива, али Срби су вековима опстајали и кад нису имали своју државу. Једна моћна фондација попут, на пример, Косовске фондације могла би да обави низ драгоцених послова.

        Не смемо другима препуштати наше косовско име! Косовски дан је Европа вековима препознавала као друго име за Видовдан!

        Подсећајући се ових дана делатности Дружине младежи србске од пре више од једног и по века, запала ми је за око беседа младог лицејца Стевана Ћирића из 1849. године насловљена у виду питања: Хоћемо ли, можемо ли и смемо ли на Косово?  Предамном је истовремено, упорно лебдео натпис немачког КФОР-а са Јариња и Брњака   -  ''Стоп! Ми будемо пуцали!''

„Подижимо ваљану, дисциплиновану и поуздану војску те да можемо, кад време за то дође, да остваримо националну идеју: уједињење Српства!''

         Брутална сила НАТО-а отела нам је Косово и Метохију, али то није крај историје. Нико се спокојно не осећа и не спава мирно на отетој туђој земљи.

         Ако желимо да заиста разумемо своју косовску драму, историјска искуства могу бити поучна. И зато бих, на крају, подсетио на речи начелника Главног Генералштаба Краљевине Србије, пуковника Јована Мишковића, изговорене на Видовдан 1889 на петстогодишњицу Косовске битке:

        ''Битка косовска је плод свију наших државних, друштвених и војничких погрешака и врлина. Како су прве претегле на судбоносноме кантару историје и решење морало је жалосно да следује. То је неумитни ток историјских догађаја. Па кад знамо са чега смо пропадали и у чему грешили, дужни смо да се тих погрешака клонимо. Најбоља награда косовским јунацима за њихов осведочени патриотизам и велико пожртвовање биће онда, када њихови потомци делима докажу да су способни да остваре идеју за коју су се они на Косову борили. Зато негујмо слогу и љубав међу нама! Развијајмо врлине! Подижимо ваљану, дисциплиновану и поуздану војску те да можемо, кад време за то дође, да остваримо националну идеју: уједињење Српства!''

        Додајмо:   и ослобођење Косова и Метохије!         

„Боже, сачувај нам Косово“

        Студенткиња Марина ДАМЈАНОВИЋ и државни шампион Србије у џудоу, капитен првог православног спортског клуба Лепа Света Србија:

        Поред тренинга, редовно одлазимо на литургију, а сем духовних песама певамо српске патриотске и косовске песме које су нам посебно драге. На тренингу нас уче да, поред тога што смо добри спортисти, морамо бити и добре ћерке, сестре и сутра мајке и да једно без другог не може.

        Много сам срећна што сам данас овде да у име нашег клуба дам подршку деци са Косова и Метохије, са подигнутом руком и скупљена три прста и речима „Боже, сачувај нам Косово“.

Никаква кандидатура за Србе не може имати вредност Космета!

 Живадин Јовановић (фото:Рајко Ристић)

• Косовски проблем је вековни проблем и не може се решити преко ноћи. То је оно што власт у Србији не схвата јер сматра да неке седнице у Бриселу опредељују дане и сате до којих се мора решити тај проблем

• Позивамо са Сабора да данашње генерације политичара ничим не ускрате право будућим генерацијама да проблем Косова и Метохије реше праведно

• Никакве вредности, поготово кандидатуре и чланства у клубу ексклузивних нису ни приближне вредности за српски народ као што је Космет

• Позивамо и на враћање колосеку УН, уместо колосека који су у међувремену неодговорно прихваћени

        Живадин ЈОВАНОВИЋ, председник Београдског форума за свет равноправних:

        Кад смо започели припреме за одржавање Сабора, било је бојазни да нас развој догађаја на КиМ не претекне, да можда неће бити потребе за оваквим скупом. Међутим, такво размишљање било само можда за тренутак јер је косовски проблем вековни проблем. Он није од јуче нити се може решити преко ноћи.

        То је оно што нам се чини да власт у Србији не схвата. Они сматрају да неке седнице у Бриселу опредељују дане и сате до којих се мора решити тај проблем.

         Никакве седнице, никакви орагани и конференције не могу убрзати нити донети добро решење за овај проблем. Зато позивамо са Сабора да данашње генерације политичара ничим не ускрате право будућим генерацијама да проблем Косова и Метохије реше праведно, у складу са правдом и законима. А просто је невероватно колико журбе и енергије се троши да се одговори моћницима са Запада до тог 12. октобра, када се даје мишљење о кандидатури.

        Са овог скупа поручујемо да се са Косметом не сме трговати ни тајно ни јавно! Никакве вредности, поготово кандидатуре и чланства у клубу ексклузивних нису ни приближне вредности за српски народ као што је Космет. Нису ЕУ и очување Косова и Метохије једнаки циљеви!

        Космет је судбинско питање опстанка не само српског народа у тој покрајини већ опстанка и развоја читаве Србије. Због тога позивамо на мудрост, слогу и дугорочни прилаз решавању проблема Косова и Метохије у складу са Уставом Србије и међународним законима.

         Подсећамо да нема снажнијег међународно-правног основа за одбрану легитимних интереса и права Србије од Резолуције 1244.

         Позивамо и на враћање колосеку УН, уместо колосека који су у међувремену неодговорно прихваћени.

         Састали смо се да изразимо моралну и сваку другу подршку сународницима на КиМ, пре свега онима који даноноћно дежурају на барикадама на Јарињу и Брњаку, а њих су припадници немачког и америчког КФОР - две најјаче чланице НАТО -  управо напали.

         Позивамо на разум и поштовање права Срба, пре свега права на слободу.

         Позивамо оне који одлучују о рату и миру да се одлуче за мир. Онако како су Срби одувек опредељени.

Плач који је песма јер плачем пред Богом   

 Добрица Ерић (фото:Рајко Ристић)

       Песник Добрица ЕРИЋ (прочитао песму):

        Ово није сребро и злато, иако тако изгледа

        Ово су сузе народа мог,

        само што личе на драгоцење док у њих гледа Бог.

        Ово нису кандила и кадионице иако изгледају тако.

        Ово су очи и срца народа мог,

        само што просветле и замиришу кад у њих завири Бог.

        Ово нису повеље царске иако изгледају тако.

        Ово су тапије народа мог само што личе на повеље кад их потпише Бог.

        Ово није ризница Рашка иако изгледа да јесте.

        Ово је гробница народа мог само што личи на ризницу кад је ризничар Бог.

        Ни ово није песма и не личи баш много.

        Ово је мој плач над собом и затрављеним гробом,

        само што звучи као песма кад се плаче пред Богом.

Зна се за 144 илегална логора, а нико ни за шта не одговара!

        Верица ТОМАНОВИЋ, у име Удружења породица киднапованих и несталих на КиМ:

        Неприхватљиво је да на почетку трећег миленијума нико није пожелео да сазна судбину насилно одвдених, мучених, убијених и скривених сроских жртава.

        Према тврдњама шефа Унмика, новембра 2003. године била су регистрована 144 илегална логора на територији КиМ. Питамо се: где су људи из тих логора кад су сви случајеви отмице били пријављени КФОРУ, Међународном комитету Црвеног крста, Оебсу и другим организацијама. Да ли је могуће да нико ништа не зна и не одговара?!

        Анђела Поповић                                                                                                            фото:Рајко Ристић

        (први део)