Русија ће издејствовати завршетак рада Трибунала у року који је предвидео СБ УН

КОМЕНТАР ДЕПАРТМАНА ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ И ШТАМПУ МИП РФ ПОВОДОМ ОСЛОБАЂАЊА РАМУША ХАРАДИНАЈА

Министарство иностраних послова Руске Федерације

• Изречена пресуда Харадинају, као и недавно ослобађање хрватских генерала А. Готовине и М. Маркача – још је једно сведочанство селективног правосуђа у којем без казне остају лица оптужена за злочине против човечности и за ратне злочине

         МЕЂУНАРОДНИ кривични суд за бившу Југославију -након поновљеног суђења - ослободио је 29. новембра по свим тачкама оптужнице бившег команданта Ослободолачке војске Косова Рамуша Харадинаја и лица из његовог окружења.

         Трибунал је при том оцнио да нису доказане чињенице о убиствима, насилним депортацијама, пребијању, мучењу и насилном поступању према српском и осталом становништву нелојалном „новим властима” у покрајини.

         Дати судски процес био је праћен скандалозним околностима.

         Први пут у историји међународног правосуђа – сведоци у судском предмету били су подвргнути нескривеним уценама и застрашивањима, а понекад једноставно и физички ликвидирани. А све се то дешавало без казни и уз толерисање међународних снага на Косову.

         Руска Федерација је много пута скретала пажњу Савету Безбедности УН на ову недопустиву ситуацију и захтевала одлучну реакцију у истрази погибија људи и да се обезбеди ефективнији режим заштите сведока на Косову. На жалост, наши позиви су били блокирани уз најразличитије изговоре о несврсисходности мешања у наводно објективни рад тужилаштва и суда.

         Изречена пресуда Харадинају, као и недавно ослобађање хрватских генерала А. Готовине и М. Маркача – још је једно сведочанство селективног правосуђа у којем без казне остају лица оптужена за злочине против човечности и за ратне злочине.

         Сматрамо да је стање ствари у Међународном кривичном суду за бившу Југославију незадовољавајуће. Предвиђени рок за рад тог суда истиче, а Русија има чврсту намеру да издејствује завршетак рада Трибунала у року који је предвиђен резолуцијом Савета Безбедности ОУН 1996 (2010.).